Zilkić zatražio zaštitu policije

Oseca Kostunica da ce Kosovo uskoro biti aktuelno taman koliko i Crna Gora pa kreira novo zariste kojim ce se baviti drugi dnevnik. Ovo sto sad radi, radio je Milosevic svih 15-tak godina dok je bio na vlasti. Palio je vatru svuda okolo da bi pomerio fokus sa kriminala koji je cvetao u Beogradu i Srbiji. Nije davno bilo, mogao bi da se seti kako se sve to na kraju obilo o glavu i samom Milosevicu.

Ovako, zamislite situaciju u kojoj nekolicina popova u kahfani/baru nekog od hotela napravi sastanak i pritom donese odluku(van institucija i ne na saboru IZ) o smeni Patrijarha SPC Pavla, i pritom formira neku drugu SPC, sta bi u tom slucaju radila drzava Srbija i SPC kao i gradjani Srbije? Muamer Zukorlic koliko god bio on dobar ili los i sa svim svojim mahanama i vrlinama je i dalje Muftija Sandzacki i bice tako dok god se na legalan nacin ne smeni. Ovi iz kahfane(paradoks, muslimani pa u kahfani)su nista drugo do pucisti,a zna se sta se radi sa pucistima. Zukorlic i svi oko njega ce prije ili kasnije otici odatle, i i za njih je ostalo ako ne nista drugo onda renovirane i novosagradjene dzamije sa najboljim uslovima za obavljanje namaze i ostale ibadete(ceremonije), novu zgradu i fakultet islamskih nauka, medrese musku i zensku(takodje novosagradjenu) kao i "meshihat" odnosno obaniste za decu predskolskog uzrasta. HOcu reci zgade i institucije ostaju za navek dok ce se ljudi u njima menjati. Esselamu alejkum.

Kad je u pitanju oprobani recept prizvodnje kriza,kao da se ništa nije primenilo u poslednjih 20-tak godina.Ali ovo što se učinilo sa islamskom verskom zajednicom u Srbiji prevazliazi sve dosadašnje apsurde.U čitavom tom galimatijasu informacije u medijima unose totalnu zbrku i zabunu medju ljude, da nemaju blage veze šta se stvarno tu dogadja, a što i jeste cilj čitave ove priče.Način na koji je formirana paralelna verska zajednica sa reisom Zilkićem , podržana od svetovne vlasti,uz izjavu te iste vlasti da "država priznaje obe verske zajednice" - dakle i onu na čijem je čelu Zukorlić,predstavljaju neiscrpan izvor sukoba i niza sporova, u prvom redu imovinskopravne prirode . Pored činjenice da je paralalena Zilkićeva organizacija "smenila" Zukorlića (koji je predstavnik druge verske zajednice!), na način kako je to u komentaru br.1. sažeto objašnjeno, a kod činjenice da "država priznaje i Zukorlićevu zajednicu", Zilkićeva zajednica sada ima problem sa imovinom i infrastrukturom, jer sva dosadašnja imovina verske zajednice muslimana pripada Zukorlićevoj zajednici.Dobro, ako država i "glavni producent" novoformirane islamske zajednice Zilkića , Sulejman Ugljanin,kažu da je normalno postojanje više verskih zajednica iste konfesije,onda je problem tih paralelnih zajednica da obezbede džamije , druge verske objekte i sredstva za rad i delovanje.Imami koji su službovali u džamijama a prešli su kod Zilkića pravno nisu u posedu tih objekata,već su tu samo po osnovu radnog odnosa. sada,pošto nisu ni u radnom odnosu kod ranijeg poslodavca, moraju da traže od novog poslodavca da im obezbedi džamiju,da napuste dosadašnja radna mesta. Tako su i ti verski službenici postali žrtve "producenata krize", a i sopstvene odluke.
Krajnje negativna reakcija muslimana u Sandžaku na ovakav način formiranja paralelne verske organizacije i "smenjivanja" glavnog muftije nije pitanje personalnog izbora, niti nekakvih specifičnih verskih ubedjenja , jer i oni koji su Zukorlića osudjivali za bahatost, sada su stali u njegovu odbranu,jer time brane elementarni princip i svoje dostojanstvo. Zilkić ne sem biti izložen nasilju, iako ni za to ne može optuživati Zukorlića,ali ga niko ne može sačuvati od prezira od muslimana u tom kraju, na svakom njegovom koraku,čega je sam postao svestan, a naročito da je on zapravo" reis bez džamija", reis bez podrške džemata,i svakim danom sve više "pišman reis".

