Umro Mirko Tepavac

Još jedan od istaknutih boljševičkih uništitelja Srbije. On je uzleteo kada je njegov soj odlučno u Srbiji uradio "otklon" od Rankovića, i kada su aminovali komadanje Srbije (i) na pokrajine. Ali su posle u "kontri" počišćeni, i kao (još jedan lažni) balans slabog protivljenja prvim jakim neoustaškim tendencijama. Kod svih boljševika odmah se iz aviona videlo i kojoj od 2 osnovna tipa pripadaju: džukeloidnom ili ljigoidnom, kao i kojem kultu: Staljina ili Tita.
Svi oni prolaze potpuno nekažnjeno, zdravi i dobro zbrinuti do duboke starost. A zbog njih je Srbija "oslobođena" uništavanjem i preveslavana decenijama do kalvarije. Zbog njih svi ostali su živeli bednije a toliki ljudi ili uništeni ili nerođeni, u pečalbi zagubljeni itd. Da je samo zbog njih nikako se nije smela ukinuti smrtna kazna! Cinizam je još veći jer sa vremenom postaju i nekakve "veličine". Oni najzadrtiji ostaju, eto, verni, principijelni, čuvaju nadu nove levice i svetske pravde, prosto suze divljenja da poteku. Ostali koji su sa vrteške otpali ubrzo počnu da prave lažnu mitologiju o sebi: izbačeni su, kao, zbog poštenja i principijelnosti a zadnjih decenija i zbog "demokratičnosti". Borili su se za pravu stvar eto po cenu i života, samo mi to ne umemo da cenimo...
To je kao kada bi banke pljačkali Žika, Laza, Paja i ja pa me oni zavrnuli za kintu. A ja posle em kukam na nepravdu em se hvalim kao moralna veličina. Još im se objavljuju i smrtovnice, a pošteni ljudi odlaze anonimni i zaboravljeni...

Kod nas ovoliko zive samo politicari.

Moje iskreno saucesce Gospodji Renati Ulmanskoj i porodici.
Bio je to pametan i odmeren Gospodin i pravi diplomata.
Imao je i nacina i stila a dovoljno inteligentan da je umeo da se povuce
iz politickog zivota bez pompe i ikakve nedoumice !
Slava mu !

Drugu Belom,

Za herojsko držanje u ustaškom zatvoru, za sjajnu diplomatsku karijeru čuvenog DSIP, za dostojanstveno i hrabro držanje pred Brežnjevim 1971 u Beogradu, za častan čin ostavke 1972, nakon pada Nikezićevog rukovodstva , jedan veliki naklon.

Slava mu.

Čitala sam feljton u Politici o secanjima na torturu u ustaskim zatvorima i pocetak Ustanka.Cela ta generacija mladih ljudi u celoj bivsoj Jugoslaviji koja je ustala protiv nacizma su najveci heroji 20 veka.Bukvalno golobradi i goloruki pred silom koja je pogazila celu Evropu.

Sve je manje liberala u dezorjentisanoj drzavi Srbiji.

sjajan čovek, neverovatna biografija. počivaj u miru.

Jedan iz plejade fantasticnih jugoslovenskih ministara spoljnih poslova-Dacicev kolega!Saucesce porodici.

Helos,

Moram da dodam ali malo grublje:

Da su Ranković, K. Popović, M. Tepavac, M. Nikezić, M. Čanadanović, M. Minić, L. Perović, Đ. Jovanić (bilo ih je još puno) uz pomoć tada "omladinaca", Mićunovića, Tadića, Čavoškog, Koštunice... kada su videli, a videli su jasno šta se radi, roknuli Broza, Kardelja i bulumentu, onda bi se Balkanski voz kretao sasvim drugim kolosecima a za Srbe na ovim prostorima bi se sve odvijalo na neki drugi, najverovatnije bolji način. Međutim, oni su se posle blagog, javno jedva vidljivog talasanja, povukli u toplinu svojih ogromnih, vila i stanova i krenuli da piskaraju memoare, romane, kolumne koje su čitali i još uvek čitaju isti takvi...

Naravno, ne treba zaboraviti ni pok. D. Ćosića, koji je ispao najveće ***** od svih.

U svakom slučaju, o pokojnicima sve najbolje. DRUŽE MIrko, neka Ti je laka crna zemlja.

Hvala Mirku Tepavcu za primer kako se moze biti dosledan i posten prema ideji, a posebno prema narodu iz koga je potekao. Posebno mu hvala zato sto je pokazao kakav treba da bude gospodin u pravom smislu reci. Neka mu je vecna slava.

Mi Srbi smo verovatno nesto vise i bolje mogli
uciniti za sebe same 1918. Sve posle toga je
uslo u kolotecinu koju su diktirali svetski mocnici i okolnosti trenutka vremena. Mirko
Tepavac je bar pokusao nesto da menja zrtvujuci svoj casno izboren polozaj u ondasnjem drustvenom trenutku. Tada sam ga osudjivao a
sada mislim da je bio veliki covek. Neka mirno
pociva u mislima onih koji su ga cenili oduvek
ili odskora.

E moj Heliose koliko li si ti zaljubljen u samog sebe. To je uvek odlika autsajdera i neznalica, SUNCE moje koje ne sija zivot vec mrznju. Em pojma nemas ni o cemu, em jos i mrzis bez razloga. Sve ovo sto si nasvrljao blage veze sa istorijom nema. A o postovanju prema pokojniku, ne vredi ni govoriti, jer mu nisi ni za crno ispod nokta.

Sve objasnio lepo Helios. I naravno onaj da ovoliko kod nas zive samo politicari, a kako i ne bi kada ih je zivot stalno mazio.

