Odvikavanje uz zdravstvenu knjižicu

20 godina 2 kutije.

I onda rešio, dosadilo mi je brate više. Ostavio i gotovo.

Prosto samo tako.

Kriza traje dva dana verovali ili ne. Veoma je bitno da kad ostavite više nijednu ne zapalite. Ali baš nijednu jer čim tu jednu zapalite, onda je gotovo. Počinjete ponovo.

Duvan je veliki porok. Takav, da natera čoveka samog sebe da laže (i okolinu).

Ako ostavljate, onda ostavite. Polovično ostavljanje ne postoji. Znam, probao sam i jedno i drugo.

Smanjivanje, pa ostavljanje takođe ne postoji.

Bitna je odluka. Kada odlučite, onda prekidate jednom za svagda i to je to.

Setite se samo šta kaže doktor: "Kada pacijentu dijagnostikujem rak pluća, on tog momenta postaje nepušač, ma koliko cigareta pre toga pušio!". Znači može se kad se hoće (samo što je onda kasno). Onda, kad je gotovo, pokušava da ućari dan-dva života duže. Kasno brale.

Zašto da ne, evo vam jedan odvratan način da ostavite pušenje: zamislite da ovog trenutka doktor vam kaže - imate rak pluća i još par meseci života. Bolje ostavite sad nego to da doživite. To se ne događa drugima. To se događa pušačima. Ako ste vi taj, samo je pitanje dana.

Hajde da je samo to, već što pušenje negativno utiče na kompletan organizam i sve njegove funkcije. Na džep takođe. Duvan će iznedriti laž preko vaših usta, pa ćete sami reći: kada pušač prestane da puši on nema više para. Izvinite, pare nisu voda da ispare.

A šta je zapravo u tome dobro? Pa ništa, iskreno govoreći. Pušenje nije uživanje, to je bolest zavisnosti.

Sada, posle pola godine nepušenja mogu da kažem sebi da sam bio magarac magareći što sam uopšte počeo. A kad sam već počeo što nisam ranije ostavio kad sad znam da je tako lako. Ništa dobro od pušenja nemam. Čak se ne sećam ni da sam uživao u tome.

Da i ja kazem koju, mozda nekome ko cita bude znacilo.

Pusio sam strastveno i sa uzivanjem dvadesetak godina. Apstiniram vec desetak godina zbog sebe i svoje porodice i nisam ni dim povukao za svo to vreme.

SVE JE STVAR VOLJE!
"Pokusavao" sam jedno vreme da prestanem, ali nisam uspevao. Razlog je sto je to bila zelja ljudi iz mog neposrednog okruzenja, a ne MOJA ISKRENA zelja. Onoga trenutka kada sam JA SAM odlucio da stanem, stao sam. Otisao sam u savetovaliste, ali nisam postovao ni pola onoga sto su nam tamo preporucivali (jer sam znao da cu uspeti), a to su sredstva i metode za lakse odvikavanje, kao i za ciscenje organizma (nacin ishrane, vezbe, mogucnost uzimanja lekova, koriscenje flastera...).

Ljudi se skinu sa heroina, a kamo li sa duvana, ako to zele. Ako vam je lakse da to uradite uz neku pomoc, uradite tako. Ako ne zelite to da uradite - ne radite to zbog drugih. Ja sam dugo nakon prvih neuspelih pokusaja da ostavim duvan odbijao da prestanem da pusim sa samo jednim obrazlozenjem - volim da pusim i volim sto sam pusac, pustite me na miru, prestacu kada ja to budem hteo. Onda kada to vise ne budete voleli, ali iskreno - prestacete.

I da, planiram da ponovo pusim, kada ponovo kao u mladosti svo moje vreme bude pripadalo samo meni, jer pusenje je jedno neopisivo zadovoljstvo. Ne tvrdim da ce tako biti, mozda ako dozivim 70 shvatim da zelim da zivim zdravo i docekam 110, ali, kako sada stvari stoje, verujem da cu sa tih 70 imati casu crnog vina u levoj i cigaru u desnoj.