Nema šta da bude nejasno, DB radi posao kao što ih radi zadnjih 20 godina. Kosovo je ove godine završena priča, a treba nekako Koštunica da ostane na vlasti...

Kada neko ima podršku Ugljanina i Koštunice, najmanje što mogu je da posumnjam u njega i njegova dela.

Ljudi, meni baš ništa nije jasno!

Prof. dr Milan Vukomanović
Ramazanski puč - državni udar na verske slobode
Tenzije i sukobe koji su se proteklih meseci dešavali u vezi s Islamskom zajednicom (IZ) trebalo bi staviti u kontekst dva šira i ozbiljnija problema koja pritiskaju ovu državu naročito u periodu od 2004-2007. godine. Oba problema se tiču vlasti u Srbiji, i to sve tri grane vlasti, a najviše izvršne. S jedne strane, tu je reč o ugrožavanju slobode veroispovesti građana Srbije, kako verujućih, tako i neverujućih. Ugrožena je, naime, njihova sloboda vere, ali i sloboda od vere. S druge strane, svedoci smo periodičnih talasa antimuslimanskog i antiislamskog ponašanja i delovanja u Srbiji bez adekvatne reakcije državnih institucija. U oba slučaja nije, dakle, reč samo o nekakvoj unutarmuslimanskoj podeli u Sandžaku, koja ne bi trebalo da se tiče nemuslimana.
Ukupno stanje međureligijskih odnosa u Srbiji se pogoršalo s Koštuničinom vladom, prošlom i sadašnjom, a time i odnosi države, crkava i verskih zajednica. Položaj Srpske pravoslavne crkve je tu, svakako, puno bolji nego što je bio u Miloševićevo vreme, ali je i lošiji za manjinske verske zajednice (nove i stare), iako sada postoji zakon, a tada ga nije bilo. Država, odnosno vlada Srbije, ugrožava verske slobode svojih građana, i to, pre svega, čine vladajuće stranke u ime države, a naročito ona stranka kojoj je poveren sektor odnosa s verskim zajednicama. Reč je tu, dakako, o Ministarstvu vera koje kontroliše Demokratska stranka Srbije. Prisetimo se samo doslednog ponašanja i delovanja funkcionera DSS s priličnim kumulativnim efektom u pogledu ugrožavanja verskih sloboda i međuetničkih odnosa: 1) zalaganje njihove bivše ministarke prosvete da se potisne darvinizam, a afirmiše kreacionizam u školskim programima; 2) skandalozne verzije (pred)nacrta Zakona o crkvama i verskim zajednicama i sada već aktuelnog Zakona koji sadrži diskriminatorske odredbe o načinu registracije netradicionalnih religijskih organizacija; 3) širenje moralne panike oko sekti (čemu doprinosi policija i njen sadašnji ministar iz redova DSS); 4) rasizam u odnosu na Rome u Skupštini Srbije, ispoljen, opet, od stane poslanika iz DSS.
Ako tome dodamo i predrasude u našim sudovima i opstrukciju pravosuđa u procesima vezanim za kler SPC, postaje još jasnije na koji način vlast u Srbiji ugrožava ustav i zakone. Oko tog poslednjeg slučaja morao je nedavno da reaguje i novi Ministar pravde. Tu, dakle, često dolazi do ustavnih prekoračenja, a vlada ne poštuje ni svoj vlastiti zakon. U vezi s događajima u Sandžaku, prekršen je, na primer, član 7 Zakona o crkvama i verskim zajednicama, koji je donela Koštuničina vlada i njen ministar vera: „Država ne može ometati primenu autonomnih propisa crkava i verskih zajednica“. Kada vas na takva kršenja zakona upozorava sandžački muftija, lider jedne tradicionalne verske zajednice, to pomalo zvuči kao zahtev sovjetskih religijskih disidenata iz Brežnjevljevog vremena, koji su i sami nekad davno pozivali državu da poštuje svoje sopstvene zakone. Ni više, ni manje od toga.
