Kako sam pucao na Sarajevo

Dozvolite da mi se intervju ne dopadne i da njime budem razocaran.
Nisam procitao nista vredno paznje, a ovo izrecno o pokojnim Kalajicu i Koljevicu i jos uvek zivim Kovacevicima je za zutu stampu i abrove po komsiluku.
Sve i da ga je novinar navodio da poimence progovori o ljudima koje poznaje, lepo vaspitanje nalaze da se misljenje zadrzi sa sebe ako se nema sta lepo reci. Jos jedna potvrda da biti glumac ne znaci biti i gospodin: nadmenost, sujeta, pakost su opste ljudske osobine.
Da budem do kraja jasan: Uporedite na primer bilo sta od nikad prezaljenog Jovana Cirilova i ovu Stjepanovicevu ispovest - Bog i Sesirdzija.
I ovde bih stao da se i sam ne pretvorim u gorkog, pretencioznog, zbunjenog coveculjka.

Kakav car.

Bravo, bravo, bravo veliki glumacki bard i jos veci covek.

Kakav čovjek,kakav umjetnik i pri tome mudar!!!

Sramotno!!!
Jedini komentar koje ove bljuvotine zasluzuju.

Bas nikada nemam obicaj da komentarisem nesto sto procitam u stampi. Ovo je izuzetak, jer ne mogu da verujem koliko je iskrivljeno ogledalo kroz koje na stvari gleda Boro Stjepanovic i koliko malicioznosti i nepostenja u svemu tome ima.On, naravno, ima pravo na svoj stav, na svoje ideje, na svoja verovanja, ali nekako mislim da treba etiketirati pojave, a ne ljude (pogotovu kada se to radi potpuno neosnovano i sa "odredjene" strane). Jer koliko god se trudio da bude nepodlozan verskom, nacionalnom ili politickom uticaju, ovaj njegov intervju je pokazao da je sve bas suprotno od onog za sta nastoji da se izdaje. A gospodin Rosic bi, mozda, trebalo da zna da sugestivna pitanja u ozbiljnom novinarstu deluju vrlo neozbiljno.

Iz dalekog Toronta,

Dug komentar koji ne kaze nista. Upravo je gosp. i govorio o pojavama a primeri pretstavlju dobru ilustraciju sindroma koji se desavao 90tih i koji i dalje vlada. Opisao je prototip onih koji su preko noci postali "intelektualci" i nazalost lideri. Ravno u sustinu tog fenomena.

Tipičan pokušaj, kada neko od jednog malog, sitnog i zastrašenog čovečuljka, koji se prepao i sebe i situacije oko sebe, pokušava da napravi ljudsku gromadu i moralnu veličinu. Kod nas Srba se, čini mi se, vrednosni sistem totalno promenio. I to na insistiranja i nastojanja baš onih ako ne najgorih onda najbeskrupuloznijih. "Ono što jebilo gori sad je doli"?! Siroti Boro Stjepanović je pravi primerak, tog malog, ustrašenog i izgubljenog Srbina, koji bi hteo da bude veličina.

Castan covek.

Bravo Boro, odlicno objasnjeno, vrlo sazeto i nadasve istinito!

Ljudina.

Sve je to lepo, ali na zalost zivot nije takav. Niko ne voli rat, ali do rata dodje, kada su dva interesa toliko suprotstavljena da mirnim putem ne moze biti resenja, vec jedna strana mora da nadjaca drugu.
Uvek ce negde biti ratova, narocito u zemljama koje ne rese svoje razmirice na takav nacin da posle nekog od tih ratova nema potrebe za novim, bar za par desetleca. Mi smo imali mir 45 godina, pa rat, pa sad imamo mir nekih 15- 20 godina. Videcemo dokle ce trajati.

Za ove sto ga nazivaju "covjeculjkom" neka se pogledaju u ogledalu: niste mu ni do koljena.

Kada sam ponovo procitao tekst, morao sam da napisem ovo. U prvi mah mi se ucinilo iskrenoa li kada sam se malo udubi i razmilslio cini mi se da je previse zbunjujuc. Shvatam tragediju Bosne, i sam sam odande, imao sam i licne gubitke u ratu, i dolaZilo mi je da mi moj narod bude tudj potpuno, ali reci sve ovo zaista nije u redu. Ionako Vas Boro svojataju i Hrvati i Bosnjaci, slobodno promenite stranu i odreknite se porekla i zaboravite i na te Ozrinice, i oni su Srbi vecinom. Ako ste hteli da sve ovo prezrete onda ste trebali da odete sa Balkana, kao mnogi sto su i zdravo! A ne ovako, vise nisam Srbin, ne volim Srbiju i Srbe, al zato su mi dragi Hrvati i Bosnjaci!