A da li ima negde besplatno popravljanje zuba... Svi mi poispadase,,

Nadam se da cete objaviti i komentar, mene, strastvenog pusaca, koji vec 30 godina, pusi po dve kutije dnevno.
Smeta mi mnogo, kasljem, ridam, ujutru kada se zakasljem, kasljem do povracanja, srce mi "preskace" vec godinama, zamaram se sve vise i na najmanji napor, dvevna soba mi pre krecenja lici na najgoru kafandzuru, sve smrdi i meni samom, na duvamski dim, od prstiju, usta, do zavesa, stvari po kucu, cistog vesa u plakaru, zidovi, sve, ALI ne mogu da ostavim!
Pokusavao sam, ozbiljno, desetine puta. Poslednji put prosle jeseni, kupio Nicorete zvake, izdrzao 30 dana, ali dzaba. Narednih 15 dana sam pusio samo po 3 cigarete i bio presrecan, sto sam tako lako "ostavio", smanjio na samo 3-4, zatim je to bilo 5-7, onda samo uvece, punim kapacitetom, kada je "padala" i cela kutija, da bi na kraju sve vratio na pocetak. U tih prvih 30 dana, bio sam dubinski nesrecan, OCAJAN! Takav bes i nervozi, nisam znao da postoji u meni, ljudi, ja sam plakao, nesrecan i jadan! Sav besmisao zivota, bez cigarete, svalio se na mene, valjda, svih onih, koji su ikada ostavljali cigarete. Da ne opisujem vise to stanje, jednostavno sam morao da nastavim, ne bih li, ne preterujem, preziveo!
NEMA tih para, koje ne bih dao, pristao bih da budem u anesteziju 3 meseca, da se uopste ne budim, samo da svestan ne prolazim ono, sto sam prosao poslednji put, a da se probudim, kao nepusac!
To je, naravno, nemoguce, ali sta da radim?
Ne treba meni savet, niti ubedjivanje, svega sam i sam svestan, meni treba jedan "malj u glavu", figurativno receno, da me protrese, da zaboravim na cigarete, da postoje, da sam ih ikada pusio, da prestanem da mislim na pusenje!
Naravno, i to je nemoguce.
:(
STA da radim?

Ah prosto sam odusevljen velikim pomakom Srpskog drustva. Ipak, ne mogu a da nisam radostan sto ne zivim vise u toj zemlji. Pusac sam, znam da nikotin siri moje arterije, znam da katran ostaje u moj plucima i znam da se moj zivot skracuje za barem pet do deset godina, svestan sam toga. Imam osecaj da mnogo ljudi misli da mi toga nismo svesni, jesmo, i? Tih pet do deset godina skracenja zivota su svakako na kraju :-) Posle napunjenih 70 nema smisla dalje. Pusim godinama, rekao bih od kraja osnovne skole, sad sam presao 30 i dalje pusim. Jednom sam oducio da prestanem i prestao sam na dve godine ali poceo sam opet, ne zato sto sam imao neki problem, ne zato sto sam imao potrebu vec zato sto sam imao zelju. Seo sam sa prijateljima, pustio Frank Sinatru, sipao viski i shvatio da nesto fali, jedan deo moje kulture, jedan deo mog stila, duvanski dim oko mene! Jedna kutija mi traje barem dva do tri dana, ne pusim u stanu, imam balkon i setnje. I pusaci i nepusaci umiru svakako, imao sam dosta njih u familiji strastvenih pusaca koji su doziveli 80 do 90 i dosta njih koji su bili daleko od alkohola i cigareta i napustili ovaj svet sa 40 ili 50 godina. Dakle, voleo bih da naglasim nesto, ima nas dosta pusaca koji smo svesni stetnosti, koji smo svesni svega sto pokusava drustvo da nam kaze, ali mi volimo cigarete i prihvatamo rizik. Takodje, cekam da vidim nastavak ovih zakona, u Oslu na aerodromu ima posebna soba za pusace, kao i u Minhenu, kao i u Frankfurtu. Na skijalistima u Norveskoj imate posebne sobe za pusace, u Brazilu takodje postoje prostorije za pusace i ne pusace, na svim ovim mestima sam zapalio cigaretu uz obavezno upoznavanje novih ljudi. Radim u jednoj velikoj internacionalnoj kompaniji i da, imamo deo za pusace. Zasto? Jer to je nase pravo zagarantovano zakonom o slobodnom izboru. Naravno Srbija zeli da pokaze svoje nove lice i ode do krajnosti. Takodje, na poslu sam dosta napredovao jer tokom pauze sam bio sa sefovima jer su i oni pusaci. Mogu da prestanem, probao sam vise puta i ide, ali ne zelim. Takodje imam meru odnosno znam kada i koliko jer takodje i treniram i nemam problema. Dakle sve zavisi od organizma i u kojoj meri ste pusac. Ja uzivam u duvanu i to je moje pravo. A sto se tice pasivnih pusaca, i dalje ce ostati tema viceva na svoju pre osetljivost.

