Nema državljanstvo zbog birokratije

Nista me ne cudi. Rodjen sam i zivim 40 godina u istoj opstini. Ali kada sam pre 3 godine otisao da produzim pasos rekli su mi da nisam drzavljanin Srbije vec da sam upisan u knjigu drzavljanja u mestu rodjenja oca, u drugoj drzavi iz bivse SFRJ!?
Morao sam da podnesem zahtev da mi se izda drzavljanstvo i cekao redovini postupak iako zakon kaze da MUP u takvim slucajevima nalaze opstini da izvrsi upis odmah. Kada sam to pomenuo u MUP-u ispala je citava drama sto ja njih ucim njihovom poslu. NAravno morao sam da idem u redovan postupak kao da sam izbeglica iz Burundija.
U medjuvremenu, pasos tada vec nepostojece SRJ su mi izdali uz uverenje da sam drzavljanin strane drzave!
Naravno posle ide ona prica vazi/ne vazi stari pasos a ja sedim u inostranstvu i razmisljam kako cu da se vratim kuci ako skupstina ne ponisti svoju odluku o ukidanju starih pasosa.

Umesto da sam lepo ostao gradjanin bivse SFRJ republike. Gore od Srbije ne moze.

Kod istog tog maticara u Novom Sadu su moju majku pokusali da ubede kako se moja sestra ne zove onako kako se zove. Greska je otklonjena uvidom u originalne maticne knjige.
Na mom izvodu pise kako mi je otac crnogorski drzavljanin iako je preminuo pre nego sto je Crna Gora postala nezavisna drzava...
Da nije tuzno bilo bi smesno.

Zato je "heroj" Ratko i "heroj" Radovan dobio drzavljanstovo licnu kartu i sve privilegije drzave Srbije. Kakav jad i beda. fujj.

Јако пуно наше деце због бирократије никада и не добије држављанство. Губимо целе генерације људи чији су родитељи економске или политичке избеглице из Србије, а који не могу у року од разумних неколико дана упишу своју децу у књигу држављана током посете Србији.

Зар овај случај још није решен?

A ja sam deset godina mislila da sam udata, mislila sam da treba da se vencam u opstini i to je onda to, ali moja opstina ne misli tako.

Pre par godina sam imala sličan problem. Naime matičar je upisao sestru bliznakinju i mene pod isti broj u knjigu državljana. Jedina dobra stvar je to što su u vreme kada smo rođene knjiga državljana i knjiga rođenih bile razdvojene, tako da je svaka imala svoj matični broj. Trebalo mi je oko godinu dana i gomila papira kojima sam potrvđivala da su moji roditelji i sestra državljani i da sam u srodstvu sa njima da bi se sve rešilo, a vrhunac je bio potpisivanje parčeta papira na kojem priznajem Republiku Srbiju kao svoju zemlju :)
Najveća prepreka je to što našim zakonom nije regulisano kako rezrešiti ovaj problem, pa je najviše vremena i prepiske potrošeno na utvrđivanje procedure na osnovu koje mnogu da zatražim državljanstvo. Tako posle 31 godine života u Srbiji, najzad sam i postala njen državljanin :)
Mnogo mi je žao devojčica, jer znam kroz kakav birokratski pakao moraju da prođu, ali jedino što mogu da dam kao savet je da budu uporne i da ne računaju na samilost radnika po kojekakvim matičnim službama opština. Jedine osobe koje su iole brzo završile svoj deo posla, po mom iskustvu, su fine tete iz Ministarstva unutrašnjih poslova na Novom Beogradu, ali su one poslednja karika u nizu.

Pa super, ako su bliznakinje, nek ova druga izvadi pasoš, pa nek da ovoj prvoj da putuje... jedino neće moći zajedno...

A kada treba da uzmu harač nema šanse da pogreše u ličnim podacima! Eventualno omanu u cifri koju kmet treba da plati, pa je slučajno uvečaju 10-ak puta...