Dozvolite da mi se intervju ne dopadne i da njime budem razocaran.
Nisam procitao nista vredno paznje, a ovo izrecno o pokojnim Kalajicu i Koljevicu i jos uvek zivim Kovacevicima je za zutu stampu i abrove po komsiluku.
Sve i da ga je novinar navodio da poimence progovori o ljudima koje poznaje, lepo vaspitanje nalaze da se misljenje zadrzi sa sebe ako se nema sta lepo reci. Jos jedna potvrda da biti glumac ne znaci biti i gospodin: nadmenost, sujeta, pakost su opste ljudske osobine.
Da budem do kraja jasan: Uporedite na primer bilo sta od nikad prezaljenog Jovana Cirilova i ovu Stjepanovicevu ispovest - Bog i Sesirdzija.
I ovde bih stao da se i sam ne pretvorim u gorkog, pretencioznog, zbunjenog coveculjka.

Kakav car.

Bravo, bravo, bravo veliki glumacki bard i jos veci covek.

Kakav čovjek,kakav umjetnik i pri tome mudar!!!

Sramotno!!!
Jedini komentar koje ove bljuvotine zasluzuju.

Ljudina.

Bas nikada nemam obicaj da komentarisem nesto sto procitam u stampi. Ovo je izuzetak, jer ne mogu da verujem koliko je iskrivljeno ogledalo kroz koje na stvari gleda Boro Stjepanovic i koliko malicioznosti i nepostenja u svemu tome ima.On, naravno, ima pravo na svoj stav, na svoje ideje, na svoja verovanja, ali nekako mislim da treba etiketirati pojave, a ne ljude (pogotovu kada se to radi potpuno neosnovano i sa "odredjene" strane). Jer koliko god se trudio da bude nepodlozan verskom, nacionalnom ili politickom uticaju, ovaj njegov intervju je pokazao da je sve bas suprotno od onog za sta nastoji da se izdaje. A gospodin Rosic bi, mozda, trebalo da zna da sugestivna pitanja u ozbiljnom novinarstu deluju vrlo neozbiljno.

Bravo Boro, odlicno objasnjeno, vrlo sazeto i nadasve istinito!

Tipičan pokušaj, kada neko od jednog malog, sitnog i zastrašenog čovečuljka, koji se prepao i sebe i situacije oko sebe, pokušava da napravi ljudsku gromadu i moralnu veličinu. Kod nas Srba se, čini mi se, vrednosni sistem totalno promenio. I to na insistiranja i nastojanja baš onih ako ne najgorih onda najbeskrupuloznijih. "Ono što jebilo gori sad je doli"?! Siroti Boro Stjepanović je pravi primerak, tog malog, ustrašenog i izgubljenog Srbina, koji bi hteo da bude veličina.

Castan covek.

Sve je to lepo, ali na zalost zivot nije takav. Niko ne voli rat, ali do rata dodje, kada su dva interesa toliko suprotstavljena da mirnim putem ne moze biti resenja, vec jedna strana mora da nadjaca drugu.
Uvek ce negde biti ratova, narocito u zemljama koje ne rese svoje razmirice na takav nacin da posle nekog od tih ratova nema potrebe za novim, bar za par desetleca. Mi smo imali mir 45 godina, pa rat, pa sad imamo mir nekih 15- 20 godina. Videcemo dokle ce trajati.

Za ove sto ga nazivaju "covjeculjkom" neka se pogledaju u ogledalu: niste mu ni do koljena.

Iz dalekog Toronta,

Dug komentar koji ne kaze nista. Upravo je gosp. i govorio o pojavama a primeri pretstavlju dobru ilustraciju sindroma koji se desavao 90tih i koji i dalje vlada. Opisao je prototip onih koji su preko noci postali "intelektualci" i nazalost lideri. Ravno u sustinu tog fenomena.

Kada sam ponovo procitao tekst, morao sam da napisem ovo. U prvi mah mi se ucinilo iskrenoa li kada sam se malo udubi i razmilslio cini mi se da je previse zbunjujuc. Shvatam tragediju Bosne, i sam sam odande, imao sam i licne gubitke u ratu, i dolaZilo mi je da mi moj narod bude tudj potpuno, ali reci sve ovo zaista nije u redu. Ionako Vas Boro svojataju i Hrvati i Bosnjaci, slobodno promenite stranu i odreknite se porekla i zaboravite i na te Ozrinice, i oni su Srbi vecinom. Ako ste hteli da sve ovo prezrete onda ste trebali da odete sa Balkana, kao mnogi sto su i zdravo! A ne ovako, vise nisam Srbin, ne volim Srbiju i Srbe, al zato su mi dragi Hrvati i Bosnjaci!