Nije losa ni knjiga, Alen Carr- Lako je prestati pusiti. . .kazu da je 95% uspesna. . .ja sam stigao do pola i prepolovio paklicu :))) ...videcu do kraja knjige...sve je u autosugestiji, i tek sa svakom novom procitanom stranom knjige, shvatam koliko smo mi pusaci "jadni" :)

Volontersko "savetovanje" može da se okači mačku o rep, zašto nema terapije medikamentima ili bolničkog lečenja od ove bolesti ZAVISNOSTI!?

Nikotin izaziva zavisnost. Pusenje, kao vid uzimanja nikotina, je boslest zavisnosti. I tu bi trebalo da bude kraj filozofiranju. Svi smo razliciti, imamo razlicit genetski sklop, vise smo podlozni razlicitim bolestima, alergicini smo na razne stvari, nekom se svidja ovakav nekom onakav miris… Prema tome, potpuno je logicno da nikotin ima razlicit uticaj na svakog od nas. Nijedna zavisnost od nikotina (ili bilo cega drugog) nije potpuno ista, tako da ne postoji set pravila, saveta ili lekova koji bi delovali jednako na sve pusace.

Svako zna bar za neki primer osobe koja je dozivela tezak srcani udar ili saznala da ima rak i da je i nakon takvih strasnih dijagnoza nastavljala da pusi. Ako nekima i takvi stvarni, postojeci zdravstveni problemi nisu dovoljan razlog da ostave pusenje, zasto neko misli da ce plasenje nekim buducim, eventualnim, mogucim zdravstvenim posledicama biti nevidjeno efikasno u ubedjivanju pusaca?

Kada pominjemo uticaj dima na nepusace, mislim da i tu pucamo u prazno. Zavisnici naravno mogu biti altruisti, ali ne i kada to ugrozava njihovu zavisnost. Zakon, naravno, moze da pomogne mnogima da prelome, ali uvek ostaje kuca, automobil, vikendica, setnja…

Mislim da je finansijski efekat ono sto ce najvise ‘pomoci’ pusacu da prekine svoju zavisnost! Ja sam se uspesno prebacio u nepusace pre 12 dana, nakon nekoliko neuspesnih pokusaja u poslednjih par meseci. Pusio sam cigarete koje kostaju 130din i to u proseku paklu ipo dnevno, znaci dnevno bih popusio po 200din! Jedan od glavnih argumenata za ostavljanje bio mi je ogroman direktan trosak koji cigarete predstavljaju. Prvih nekoliko dana bih sebe cascavao slatkisima, slanisima i ostalim sitnicama za pun iznos koji sam ustedeo nepuseci tog dana… Za ovih 12 dana imao sam par ‘pusackih kriza’, a kroz svaku sam prosao pre svega koncentisuci se na novac koji sam ustedeo i koji cu tek ustedeti kao nepusac… A kakav bi tek efekat bio kada bi cigarete bile duplo skuplje (sto bi opet bilo DUPLO JEVTINIJE nego sto kostaju u vecini zemalja EU, a kada mozemo da placamo evropske cene za kola, automobile, voce i povrce, zasto ne bi i za nikotin?)!?

Naravno, ovo je samo jos jedno misljenje. Mozda misljenje o kojem treba razmisliti…?....

