Čestitke na ukidanju viza

Secam se leta 1999. kada sam za Nemacku vizu cekao u Budimpesti. To je bio vrhunac maltretiranja. Viza me je ukupno kostala nekoliko stotna maraka, dok je moja plata tada iznosila od 50 maraka. Morao sam naravno da dam novac za obradu aplikacije ali i za minibus kojim sam doputovao u Budimpestu i naravno za hotel u Budimpesti. Secam se kako su nas tretirali kao stoku u redu za ulazak u ambasadu. Proslo je vise od 10 godina od tog leta i nakupilo se sigurno preko 10 cekanja za razne Sengenske vize. Nakon svega vise nemam snage da se radujem onako kako bi se radovao da se ovo desilo pre 10 godina.

'Fala na cestitkama. Jedan problem manje, jos milion ostalo...

Bilo je krajnje vreme. Ostarismo cekajuci.

Grajdani Srbije, kada krenete na put, prvo obidjite Novo groblje, polozite cvece i zapalite svecu na grobu ubijenog premijera Djindjica.

Obožavaoci naši, kako nas samo obožavaju :-))))

Nadam se da cemo ovako zajedno da udjemo i u EU istog dana i godine!

Secam se kada sam kao mali cekao u redu za vizu sa bakom da dodjem kod svoje MAJKE (njene kcerke) koja je zivela u Parizu a preudala se za FRANCUZA i kada su nas ODBILI BEZ OBRAZLOZENJA kako smo bili tuzni a da ne pricam kako se je ponasala zena u FR ambasadi, siktala na nas, strasno, i sad mi se place....

Secam se leta 1999. kada sam za Nemacku vizu cekao u Budimpesti. To je bio vrhunac maltretiranja. Viza me je ukupno kostala nekoliko stotna maraka, dok je moja plata tada iznosila od 50 maraka. Morao sam naravno da dam novac za obradu aplikacije ali i za minibus kojim sam doputovao u Budimpestu i naravno za hotel u Budimpesti. Secam se kako su nas tretirali kao stoku u redu za ulazak u ambasadu. Proslo je vise od 10 godina od tog leta i nakupilo se sigurno preko 10 cekanja za razne Sengenske vize. Nakon svega vise nemam snage da se radujem onako kako bi se radovao da se ovo desilo pre 10 godina.

Obožavaoci naši, kako nas samo obožavaju :-))))

Grajdani Srbije, kada krenete na put, prvo obidjite Novo groblje, polozite cvece i zapalite svecu na grobu ubijenog premijera Djindjica.

'Fala na cestitkama. Jedan problem manje, jos milion ostalo...

Bilo je krajnje vreme. Ostarismo cekajuci.

Nadam se da cemo ovako zajedno da udjemo i u EU istog dana i godine!

Secam se kada sam kao mali cekao u redu za vizu sa bakom da dodjem kod svoje MAJKE (njene kcerke) koja je zivela u Parizu a preudala se za FRANCUZA i kada su nas ODBILI BEZ OBRAZLOZENJA kako smo bili tuzni a da ne pricam kako se je ponasala zena u FR ambasadi, siktala na nas, strasno, i sad mi se place....