Da li veću težinu ima Objediniteljski sabor Islamske zajednice u Srbiji (IzuS) u Novom Pazaru i usvajanje ustava te zajednice, ili, pak, oktobarski sastanak u pazarskom hotelu u sitne sate i tobožnje smenjivanje muftije Zukorlića sa svih mesta u Mešihatu IZ Sandžaka? A DSS-ov ministar vera je odmah primio »tadžiste« kao zvanične predstavnike IzuS. Ako tome još dodamo mesec dana unapred pripremljeni bajramski prijem u Domu Narodne skupštine i naklonost javnog servisa jednoj od strana u sukobu, od samog početka, tu onda ima previše poklapanja. Može neko doista da kaže da se nije moglo predvideti šta će se desiti uoči Bajrama, ali desio se prevrat pred sam kraj ramazanskog posta (što je predstavljalo svojevrsnu desakralizaciju od strane »pučista«), dok je sandžački muftija bio na putu u Maroku, a njegov zamenik u Zapadnoj Evropi. Nisam siguran da se nekoliko stotina zvanica tu osećalo prijatno ako se uzmu u obzir događaji koji su neposredno prethodili tom prijemu. I uopšte, tkud ideja da se organizuje verski praznik u Narodnoj skupštini? To je, svakako, presedan. Šta je sada sledeće? Božić, Uskrs (starokalendarski, novokalendarski), Jom Kipur? Hoće li za jednu decu da zovu Božić Batu, a za drugu Miku Hanuku? Đinđićeva vlada, recimo, nije organizovala bajramski doček u skupštini, ali je zato sandžački muftija išao s privrednom delegacijom u Dubai i tamo ostavio izvanredan utisak na domaćine. Poruka je tu bila jasna - daj da radimo zajedno, najbolje što možemo, a neka svako slavi svoj praznik bez mentorstva države.
Iznete su potom i ozbiljne optužbe za cezaropapizam jednog lokalnog političara, predsednika novopazarske opštine. Tu, pre svega, mislim na Ugljaninov svojevremeni zahtev za ukidanjem IZ Sandžaka i preuzimanjem verskih poslova od strane Bošnjačkog nacionalnog veća Sandžaka, što bi bilo direktno preuzimanje verskih struktura od strane političkih. Da li ovoj vladi doista odgovara nekakav politički islam na tlu Srbije? Govori se tu, najzad, već dugo i o saradnji nekih sveštenika, imama, s obaveštajnim službama. To je jedna ozbiljna optužba koja stiže s najvišeg mesta u IzuS i morala bi da se ispita. U BiH su, na primer, objavljene knjige s imenima sveštenika iz tri glavne verske zajednice, koji su izgleda sarađivali s obaveštajnim službama u SFRJ i docnije (tzv. plava, zelena i crvena knjiga).
Po svemu sudeći, država se, uz blagoslov SPC (uvek poželjan, ako ne i neophodan) opredelila za prevrat unutar IzuS. Oni redovno zamute stvar do kraja, naročito Ministarstvo vera, a onda se, tobože, ne mešaju. Proizvedu krizu i ostave je. Kako se sada, recimo, osećaju ostale verske zajednice u Srbiji kada imamo indukovani raskol unutar Islamske zajednice? Je li neko o tome razmišljao? S kim će sada da se radi u IzuS, kod koga ići, s kim se sastajati? Sve to je sada do kraja ispolitizovano.
U Zakonu o crkvama i verskim zajednicama nalazi se, inače, jedan besmisleni, ali ne slučajni član (čl. 19) u kome se veli da se „u Registar ne može upisati verska organizacija čiji naziv sadrži naziv ili deo naziva koji izražava identitet crkve, verske zajednice ili verske organizacije koja je već upisana u Registar ili koja je ranije podnela zahtev za upis“. Ovaj član će, svakako, biti aktiviran pri razmatranju prijave Crnogorske pravoslavne crkve za registraciju u Srbiji. Ali zašto je on besmislen? Zato što u religijskom svetu, među crkvama i verskim zajednicama, istorijski gledano, stalno dolazi do fragmentacije, raskola i podela u različite denominacije i frakcije koje zadržavaju bar deo imena svoje matične zajednice (npr. Hrišćanska adventistička crkva, Reformni pokret adventista sedmog dana, Crkva božija hrišćana sedmog dana i sl.). U ovoj zemlji postoji, na primer i Rimokatolička i Grkokatolička crkva, SPC i Rumunska pravoslavna crkva, itd. Da li treba zabraniti istovremeno registrovanje Hriščanske baptističke crkve i Hrišćanske nazarenske zajednice samo zato što obe u svom imenu sadrže prefiks hrišćanski? Političke partije u Srbiji, na primer, nemaju nikakvih problema oko toga da u svojim nazivima zadrže termine kao što su demokratska ili srpska, iako se neki od tih atributa pojavljuju i u imenima drugih političkih partija. Što onda to ne mogu da čine i religijske organizacije kod kojih je podela na denominacije običajena i redovna pojava?