Nije stvar u autosugestiji niti u snazi volje, već je stvar u tome da pušači shvate da su žrtve velike prevare i jedne opasne droge. Kada u glavi raščiste sa time da se cigareta ne "odriču", nego da treba da ih se OSLOBODE, da ih se REŠE, da ih se OTARASE, da ih MRZE kao najgoreg neprijatelja i porobljivača što one i jesu, tada mogu zaista da zauvek postanu srećni i zdravi nepušači, bez tajnih ili javnih muka i želja "za makar još jednom". :)

Poenta je u tome da nijedno ljudsko biće ne bi smelo ni trebalo da bude ZAVISNO od bilo koje supstance ili navike. Mi ljudi moramo imati vazduha, vode i hrane. Imamo i nagone za sexom, roditeljske i samoodržanjem. Duvan nigde tu nema, on je zavisnost koja je samoindukovana, nametnuta od čoveka - čoveku. I još nešto bi poručio svim pušačima koji relativizuju svoju štetnu zavisnost: Ljudi, nemojte lupetati kako se od nečeg mora umreti, kako pušenje i nije toliko štetno itd, koliko je pušenje štetno, i koliko dalekosežne posledice po zdravlje ono ima, su odavno zaključili ne samo eminentni doktori iz svih zemalja, već i bivši pušači.

svaka cast!
jos kad bi uveli lasersko odvikavanje od pusenja koje je najefikasnije, bilo bi ekstra...

Svima koji zele prestati pusiti toplo preporucujem da procitaju knjigu "LAK NACIN DA OSTAVITE PUSENJE" Pokusajte, nista vas ne kosta i nista ne mozete izgubiti-samo dobiti!

Ja sam juce na TV-u cuo da ne treba zdravstvena knjizica?

pusim vec 20tak godina kutiju i po do dve na dan. dobro kaze ovaj covek, nije to sala ostaviti tek tako. divim se onima koji su presekli jednom i vise nikad nisu zapalili jer ja sam ostavljao do sad tri puta. prvi put sam ostavio cisto da dokazem da mogu i nisam pusio ali sam zato bio lud od zelje da zapalim i non-stop mi je ta misao bila u glavi cak i kad sam spavao. izdrzo sam mesec dana i nisam mogao vise cinilo mi se na momente da cu stvarno da zastranim. drugi put sam ostavio uz ziban, to je klinicki lek koji trenutno kosta oko 50tak evrica ali nije sala uopste. lek je takav da vam pod njegovim dejstvom nepada na pamet cigareta ali vam ni nista drugo nepada na pamet, zivot se pretvorio u ravnu liniju bez emocija, radosti, tuge,... nista. izdrzao sam nesto vise od mesec dana i opet jovo nanovo! treci put je bio i ujedno naj delotvorniji i naravno naj skuplji ali to je ona prica, dodjes kod coveka i kad izadjes od njega ti vise nepusis. radi se o hipnozi koja nije totalna hipnoza dakle nespavas vec u opustenom stanju razgovaras sa doktorom. kosta 150e i seansa traje sat-dva nekad je potrebno ponoviti seansu. kada sam izasao od doktora pa narednih par meseci nije mi padala na pamet cigara, kao da nikad nisam pusio, poceo da se osecam mladji, vratili se mirisi a nestali smradovi itd sve do jednog dana kad sam seo sa kumom u kafanu i jedno, drugo, trece, pivo i tu kad mi je zamirisala sa susednog stola ...kraj price, odma sam se vratio na staro. uzas! istina je sve je u glavi

Više od 30 godina pušio sam više od dve kutije cigara na dan.. Bez dana pauze.. Pre mesec dana bacio sam cigarete kroz prozor auta i iz svog života.. Nisam imao i nemam, baš nikakve "krize".. Dešava se, ali ne previše često da mi ruka sama krene prema džepu i da potraži cigaretu.. Ali, to je sve..
Pre nego sam ostavio cigarete, nekih tridesetak dana sam izbacio iz upotrebe industrijske cigarete.. Kupio sam mašinicu za pravljenje cigareta i pušio običan duvan..
Pitam se, posle svega, da li je u cigaretama samo duvan taj koji izaziva zavisnost ili se u njih uz duvan dodaje još nešto..

