EU planira svoj mirovni korpus

Brisel -- EU planira da formira dobrovoljačku organizaciju poput Mirovnog korpusa i da u zonama pogođenim katastrofama razmesti oko 10.000 humanitarnih radnika.

Prikazati ovde celokupan tekst članka

Pošaljite komentar

EU planira svoj mirovni korpus

Brisel -- EU planira da formira dobrovoljačku organizaciju poput Mirovnog korpusa i da u zonama pogođenim katastrofama razmesti oko 10.000 humanitarnih radnika.

Zatvorite ovde celokupan tekst članka

sxc.hu

Planove o tome danas je saopštila Evropska komisija.

Inspirisana Mirovnim korpusom koji je 1961. godine osnovao američki predsednik Džon Kenedi, Evropa namerava da uspostavi sopstveni Evropski dobrovoljački korpus, u okviru kojeg bi od 2014. godine počela da šalje mlade evropske dobrovoljce u inostranstvo, preneo je Rojters.

EU je najveći donator u područjima pogođenim katastrofom, ali je u više navrata bila kritikovana da ne doprinosi dovoljno na samom terenu, posebno posle razornog zemljotresa na Haitiju 2010. godine, kada su svet obišli snimci američkih humanitarnih radnika.

"Postoji potreba da obukom i razmeštanjem dobrovoljaca kako bi se pomoglo postojećim humanitarnim organizacijama", izjavila je na konferenciji za novinare Kristalina Georgijeva, komesarka EU za međunarodnu saradnju, humanitarnu pomoć i reagovanje u krizama.

Budžet za takvu inicijativu bi, prema njenim rečima, bio skoro 240 miliona evra u periodu od 2014. i 2020. godine.

Podaci EK pokazuju da je prošle godine oko 450 miliona ljudi širom sveta bilo pogođeno prirodnim katastrofama, a pomoć im je pružalo svega 270.000 humanitarnih radnika.

I u Lisabonskom sporazumu, koji je neka vrsta ustava EU, poziva se na formiranje humanitarnog korpusa, a tu ideju posebno zagovara Grčka, napominjući da bi to doprinelo i smanjenju nezaposlenosti.

Prema nedavno sprovedenoj anketi, taj plan ima podršku više od 80 odsto Evropljana.

Mirovni korpus je u poslednjih pet decenija poslao skoro 200.000 Amerikanaca u inostranstvo, a takvo angažovanje doprinelo je i stvaranju pozitivnog imidža SAD.

Nasilje u zonama sukoba, međutim, predstavlja veliki problem za bezbednost dobrovoljaca.

Georgijeva tvrdi da većina humanitarnih radnika ne bi bila razmeštena u ratna područja i da bi radila u bezbednim uslovima.

"Najveći broj naših humanitaraca bio bi angažovan u oblastima u kojima su sukobi okončani", rekla je ona i dodala da bi u opasnim zonama bio razmešten manji broj "profesionalnih" dobrovoljaca.

Uslovi za prijem u evropski mirovni korpus bili bi da kandidat ima najmanje 18 godina i da je državljanin ili dugogodišnji stanovnik zemlje članice EU.

Svi dobrovoljci bi prošli obuku pre razmeštanja i tesno bi sarađivali s drugim humanitarnim organizacijama.

Pošaljite komentar