Za ustavne reforme treba bar godina

U priči o društvenim i ekonomskim reformama pominje se i ustavna reforma. Poslednji zahtev za promenu najvišeg zakonodavnog akta stigao je u julu iz Vojvodine.

Da li će na dnevni red parlamentarne većine uskoro stići i promene Ustava? U vladajućoj koaliciji kažu da postoji načelna spremnost za to da se i ovo pitanje otvori, ali da nije bilo konkretnih dogovora.

"Nije bilo konkretnih dogovora na tu temu, o tome se razgovaralo više puta na nivou načela... Mislim da postoji načelna spremnost da se ide i u ustavne promene, ali te promene ne mogu biti svakog meseca... Ideja je da se sagleda šta je ono što treba promeniti, i da se u ustavne promene ide, ukoliko ste ozbiljna zemlja, jednom za nekoliko narednih godina, kod nekih i decenija... Zato treba sagledati šta je ono što je, zbog potreba našeg pristupa i približavanja EU, potrebno menjati u našem Ustavu, a sa druge strane, šta je ono što je vreme pregazilo i za šta treba tražiti neka druga rešenja... Nije bilo konkretnog dogovora oko samog tog čina", kaže ministar spoljnih polsova Ivica Dačić.

Zahtevi za promenu Ustava stizali su s raznih strana. Jedan od poslednjih stigao je u julu, kada je Savez vojvođanskih Mađara poručio da bi trebalo da se razmišlja o promeni odredbi o statusu Vojvodine i manjinskim pravima. Međutim, predstavnici ove stranke kažu da trenutno nema čime da se aktuelizuje ova tema. Stručnjaci ističu da je status pokrajine sigurno jedno od pitanja koja je potrebno dodatno definisati.

"U Preambuli moraju da budu i jedna i druga ili nijedna ni druga... Ta jedna je suštinska autoomija, ako je samo ona suštinska automomija, onda se postavlja pitanje kakva je autoomija Vojvodine - da nije to neka "kobojagi autonomija"... Zato se ljudi i u Vojvodini i u celoj Srbiji pitaju šta je zapravo autonomna pokrajina", kaže Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda.

Sudija Zoran Ivošević podseća da je potrebno da se ponovo definišu i pojedine odredbe koje se odnose na vladavinu prava, ljudska prava i slobode, odnos izvršne i sudske vlasti... Predlog za promenu Ustava može podneti najmanje trećina narodnih poslanika, predsednik Republike, Vlada i najmanje 150.000 birača.

"Ta procedura, ako sve bude normalno, mora da traje najmanje godinu dana... Moramo da imamo ozbiljnu raspravu, moramo da čujemo šta javnost ima da kaže, moramo da osluškujemo naravno i naše okruženje i Evropu pa onda da se pristupi promeni na način kako je predviđeno Ustavom", dodaje sudija Ivošević.

Da bi promene Ustava bile usvojene u parlamentu, potrebno je da za njih glasaju dve trećine poslanika. Ukoliko se promeni Preambula ili načela Ustava, delovi koji se odnose na ljudska prava, kao i oni o uvođenju ratnog stanja ili vanredne situacije, neophodna je i potvrda promena na referendumu, koju mora da podrži većina izašlih birača.