Ah prosto sam odusevljen velikim pomakom Srpskog drustva. Ipak, ne mogu a da nisam radostan sto ne zivim vise u toj zemlji. Pusac sam, znam da nikotin siri moje arterije, znam da katran ostaje u moj plucima i znam da se moj zivot skracuje za barem pet do deset godina, svestan sam toga. Imam osecaj da mnogo ljudi misli da mi toga nismo svesni, jesmo, i? Tih pet do deset godina skracenja zivota su svakako na kraju :-) Posle napunjenih 70 nema smisla dalje. Pusim godinama, rekao bih od kraja osnovne skole, sad sam presao 30 i dalje pusim. Jednom sam oducio da prestanem i prestao sam na dve godine ali poceo sam opet, ne zato sto sam imao neki problem, ne zato sto sam imao potrebu vec zato sto sam imao zelju. Seo sam sa prijateljima, pustio Frank Sinatru, sipao viski i shvatio da nesto fali, jedan deo moje kulture, jedan deo mog stila, duvanski dim oko mene! Jedna kutija mi traje barem dva do tri dana, ne pusim u stanu, imam balkon i setnje. I pusaci i nepusaci umiru svakako, imao sam dosta njih u familiji strastvenih pusaca koji su doziveli 80 do 90 i dosta njih koji su bili daleko od alkohola i cigareta i napustili ovaj svet sa 40 ili 50 godina. Dakle, voleo bih da naglasim nesto, ima nas dosta pusaca koji smo svesni stetnosti, koji smo svesni svega sto pokusava drustvo da nam kaze, ali mi volimo cigarete i prihvatamo rizik. Takodje, cekam da vidim nastavak ovih zakona, u Oslu na aerodromu ima posebna soba za pusace, kao i u Minhenu, kao i u Frankfurtu. Na skijalistima u Norveskoj imate posebne sobe za pusace, u Brazilu takodje postoje prostorije za pusace i ne pusace, na svim ovim mestima sam zapalio cigaretu uz obavezno upoznavanje novih ljudi. Radim u jednoj velikoj internacionalnoj kompaniji i da, imamo deo za pusace. Zasto? Jer to je nase pravo zagarantovano zakonom o slobodnom izboru. Naravno Srbija zeli da pokaze svoje nove lice i ode do krajnosti. Takodje, na poslu sam dosta napredovao jer tokom pauze sam bio sa sefovima jer su i oni pusaci. Mogu da prestanem, probao sam vise puta i ide, ali ne zelim. Takodje imam meru odnosno znam kada i koliko jer takodje i treniram i nemam problema. Dakle sve zavisi od organizma i u kojoj meri ste pusac. Ja uzivam u duvanu i to je moje pravo. A sto se tice pasivnih pusaca, i dalje ce ostati tema viceva na svoju pre osetljivost.

Volontersko "savetovanje" može da se okači mačku o rep, zašto nema terapije medikamentima ili bolničkog lečenja od ove bolesti ZAVISNOSTI!?

Nikotin izaziva zavisnost. Pusenje, kao vid uzimanja nikotina, je boslest zavisnosti. I tu bi trebalo da bude kraj filozofiranju. Svi smo razliciti, imamo razlicit genetski sklop, vise smo podlozni razlicitim bolestima, alergicini smo na razne stvari, nekom se svidja ovakav nekom onakav miris… Prema tome, potpuno je logicno da nikotin ima razlicit uticaj na svakog od nas. Nijedna zavisnost od nikotina (ili bilo cega drugog) nije potpuno ista, tako da ne postoji set pravila, saveta ili lekova koji bi delovali jednako na sve pusace.

Svako zna bar za neki primer osobe koja je dozivela tezak srcani udar ili saznala da ima rak i da je i nakon takvih strasnih dijagnoza nastavljala da pusi. Ako nekima i takvi stvarni, postojeci zdravstveni problemi nisu dovoljan razlog da ostave pusenje, zasto neko misli da ce plasenje nekim buducim, eventualnim, mogucim zdravstvenim posledicama biti nevidjeno efikasno u ubedjivanju pusaca?