Osvrnimo se sada i na periodično antiislamsko i antimuslimansko delovanje u Srbiji od 2004-2007, i to možda najviše pri državnim institucijama kao što su vojska, policija, ali i sudovi. Da li je tu reč o tihom, prećutnom kontinuitetu u odnosu na etničke sukobe 90-ih? Nekad je to antiislamstvo latentno (etnička distanca), a nekad vrlo naglašeno: od uništavanja retkih i izuzetno vrednih muslimanskih nadgrobnih spomenika marta 2004. u Vojnom muzeju na Kalemegdanu, do upada u policijskim čizmama u džamiju u Sjenici i maltretiranja imama oktobra 2007.
Burni događaji u vezi s muslimanima i islamom od dolaska Koštuničine vlade na vlast u Srbiji obuhvataju i paljenje džamija i drugih verskih objekata IZ u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, kada su uništeni ili oštećeni ne samo verske građevine, kancelarije i biblioteke IZ, nego i kulturno-istorijski spomenici od neprocenjivog značaja (npr. džamije u Beogradu i Nišu). Nekoliko dana nakon stradanja te dve džamije, rukovodstvo Vojnog muzeja u Beogradu, na Kalemegdanu, naredilo je uništavanje autentičnih i veoma retkih nadgrobnih spomenika iz 15. i 16. veka, dakle, još iz osmanskog perioda. To sve je bilo ne samo antialbanska, nego i šira, antimuslimanska i antiislamska reakcija na događaje na Kosovu marta 2004. U svakom slučaju, kazne za prestupnike u Nišu bile su više nego simbolične i svi se sećaju te farse od suđenja, te arogantnog i besprizornog ponašanja optuženih nakon izricanja presude, što je i direktna posledica njene neadekvatnosti. A šta tek reči o izjavi nekadašnjeg funkcionera DSS, Obrena Joksimovića, o mudžahedinskoj stranci u Skupštini Srbije i bojazni da ćemo »imati Homeinija i Al Kaidu u Skupštini kao transmitere muslimanske i fundamentalističke ideje«. Međutim, proleća 2006. ti isti Obrenovi 'mudžahedini' Vojislavu Koštunici omogućuju opstanak na vlasti. Vlada potom uvodi prinudnu upravu u novopazarskoj opštini i spasava Ugljanina od opoziva na referendumu. Ne zaboravimo, isto tako, ni mart ove godine i početak »afere vehabije«, što je, vrlo zgodno, proglašeno državnom tajnom. Negde u tom periodu muftija Zukorlić (čiji automobil je, inače, Jočićeva policija, na ponižavajući način, detaljno pretresala još avgusta 2006.g.) iznosi zahtev da se dostave dosijei imama saradnika obaveštajnih službi SFRJ i Srbije.
Imamo, dakle, opet proizvodnju kriza kao u Miloševićevo vreme, jer svojim ponašanjem vlada nas samo gura u nove krize i na domaćem i na međunarodnom planu. Nama međureligijski i unutar-religijski odnosi neposredno utiču na međunarodne (primer Makedonije, Crne Gore, a sada i BiH). Da li se predsednik Tadić zaista susreo s reisom Cerićem krajem marta ove godine (uz prisustvo ministra Ljajića i muftije Zukorlića), i da li se tu zaista govorilo o istorijskom i moralnom pravu IzuS da bude u duhovnom savezu sa IZ u BiH? Je li tu bilo reči o pokretanju novog srpsko-bošnjačkog dijaloga, preko potrebnog nakon ratova i zločina devedesetih. Šta će sad ova država da uradi povodom toga? Hoće li ona da ispunjava svoje međunarodne dogovore i obaveze, ili da se svađa s Lajčakom u Bosni i tako nas gura u nove krize i probleme? A u međuvremenu se na lokalnim i regionalnim mitinzima, umesto Miloševićevih, sve više nose slike ruskog predsednika.
Izazvan je, dakle, raskol u Islamskoj zajednici u Srbiji. Kome odgovara takav raskol? Kome je, početkom šezdesetih, odgovarao raskol u SPC i ko ga je izazvao? Učimo malo od istorije. Ponekad je reč o neznanju ili indiferentnosti, a nekad, opet, o vrlo lošim namerama kada je reč o odnosima unutar Islamske zajednice. Izgleda da je nekima u Beogradu to odgovaralo u skladu s principom - zavadi, pa vladaj.

