Nova klasa dobrovoljaca u VS

Sa 6 meseci rezervni oficir?! Toliko je nekad trajala samo osnovna pešdijska obuka. Tek nakon toga se išlo na stražu, na obuku za desetare, kerovođe, vozače i sl. dok se u ŠRO dobijao maksimalno čin mlađeg vodnika, dakle ni podooficirski.

Za 6 meseci će po ovima neko ko veze nema sa vojskom, da dobije čin oficira u rezervi, minimum potporučnika dakle, i u slučaju rata da bude isti po rangu sa akademcem koji je završio i srednju vojnu i akademiju, ili još gore, da bude nadređeni vodnicima i zastavnicima koji imaju "samo" 4 godine srednje vojne škole.

Jedini razlog zbog koga se prijavljuju na sluzenje vojnog roka jeste taj da bi mogli da se zaposle u drzavnim preduzecima.
To je jedan i JEDINI razlog.

Pozdrav i čestitke svima koji su se opredelili za dobrovoljno služenje vojnog roka i osposobljavanje za rezervnog oficira.

@komeNdija ovo je 2012. godina, bajata ti logika. Uz dobro planiranu, organizovanu i kvalitetnu obuku visoko motivisani mladić ili devojka može postati odličan (za početak) rezervni oficir. Onih dvanaest meseci šro u JNA ili VJ, posle šest meseci se svodilo na "Cilj teme da prođe vreme".

Mislim da preterujete sa ovakvim rokom usavrsavanja rr sastava osobito staresina iz te grupacije. Iz prakse znam da to nije dovoljno bez obzira na sadasnji stupanj skolske spreme tih mladih dobrovoljaca, jer je vojna obuka nesto sasvim drugo od gradjanskog zivota i rada.Ali niti o tome odlucujem niti za takve odluke odgovaram a moj komentar bije sigurno presudan u odlukama ove struke.

Otišao sa fakultetom u ŠRO ARJ PVO, Zadar septembar 1981. - mart 1982., strela 1-M, intenzivna pešadijska obuka 1,5 meseci, stručna specijalistička obuka 5 meseci, položeno 12 veoma ozbiljnih ispita, čin mlađeg vodnika, mart - septembar 1982. godine stažiranje, komandir voda u lsrb, intenzivna specijalistička obuka, A jedinica, preživljavanje 15 dana, forsiranje reke 4 dana, praćenje ciljeva na aerodromu mesec dana, stotine sati obuke provedene na trenažeru, bojevo gađanje raketama, posle 9 meseci čin vodnika, čin potporučnika posle 11 meseci. Od 1982. do 1991. gotovo 10 meseci vojnih vežbi,4 bojeva gađanja raketama, posle prestao da brojim. 1999. 24 sata podsećanja na ranije naučeno i komanda nad baterijom S-1m,dekonzervacija vozila i sistema, više od 60 dana pod napadom avijacije bez vlastitih gubitaka (bilo je blizu), oborene 2 bespilotne letilice, demobilisan i razdužio se avgusta 1999., i nadam se nikad više.

Oficir, makar i rezervni, se ne postaje za 6 meseci, u ozbiljnim vojskama toliko traju pripreme za paradu.

Jedini razlog zbog koga se prijavljuju na sluzenje vojnog roka jeste taj da bi mogli da se zaposle u drzavnim preduzecima.
To je jedan i JEDINI razlog.

Sa 6 meseci rezervni oficir?! Toliko je nekad trajala samo osnovna pešdijska obuka. Tek nakon toga se išlo na stražu, na obuku za desetare, kerovođe, vozače i sl. dok se u ŠRO dobijao maksimalno čin mlađeg vodnika, dakle ni podooficirski.

Za 6 meseci će po ovima neko ko veze nema sa vojskom, da dobije čin oficira u rezervi, minimum potporučnika dakle, i u slučaju rata da bude isti po rangu sa akademcem koji je završio i srednju vojnu i akademiju, ili još gore, da bude nadređeni vodnicima i zastavnicima koji imaju "samo" 4 godine srednje vojne škole.

Pozdrav i čestitke svima koji su se opredelili za dobrovoljno služenje vojnog roka i osposobljavanje za rezervnog oficira.

@komeNdija ovo je 2012. godina, bajata ti logika. Uz dobro planiranu, organizovanu i kvalitetnu obuku visoko motivisani mladić ili devojka može postati odličan (za početak) rezervni oficir. Onih dvanaest meseci šro u JNA ili VJ, posle šest meseci se svodilo na "Cilj teme da prođe vreme".

Mislim da preterujete sa ovakvim rokom usavrsavanja rr sastava osobito staresina iz te grupacije. Iz prakse znam da to nije dovoljno bez obzira na sadasnji stupanj skolske spreme tih mladih dobrovoljaca, jer je vojna obuka nesto sasvim drugo od gradjanskog zivota i rada.Ali niti o tome odlucujem niti za takve odluke odgovaram a moj komentar bije sigurno presudan u odlukama ove struke.

Otišao sa fakultetom u ŠRO ARJ PVO, Zadar septembar 1981. - mart 1982., strela 1-M, intenzivna pešadijska obuka 1,5 meseci, stručna specijalistička obuka 5 meseci, položeno 12 veoma ozbiljnih ispita, čin mlađeg vodnika, mart - septembar 1982. godine stažiranje, komandir voda u lsrb, intenzivna specijalistička obuka, A jedinica, preživljavanje 15 dana, forsiranje reke 4 dana, praćenje ciljeva na aerodromu mesec dana, stotine sati obuke provedene na trenažeru, bojevo gađanje raketama, posle 9 meseci čin vodnika, čin potporučnika posle 11 meseci. Od 1982. do 1991. gotovo 10 meseci vojnih vežbi,4 bojeva gađanja raketama, posle prestao da brojim. 1999. 24 sata podsećanja na ranije naučeno i komanda nad baterijom S-1m,dekonzervacija vozila i sistema, više od 60 dana pod napadom avijacije bez vlastitih gubitaka (bilo je blizu), oborene 2 bespilotne letilice, demobilisan i razdužio se avgusta 1999., i nadam se nikad više.

Oficir, makar i rezervni, se ne postaje za 6 meseci, u ozbiljnim vojskama toliko traju pripreme za paradu.