Kada pominjemo uticaj dima na nepusace, mislim da i tu pucamo u prazno. Zavisnici naravno mogu biti altruisti, ali ne i kada to ugrozava njihovu zavisnost. Zakon, naravno, moze da pomogne mnogima da prelome, ali uvek ostaje kuca, automobil, vikendica, setnja…

Mislim da je finansijski efekat ono sto ce najvise ‘pomoci’ pusacu da prekine svoju zavisnost! Ja sam se uspesno prebacio u nepusace pre 12 dana, nakon nekoliko neuspesnih pokusaja u poslednjih par meseci. Pusio sam cigarete koje kostaju 130din i to u proseku paklu ipo dnevno, znaci dnevno bih popusio po 200din! Jedan od glavnih argumenata za ostavljanje bio mi je ogroman direktan trosak koji cigarete predstavljaju. Prvih nekoliko dana bih sebe cascavao slatkisima, slanisima i ostalim sitnicama za pun iznos koji sam ustedeo nepuseci tog dana… Za ovih 12 dana imao sam par ‘pusackih kriza’, a kroz svaku sam prosao pre svega koncentisuci se na novac koji sam ustedeo i koji cu tek ustedeti kao nepusac… A kakav bi tek efekat bio kada bi cigarete bile duplo skuplje (sto bi opet bilo DUPLO JEVTINIJE nego sto kostaju u vecini zemalja EU, a kada mozemo da placamo evropske cene za kola, automobile, voce i povrce, zasto ne bi i za nikotin?)!?

Naravno, ovo je samo jos jedno misljenje. Mozda misljenje o kojem treba razmisliti…?....

Poenta je u tome da nijedno ljudsko biće ne bi smelo ni trebalo da bude ZAVISNO od bilo koje supstance ili navike. Mi ljudi moramo imati vazduha, vode i hrane. Imamo i nagone za sexom, roditeljske i samoodržanjem. Duvan nigde tu nema, on je zavisnost koja je samoindukovana, nametnuta od čoveka - čoveku. I još nešto bi poručio svim pušačima koji relativizuju svoju štetnu zavisnost: Ljudi, nemojte lupetati kako se od nečeg mora umreti, kako pušenje i nije toliko štetno itd, koliko je pušenje štetno, i koliko dalekosežne posledice po zdravlje ono ima, su odavno zaključili ne samo eminentni doktori iz svih zemalja, već i bivši pušači.

Nije stvar u autosugestiji niti u snazi volje, već je stvar u tome da pušači shvate da su žrtve velike prevare i jedne opasne droge. Kada u glavi raščiste sa time da se cigareta ne "odriču", nego da treba da ih se OSLOBODE, da ih se REŠE, da ih se OTARASE, da ih MRZE kao najgoreg neprijatelja i porobljivača što one i jesu, tada mogu zaista da zauvek postanu srećni i zdravi nepušači, bez tajnih ili javnih muka i želja "za makar još jednom". :)

Nije losa ni knjiga, Alen Carr- Lako je prestati pusiti. . .kazu da je 95% uspesna. . .ja sam stigao do pola i prepolovio paklicu :))) ...videcu do kraja knjige...sve je u autosugestiji, i tek sa svakom novom procitanom stranom knjige, shvatam koliko smo mi pusaci "jadni" :)

Da i ja kazem koju, mozda nekome ko cita bude znacilo.

Pusio sam strastveno i sa uzivanjem dvadesetak godina. Apstiniram vec desetak godina zbog sebe i svoje porodice i nisam ni dim povukao za svo to vreme.

SVE JE STVAR VOLJE!
"Pokusavao" sam jedno vreme da prestanem, ali nisam uspevao. Razlog je sto je to bila zelja ljudi iz mog neposrednog okruzenja, a ne MOJA ISKRENA zelja. Onoga trenutka kada sam JA SAM odlucio da stanem, stao sam. Otisao sam u savetovaliste, ali nisam postovao ni pola onoga sto su nam tamo preporucivali (jer sam znao da cu uspeti), a to su sredstva i metode za lakse odvikavanje, kao i za ciscenje organizma (nacin ishrane, vezbe, mogucnost uzimanja lekova, koriscenje flastera...).