Ni meni ama bas nije nista jasno. Ne znam vise ko je ko. Ko je Zilkic a ko onaj drugi. Ni oko cega se svadjaju, a jos mi je manje jasno zasto onoliko vernika nasrcu jedni na druge. Pa zar nije sve jedno ko sluzi molitvu, ako su i jedni i drugi svestena lica (ako se to tako kaze), a mislim da to ni jedna od suprotstavljenih strana ne osporava onoj drugoj.

Ne znam kako mozete na komentarima imati ove komentare samo jedne strane,i zasto ne pustite neki koji kritikuje Zukorlica? Zar TV B92 nije borac za ljudska prava i vrijednosti savremenog svijeta? Zar ni glas kritike protiv covjeka koji na tako grub nacin krsi ljudska prava,istjeravajuci djecu iz skole? No,kako radimo,tako nam se i vraca. Sa ovakvim nastupima B92 ne moze ocekivati podrsku kada bude i njihova televizija pod napadima onih ljudi koji su po mentalnom sklopu isti kao i Muamer Zukorlic,kao sto se to vec desilo,nazalost,u Arandjelovcu.
Vi,kao televizija ciji rad cijenim od samog pocetka,ne biste trebali na ovako providan nacin da se stavljate na strani nasilnika kakav je Zukorlic,vec da kao profesionalna televizija dozvolite i drugacije komentare od ovih koje vidimo,a koji napdaju samo jednu stranu.
Sa povremenim i ogranicenim postovanjem...

Najbolje je smenti i jedne i druge a onda izabrati nove predstavnike.

Ne samo ovi ovde komentari,vec i milioni napisanih stranica ne mogu opravdati ovakvo ponasanje onih koji se predstavljaju da su vjerske vodje svog naroda.
Pokusavati ovde obeleziti samo jednu stranu kao glavnog krivca je potpuno bespredmetno,naivno i ne odgovara nikako istini.
Ko moze opravdati postupak istjeravanja djece iz Skola samo zato sto njihovi roditelji misle drugacije?!
Ko moze opravdati obijanje brava na vjerskim objektima i zauzimati ih sa naoruzanim ljudima,i te iste dzamije "braniti" od...pitam se koga?! Od onih koji desetinama godina obavljaju molitvu u istim?
Narvno,ovde se kaze da te dzamije nisu onih imama koji su bili zaposleni u njima,pa sad treba da traze drugogo poslodavca...i one sigurno nisu njihove,sa tim cemo se vrlo lako sloziti. Medjutim,postavlja se pitanje da li su te dzamije Muamera Zukorlica,da li je on mozda sagradio Altun alem dzamiju koja je stara preko 400 godina?
Postavljaju se dva vrlo ocigledna pitanja:
1. Zasto je toliko imama okrenulo ledja Muameru Zukorlicu i glasalo protiv njega,dalo svoj potpis protiv njega? Mozda,kazem samo mozda,zato sto su njihove plate po 150 eura,a glavni muftija se vozi u autu koje vredi preko 150 000 eura...mozda je to jedan od razloga?!
2. Zasto glavni muftija ne izadje na izborima u sistemu IZ na koje ga Adem Zilkic poziva,i time zauvijek stave tacku na sve ove probleme? Mozda,kazem samo mozda,sto zna da ce na tim izborima sigurno izgubiti jer su se stvari odmakle njegovoj kontroli?!
Sud istorije sve belezi,a pogotovu Sud Boziji,i svi cemo se tamo sloziti oko ovoga oko cega se danas mimoilazimo,i za to cemo dobiti adekvatne nagrade i kazne,i nikome se nece nepravde uciniti koliko ni zrno.
Proci ce sve ovo,kao i sto svako zlo prodje,ali ostace zapisano ko je i od koga branio dzamije,ko je istjeravao djecu iz skola,i sve ostale licemjerne stvari koje se desavaju u ovom mesetarenju.

" oktobru kada je GRUPA imama osnivala Riaset Islamake zajednice",i kada trazi podrsku,zastitu od Jocica i Kostunice...Dali ovaj Zilkic razmislja svojom glavom???
Ja mislim da ne razmislja.

