Hoćemo li zbog klime biti u mraku?

Beograd je već u prvoj polovini jula oborio rekord u potrošnji električne energije.

Rekord je pao u ponedeljak kada je potrošnja porasla za 12 posto, a to je kao da se na sistem priključilo još jedno naselje veličine Surčina. Iako sa svakim rastom temperature raste i potrošnja električne energije, u beogradskoj elektrodistribuciji su uvereni da je sistem stabilan.

"Mi nismo imali kolaps sistema ni proteklih godina ni ovog leta. Možemo da vidimo da zemlje u okruženju imaju i ispade koji traju više sati. O tome nema govora. Svakako da su klime povećale potrošnju na mesečnom nivou. U Beogradu klime potroše između 7,5 i 10 miliona kilovat-časova, ali to nije ništa alarmantno", kaže Sandra Alagić iz Elektrodistribucije Beograd.

Vatrogasno-spasilačka brigada Beograda u protekle dve nedelje intervenisala je 395 puta, što je za 80 procenata više od uobičajenog broja intervencija za ovo doba godine. Najviše, čak 246, bilo je na otvorenom. Zakon zabranjuje i kažnjava paljenje vatre na otvorenom prostoru i u šumi, a vatrogasci upozoravaju da je za više od tri četvrtine svih požara odgovoran ljudski faktor. Vrelina samo dodatno doprinosi stvaranju problema.

"To su najčešće požari na otvorenom prostoru, najčešće dolaze nepažnjom i nemarom naših građana prilikom paljenja vatre na otvorenom prostoru, paljenjem biljnih ostataka, bacanjem opušaka cigareta i i ostavljanjem vatre bez nadzora i kontrole. Bilo je nekoliko intervencija koje su za uzrok imale preopterećenje instalacija. To može da napravi ozbiljan problem, može da bude veliki požar sa velikom materijalnom štetom", kaže Dragan Konjević, šef smene Vatrogasno-spasilačke brigade Beograd.

Protekle nedelje oboren je još jedan rekord u potrošnji. U glavnom gradu je tokom tropskih vrelina potrošeno dvaput više vode nego obično. U centralnim gradskim opštinama trošilo se oko 330 litara vode po stanovniku umesto 200 uobičajenih, dok je u prigradskim naseljima potrošnja skočila čak na 600 litara po čoveku.