Ljudi se skinu sa heroina, a kamo li sa duvana, ako to zele. Ako vam je lakse da to uradite uz neku pomoc, uradite tako. Ako ne zelite to da uradite - ne radite to zbog drugih. Ja sam dugo nakon prvih neuspelih pokusaja da ostavim duvan odbijao da prestanem da pusim sa samo jednim obrazlozenjem - volim da pusim i volim sto sam pusac, pustite me na miru, prestacu kada ja to budem hteo. Onda kada to vise ne budete voleli, ali iskreno - prestacete.

I da, planiram da ponovo pusim, kada ponovo kao u mladosti svo moje vreme bude pripadalo samo meni, jer pusenje je jedno neopisivo zadovoljstvo. Ne tvrdim da ce tako biti, mozda ako dozivim 70 shvatim da zelim da zivim zdravo i docekam 110, ali, kako sada stvari stoje, verujem da cu sa tih 70 imati casu crnog vina u levoj i cigaru u desnoj.

svaka cast!
jos kad bi uveli lasersko odvikavanje od pusenja koje je najefikasnije, bilo bi ekstra...

Svima koji zele prestati pusiti toplo preporucujem da procitaju knjigu "LAK NACIN DA OSTAVITE PUSENJE" Pokusajte, nista vas ne kosta i nista ne mozete izgubiti-samo dobiti!

Nadam se da cete objaviti i komentar, mene, strastvenog pusaca, koji vec 30 godina, pusi po dve kutije dnevno.
Smeta mi mnogo, kasljem, ridam, ujutru kada se zakasljem, kasljem do povracanja, srce mi "preskace" vec godinama, zamaram se sve vise i na najmanji napor, dvevna soba mi pre krecenja lici na najgoru kafandzuru, sve smrdi i meni samom, na duvamski dim, od prstiju, usta, do zavesa, stvari po kucu, cistog vesa u plakaru, zidovi, sve, ALI ne mogu da ostavim!
Pokusavao sam, ozbiljno, desetine puta. Poslednji put prosle jeseni, kupio Nicorete zvake, izdrzao 30 dana, ali dzaba. Narednih 15 dana sam pusio samo po 3 cigarete i bio presrecan, sto sam tako lako "ostavio", smanjio na samo 3-4, zatim je to bilo 5-7, onda samo uvece, punim kapacitetom, kada je "padala" i cela kutija, da bi na kraju sve vratio na pocetak. U tih prvih 30 dana, bio sam dubinski nesrecan, OCAJAN! Takav bes i nervozi, nisam znao da postoji u meni, ljudi, ja sam plakao, nesrecan i jadan! Sav besmisao zivota, bez cigarete, svalio se na mene, valjda, svih onih, koji su ikada ostavljali cigarete. Da ne opisujem vise to stanje, jednostavno sam morao da nastavim, ne bih li, ne preterujem, preziveo!
NEMA tih para, koje ne bih dao, pristao bih da budem u anesteziju 3 meseca, da se uopste ne budim, samo da svestan ne prolazim ono, sto sam prosao poslednji put, a da se probudim, kao nepusac!
To je, naravno, nemoguce, ali sta da radim?
Ne treba meni savet, niti ubedjivanje, svega sam i sam svestan, meni treba jedan "malj u glavu", figurativno receno, da me protrese, da zaboravim na cigarete, da postoje, da sam ih ikada pusio, da prestanem da mislim na pusenje!
Naravno, i to je nemoguce.
:(
STA da radim?

A da li ima negde besplatno popravljanje zuba... Svi mi poispadase,,

Ja sam juce na TV-u cuo da ne treba zdravstvena knjizica?

20 godina 2 kutije.

I onda rešio, dosadilo mi je brate više. Ostavio i gotovo.

Prosto samo tako.

Kriza traje dva dana verovali ili ne. Veoma je bitno da kad ostavite više nijednu ne zapalite. Ali baš nijednu jer čim tu jednu zapalite, onda je gotovo. Počinjete ponovo.

Duvan je veliki porok. Takav, da natera čoveka samog sebe da laže (i okolinu).