Oseca Kostunica da ce Kosovo uskoro biti aktuelno taman koliko i Crna Gora pa kreira novo zariste kojim ce se baviti drugi dnevnik. Ovo sto sad radi, radio je Milosevic svih 15-tak godina dok je bio na vlasti. Palio je vatru svuda okolo da bi pomerio fokus sa kriminala koji je cvetao u Beogradu i Srbiji. Nije davno bilo, mogao bi da se seti kako se sve to na kraju obilo o glavu i samom Milosevicu.

Ovako, zamislite situaciju u kojoj nekolicina popova u kahfani/baru nekog od hotela napravi sastanak i pritom donese odluku(van institucija i ne na saboru IZ) o smeni Patrijarha SPC Pavla, i pritom formira neku drugu SPC, sta bi u tom slucaju radila drzava Srbija i SPC kao i gradjani Srbije? Muamer Zukorlic koliko god bio on dobar ili los i sa svim svojim mahanama i vrlinama je i dalje Muftija Sandzacki i bice tako dok god se na legalan nacin ne smeni. Ovi iz kahfane(paradoks, muslimani pa u kahfani)su nista drugo do pucisti,a zna se sta se radi sa pucistima. Zukorlic i svi oko njega ce prije ili kasnije otici odatle, i i za njih je ostalo ako ne nista drugo onda renovirane i novosagradjene dzamije sa najboljim uslovima za obavljanje namaze i ostale ibadete(ceremonije), novu zgradu i fakultet islamskih nauka, medrese musku i zensku(takodje novosagradjenu) kao i "meshihat" odnosno obaniste za decu predskolskog uzrasta. HOcu reci zgade i institucije ostaju za navek dok ce se ljudi u njima menjati. Esselamu alejkum.

Kada neko ima podršku Ugljanina i Koštunice, najmanje što mogu je da posumnjam u njega i njegova dela.

Kad je u pitanju oprobani recept prizvodnje kriza,kao da se ništa nije primenilo u poslednjih 20-tak godina.Ali ovo što se učinilo sa islamskom verskom zajednicom u Srbiji prevazliazi sve dosadašnje apsurde.U čitavom tom galimatijasu informacije u medijima unose totalnu zbrku i zabunu medju ljude, da nemaju blage veze šta se stvarno tu dogadja, a što i jeste cilj čitave ove priče.Način na koji je formirana paralelna verska zajednica sa reisom Zilkićem , podržana od svetovne vlasti,uz izjavu te iste vlasti da "država priznaje obe verske zajednice" - dakle i onu na čijem je čelu Zukorlić,predstavljaju neiscrpan izvor sukoba i niza sporova, u prvom redu imovinskopravne prirode . Pored činjenice da je paralalena Zilkićeva organizacija "smenila" Zukorlića (koji je predstavnik druge verske zajednice!), na način kako je to u komentaru br.1. sažeto objašnjeno, a kod činjenice da "država priznaje i Zukorlićevu zajednicu", Zilkićeva zajednica sada ima problem sa imovinom i infrastrukturom, jer sva dosadašnja imovina verske zajednice muslimana pripada Zukorlićevoj zajednici.Dobro, ako država i "glavni producent" novoformirane islamske zajednice Zilkića , Sulejman Ugljanin,kažu da je normalno postojanje više verskih zajednica iste konfesije,onda je problem tih paralelnih zajednica da obezbede džamije , druge verske objekte i sredstva za rad i delovanje.Imami koji su službovali u džamijama a prešli su kod Zilkića pravno nisu u posedu tih objekata,već su tu samo po osnovu radnog odnosa. sada,pošto nisu ni u radnom odnosu kod ranijeg poslodavca, moraju da traže od novog poslodavca da im obezbedi džamiju,da napuste dosadašnja radna mesta. Tako su i ti verski službenici postali žrtve "producenata krize", a i sopstvene odluke.
Krajnje negativna reakcija muslimana u Sandžaku na ovakav način formiranja paralelne verske organizacije i "smenjivanja" glavnog muftije nije pitanje personalnog izbora, niti nekakvih specifičnih verskih ubedjenja , jer i oni koji su Zukorlića osudjivali za bahatost, sada su stali u njegovu odbranu,jer time brane elementarni princip i svoje dostojanstvo. Zilkić ne sem biti izložen nasilju, iako ni za to ne može optuživati Zukorlića,ali ga niko ne može sačuvati od prezira od muslimana u tom kraju, na svakom njegovom koraku,čega je sam postao svestan, a naročito da je on zapravo" reis bez džamija", reis bez podrške džemata,i svakim danom sve više "pišman reis".