Još jedan od istaknutih boljševičkih uništitelja Srbije. On je uzleteo kada je njegov soj odlučno u Srbiji uradio "otklon" od Rankovića, i kada su aminovali komadanje Srbije (i) na pokrajine. Ali su posle u "kontri" počišćeni, i kao (još jedan lažni) balans slabog protivljenja prvim jakim neoustaškim tendencijama. Kod svih boljševika odmah se iz aviona videlo i kojoj od 2 osnovna tipa pripadaju: džukeloidnom ili ljigoidnom, kao i kojem kultu: Staljina ili Tita.
Svi oni prolaze potpuno nekažnjeno, zdravi i dobro zbrinuti do duboke starost. A zbog njih je Srbija "oslobođena" uništavanjem i preveslavana decenijama do kalvarije. Zbog njih svi ostali su živeli bednije a toliki ljudi ili uništeni ili nerođeni, u pečalbi zagubljeni itd. Da je samo zbog njih nikako se nije smela ukinuti smrtna kazna! Cinizam je još veći jer sa vremenom postaju i nekakve "veličine". Oni najzadrtiji ostaju, eto, verni, principijelni, čuvaju nadu nove levice i svetske pravde, prosto suze divljenja da poteku. Ostali koji su sa vrteške otpali ubrzo počnu da prave lažnu mitologiju o sebi: izbačeni su, kao, zbog poštenja i principijelnosti a zadnjih decenija i zbog "demokratičnosti". Borili su se za pravu stvar eto po cenu i života, samo mi to ne umemo da cenimo...
To je kao kada bi banke pljačkali Žika, Laza, Paja i ja pa me oni zavrnuli za kintu. A ja posle em kukam na nepravdu em se hvalim kao moralna veličina. Još im se objavljuju i smrtovnice, a pošteni ljudi odlaze anonimni i zaboravljeni...

Kod nas ovoliko zive samo politicari.

Helos,

Moram da dodam ali malo grublje:

Da su Ranković, K. Popović, M. Tepavac, M. Nikezić, M. Čanadanović, M. Minić, L. Perović, Đ. Jovanić (bilo ih je još puno) uz pomoć tada "omladinaca", Mićunovića, Tadića, Čavoškog, Koštunice... kada su videli, a videli su jasno šta se radi, roknuli Broza, Kardelja i bulumentu, onda bi se Balkanski voz kretao sasvim drugim kolosecima a za Srbe na ovim prostorima bi se sve odvijalo na neki drugi, najverovatnije bolji način. Međutim, oni su se posle blagog, javno jedva vidljivog talasanja, povukli u toplinu svojih ogromnih, vila i stanova i krenuli da piskaraju memoare, romane, kolumne koje su čitali i još uvek čitaju isti takvi...

Naravno, ne treba zaboraviti ni pok. D. Ćosića, koji je ispao najveće ***** od svih.

U svakom slučaju, o pokojnicima sve najbolje. DRUŽE MIrko, neka Ti je laka crna zemlja.

Jedan iz plejade fantasticnih jugoslovenskih ministara spoljnih poslova-Dacicev kolega!Saucesce porodici.

Moje iskreno saucesce Gospodji Renati Ulmanskoj i porodici.
Bio je to pametan i odmeren Gospodin i pravi diplomata.
Imao je i nacina i stila a dovoljno inteligentan da je umeo da se povuce
iz politickog zivota bez pompe i ikakve nedoumice !
Slava mu !

Sve je manje liberala u dezorjentisanoj drzavi Srbiji.

Sve objasnio lepo Helios. I naravno onaj da ovoliko kod nas zive samo politicari, a kako i ne bi kada ih je zivot stalno mazio.

Čitala sam feljton u Politici o secanjima na torturu u ustaskim zatvorima i pocetak Ustanka.Cela ta generacija mladih ljudi u celoj bivsoj Jugoslaviji koja je ustala protiv nacizma su najveci heroji 20 veka.Bukvalno golobradi i goloruki pred silom koja je pogazila celu Evropu.

Drugu Belom,

Za herojsko držanje u ustaškom zatvoru, za sjajnu diplomatsku karijeru čuvenog DSIP, za dostojanstveno i hrabro držanje pred Brežnjevim 1971 u Beogradu, za častan čin ostavke 1972, nakon pada Nikezićevog rukovodstva , jedan veliki naklon.

Slava mu.

Hvala Mirku Tepavcu za primer kako se moze biti dosledan i posten prema ideji, a posebno prema narodu iz koga je potekao. Posebno mu hvala zato sto je pokazao kakav treba da bude gospodin u pravom smislu reci. Neka mu je vecna slava.

sjajan čovek, neverovatna biografija. počivaj u miru.

E moj Heliose koliko li si ti zaljubljen u samog sebe. To je uvek odlika autsajdera i neznalica, SUNCE moje koje ne sija zivot vec mrznju. Em pojma nemas ni o cemu, em jos i mrzis bez razloga. Sve ovo sto si nasvrljao blage veze sa istorijom nema. A o postovanju prema pokojniku, ne vredi ni govoriti, jer mu nisi ni za crno ispod nokta.

Mi Srbi smo verovatno nesto vise i bolje mogli
uciniti za sebe same 1918. Sve posle toga je
uslo u kolotecinu koju su diktirali svetski mocnici i okolnosti trenutka vremena. Mirko
Tepavac je bar pokusao nesto da menja zrtvujuci svoj casno izboren polozaj u ondasnjem drustvenom trenutku. Tada sam ga osudjivao a
sada mislim da je bio veliki covek. Neka mirno
pociva u mislima onih koji su ga cenili oduvek
ili odskora.