Ako ostavljate, onda ostavite. Polovično ostavljanje ne postoji. Znam, probao sam i jedno i drugo.

Smanjivanje, pa ostavljanje takođe ne postoji.

Bitna je odluka. Kada odlučite, onda prekidate jednom za svagda i to je to.

Setite se samo šta kaže doktor: "Kada pacijentu dijagnostikujem rak pluća, on tog momenta postaje nepušač, ma koliko cigareta pre toga pušio!". Znači može se kad se hoće (samo što je onda kasno). Onda, kad je gotovo, pokušava da ućari dan-dva života duže. Kasno brale.

Zašto da ne, evo vam jedan odvratan način da ostavite pušenje: zamislite da ovog trenutka doktor vam kaže - imate rak pluća i još par meseci života. Bolje ostavite sad nego to da doživite. To se ne događa drugima. To se događa pušačima. Ako ste vi taj, samo je pitanje dana.

Hajde da je samo to, već što pušenje negativno utiče na kompletan organizam i sve njegove funkcije. Na džep takođe. Duvan će iznedriti laž preko vaših usta, pa ćete sami reći: kada pušač prestane da puši on nema više para. Izvinite, pare nisu voda da ispare.

A šta je zapravo u tome dobro? Pa ništa, iskreno govoreći. Pušenje nije uživanje, to je bolest zavisnosti.

Sada, posle pola godine nepušenja mogu da kažem sebi da sam bio magarac magareći što sam uopšte počeo. A kad sam već počeo što nisam ranije ostavio kad sad znam da je tako lako. Ništa dobro od pušenja nemam. Čak se ne sećam ni da sam uživao u tome.

pusim vec 20tak godina kutiju i po do dve na dan. dobro kaze ovaj covek, nije to sala ostaviti tek tako. divim se onima koji su presekli jednom i vise nikad nisu zapalili jer ja sam ostavljao do sad tri puta. prvi put sam ostavio cisto da dokazem da mogu i nisam pusio ali sam zato bio lud od zelje da zapalim i non-stop mi je ta misao bila u glavi cak i kad sam spavao. izdrzo sam mesec dana i nisam mogao vise cinilo mi se na momente da cu stvarno da zastranim. drugi put sam ostavio uz ziban, to je klinicki lek koji trenutno kosta oko 50tak evrica ali nije sala uopste. lek je takav da vam pod njegovim dejstvom nepada na pamet cigareta ali vam ni nista drugo nepada na pamet, zivot se pretvorio u ravnu liniju bez emocija, radosti, tuge,... nista. izdrzao sam nesto vise od mesec dana i opet jovo nanovo! treci put je bio i ujedno naj delotvorniji i naravno naj skuplji ali to je ona prica, dodjes kod coveka i kad izadjes od njega ti vise nepusis. radi se o hipnozi koja nije totalna hipnoza dakle nespavas vec u opustenom stanju razgovaras sa doktorom. kosta 150e i seansa traje sat-dva nekad je potrebno ponoviti seansu. kada sam izasao od doktora pa narednih par meseci nije mi padala na pamet cigara, kao da nikad nisam pusio, poceo da se osecam mladji, vratili se mirisi a nestali smradovi itd sve do jednog dana kad sam seo sa kumom u kafanu i jedno, drugo, trece, pivo i tu kad mi je zamirisala sa susednog stola ...kraj price, odma sam se vratio na staro. uzas! istina je sve je u glavi

Više od 30 godina pušio sam više od dve kutije cigara na dan.. Bez dana pauze.. Pre mesec dana bacio sam cigarete kroz prozor auta i iz svog života.. Nisam imao i nemam, baš nikakve "krize".. Dešava se, ali ne previše često da mi ruka sama krene prema džepu i da potraži cigaretu.. Ali, to je sve..
Pre nego sam ostavio cigarete, nekih tridesetak dana sam izbacio iz upotrebe industrijske cigarete.. Kupio sam mašinicu za pravljenje cigareta i pušio običan duvan..
Pitam se, posle svega, da li je u cigaretama samo duvan taj koji izaziva zavisnost ili se u njih uz duvan dodaje još nešto..