Nema šta da bude nejasno, DB radi posao kao što ih radi zadnjih 20 godina. Kosovo je ove godine završena priča, a treba nekako Koštunica da ostane na vlasti...

Ljudi, meni baš ništa nije jasno!

Ne samo ovi ovde komentari,vec i milioni napisanih stranica ne mogu opravdati ovakvo ponasanje onih koji se predstavljaju da su vjerske vodje svog naroda.
Pokusavati ovde obeleziti samo jednu stranu kao glavnog krivca je potpuno bespredmetno,naivno i ne odgovara nikako istini.
Ko moze opravdati postupak istjeravanja djece iz Skola samo zato sto njihovi roditelji misle drugacije?!
Ko moze opravdati obijanje brava na vjerskim objektima i zauzimati ih sa naoruzanim ljudima,i te iste dzamije "braniti" od...pitam se koga?! Od onih koji desetinama godina obavljaju molitvu u istim?
Narvno,ovde se kaze da te dzamije nisu onih imama koji su bili zaposleni u njima,pa sad treba da traze drugogo poslodavca...i one sigurno nisu njihove,sa tim cemo se vrlo lako sloziti. Medjutim,postavlja se pitanje da li su te dzamije Muamera Zukorlica,da li je on mozda sagradio Altun alem dzamiju koja je stara preko 400 godina?
Postavljaju se dva vrlo ocigledna pitanja:
1. Zasto je toliko imama okrenulo ledja Muameru Zukorlicu i glasalo protiv njega,dalo svoj potpis protiv njega? Mozda,kazem samo mozda,zato sto su njihove plate po 150 eura,a glavni muftija se vozi u autu koje vredi preko 150 000 eura...mozda je to jedan od razloga?!
2. Zasto glavni muftija ne izadje na izborima u sistemu IZ na koje ga Adem Zilkic poziva,i time zauvijek stave tacku na sve ove probleme? Mozda,kazem samo mozda,sto zna da ce na tim izborima sigurno izgubiti jer su se stvari odmakle njegovoj kontroli?!
Sud istorije sve belezi,a pogotovu Sud Boziji,i svi cemo se tamo sloziti oko ovoga oko cega se danas mimoilazimo,i za to cemo dobiti adekvatne nagrade i kazne,i nikome se nece nepravde uciniti koliko ni zrno.
Proci ce sve ovo,kao i sto svako zlo prodje,ali ostace zapisano ko je i od koga branio dzamije,ko je istjeravao djecu iz skola,i sve ostale licemjerne stvari koje se desavaju u ovom mesetarenju.