Zato je "heroj" Ratko i "heroj" Radovan dobio drzavljanstovo licnu kartu i sve privilegije drzave Srbije. Kakav jad i beda. fujj.

Pa super, ako su bliznakinje, nek ova druga izvadi pasoš, pa nek da ovoj prvoj da putuje... jedino neće moći zajedno...

Nista me ne cudi. Rodjen sam i zivim 40 godina u istoj opstini. Ali kada sam pre 3 godine otisao da produzim pasos rekli su mi da nisam drzavljanin Srbije vec da sam upisan u knjigu drzavljanja u mestu rodjenja oca, u drugoj drzavi iz bivse SFRJ!?
Morao sam da podnesem zahtev da mi se izda drzavljanstvo i cekao redovini postupak iako zakon kaze da MUP u takvim slucajevima nalaze opstini da izvrsi upis odmah. Kada sam to pomenuo u MUP-u ispala je citava drama sto ja njih ucim njihovom poslu. NAravno morao sam da idem u redovan postupak kao da sam izbeglica iz Burundija.
U medjuvremenu, pasos tada vec nepostojece SRJ su mi izdali uz uverenje da sam drzavljanin strane drzave!
Naravno posle ide ona prica vazi/ne vazi stari pasos a ja sedim u inostranstvu i razmisljam kako cu da se vratim kuci ako skupstina ne ponisti svoju odluku o ukidanju starih pasosa.

Umesto da sam lepo ostao gradjanin bivse SFRJ republike. Gore od Srbije ne moze.

Јако пуно наше деце због бирократије никада и не добије држављанство. Губимо целе генерације људи чији су родитељи економске или политичке избеглице из Србије, а који не могу у року од разумних неколико дана упишу своју децу у књигу држављана током посете Србији.

Kod istog tog maticara u Novom Sadu su moju majku pokusali da ubede kako se moja sestra ne zove onako kako se zove. Greska je otklonjena uvidom u originalne maticne knjige.
Na mom izvodu pise kako mi je otac crnogorski drzavljanin iako je preminuo pre nego sto je Crna Gora postala nezavisna drzava...
Da nije tuzno bilo bi smesno.

Зар овај случај још није решен?

A ja sam deset godina mislila da sam udata, mislila sam da treba da se vencam u opstini i to je onda to, ali moja opstina ne misli tako.

Pre par godina sam imala sličan problem. Naime matičar je upisao sestru bliznakinju i mene pod isti broj u knjigu državljana. Jedina dobra stvar je to što su u vreme kada smo rođene knjiga državljana i knjiga rođenih bile razdvojene, tako da je svaka imala svoj matični broj. Trebalo mi je oko godinu dana i gomila papira kojima sam potrvđivala da su moji roditelji i sestra državljani i da sam u srodstvu sa njima da bi se sve rešilo, a vrhunac je bio potpisivanje parčeta papira na kojem priznajem Republiku Srbiju kao svoju zemlju :)
Najveća prepreka je to što našim zakonom nije regulisano kako rezrešiti ovaj problem, pa je najviše vremena i prepiske potrošeno na utvrđivanje procedure na osnovu koje mnogu da zatražim državljanstvo. Tako posle 31 godine života u Srbiji, najzad sam i postala njen državljanin :)
Mnogo mi je žao devojčica, jer znam kroz kakav birokratski pakao moraju da prođu, ali jedino što mogu da dam kao savet je da budu uporne i da ne računaju na samilost radnika po kojekakvim matičnim službama opština. Jedine osobe koje su iole brzo završile svoj deo posla, po mom iskustvu, su fine tete iz Ministarstva unutrašnjih poslova na Novom Beogradu, ali su one poslednja karika u nizu.

A kada treba da uzmu harač nema šanse da pogreše u ličnim podacima! Eventualno omanu u cifri koju kmet treba da plati, pa je slučajno uvečaju 10-ak puta...