Prof. dr Milan Vukomanović
Ramazanski puč - državni udar na verske slobode
Tenzije i sukobe koji su se proteklih meseci dešavali u vezi s Islamskom zajednicom (IZ) trebalo bi staviti u kontekst dva šira i ozbiljnija problema koja pritiskaju ovu državu naročito u periodu od 2004-2007. godine. Oba problema se tiču vlasti u Srbiji, i to sve tri grane vlasti, a najviše izvršne. S jedne strane, tu je reč o ugrožavanju slobode veroispovesti građana Srbije, kako verujućih, tako i neverujućih. Ugrožena je, naime, njihova sloboda vere, ali i sloboda od vere. S druge strane, svedoci smo periodičnih talasa antimuslimanskog i antiislamskog ponašanja i delovanja u Srbiji bez adekvatne reakcije državnih institucija. U oba slučaja nije, dakle, reč samo o nekakvoj unutarmuslimanskoj podeli u Sandžaku, koja ne bi trebalo da se tiče nemuslimana.
Ukupno stanje međureligijskih odnosa u Srbiji se pogoršalo s Koštuničinom vladom, prošlom i sadašnjom, a time i odnosi države, crkava i verskih zajednica. Položaj Srpske pravoslavne crkve je tu, svakako, puno bolji nego što je bio u Miloševićevo vreme, ali je i lošiji za manjinske verske zajednice (nove i stare), iako sada postoji zakon, a tada ga nije bilo. Država, odnosno vlada Srbije, ugrožava verske slobode svojih građana, i to, pre svega, čine vladajuće stranke u ime države, a naročito ona stranka kojoj je poveren sektor odnosa s verskim zajednicama. Reč je tu, dakako, o Ministarstvu vera koje kontroliše Demokratska stranka Srbije. Prisetimo se samo doslednog ponašanja i delovanja funkcionera DSS s priličnim kumulativnim efektom u pogledu ugrožavanja verskih sloboda i međuetničkih odnosa: 1) zalaganje njihove bivše ministarke prosvete da se potisne darvinizam, a afirmiše kreacionizam u školskim programima; 2) skandalozne verzije (pred)nacrta Zakona o crkvama i verskim zajednicama i sada već aktuelnog Zakona koji sadrži diskriminatorske odredbe o načinu registracije netradicionalnih religijskih organizacija; 3) širenje moralne panike oko sekti (čemu doprinosi policija i njen sadašnji ministar iz redova DSS); 4) rasizam u odnosu na Rome u Skupštini Srbije, ispoljen, opet, od stane poslanika iz DSS.
Ako tome dodamo i predrasude u našim sudovima i opstrukciju pravosuđa u procesima vezanim za kler SPC, postaje još jasnije na koji način vlast u Srbiji ugrožava ustav i zakone. Oko tog poslednjeg slučaja morao je nedavno da reaguje i novi Ministar pravde. Tu, dakle, često dolazi do ustavnih prekoračenja, a vlada ne poštuje ni svoj vlastiti zakon. U vezi s događajima u Sandžaku, prekršen je, na primer, član 7 Zakona o crkvama i verskim zajednicama, koji je donela Koštuničina vlada i njen ministar vera: „Država ne može ometati primenu autonomnih propisa crkava i verskih zajednica“. Kada vas na takva kršenja zakona upozorava sandžački muftija, lider jedne tradicionalne verske zajednice, to pomalo zvuči kao zahtev sovjetskih religijskih disidenata iz Brežnjevljevog vremena, koji su i sami nekad davno pozivali državu da poštuje svoje sopstvene zakone. Ni više, ni manje od toga.
Da li veću težinu ima Objediniteljski sabor Islamske zajednice u Srbiji (IzuS) u Novom Pazaru i usvajanje ustava te zajednice, ili, pak, oktobarski sastanak u pazarskom hotelu u sitne sate i tobožnje smenjivanje muftije Zukorlića sa svih mesta u Mešihatu IZ Sandžaka? A DSS-ov ministar vera je odmah primio »tadžiste« kao zvanične predstavnike IzuS. Ako tome još dodamo mesec dana unapred pripremljeni bajramski prijem u Domu Narodne skupštine i naklonost javnog servisa jednoj od strana u sukobu, od samog početka, tu onda ima previše poklapanja. Može neko doista da kaže da se nije moglo predvideti šta će se desiti uoči Bajrama, ali desio se prevrat pred sam kraj ramazanskog posta (što je predstavljalo svojevrsnu desakralizaciju od strane »pučista«), dok je sandžački muftija bio na putu u Maroku, a njegov zamenik u Zapadnoj Evropi. Nisam siguran da se nekoliko stotina zvanica tu osećalo prijatno ako se uzmu u obzir događaji koji su neposredno prethodili tom prijemu. I uopšte, tkud ideja da se organizuje verski praznik u Narodnoj skupštini? To je, svakako, presedan. Šta je sada sledeće? Božić, Uskrs (starokalendarski, novokalendarski), Jom Kipur? Hoće li za jednu decu da zovu Božić Batu, a za drugu Miku Hanuku? Đinđićeva vlada, recimo, nije organizovala bajramski doček u skupštini, ali je zato sandžački muftija išao s privrednom delegacijom u Dubai i tamo ostavio izvanredan utisak na domaćine. Poruka je tu bila jasna - daj da radimo zajedno, najbolje što možemo, a neka svako slavi svoj praznik bez mentorstva države.
Iznete su potom i ozbiljne optužbe za cezaropapizam jednog lokalnog političara, predsednika novopazarske opštine. Tu, pre svega, mislim na Ugljaninov svojevremeni zahtev za ukidanjem IZ Sandžaka i preuzimanjem verskih poslova od strane Bošnjačkog nacionalnog veća Sandžaka, što bi bilo direktno preuzimanje verskih struktura od strane političkih. Da li ovoj vladi doista odgovara nekakav politički islam na tlu Srbije? Govori se tu, najzad, već dugo i o saradnji nekih sveštenika, imama, s obaveštajnim službama. To je jedna ozbiljna optužba koja stiže s najvišeg mesta u IzuS i morala bi da se ispita. U BiH su, na primer, objavljene knjige s imenima sveštenika iz tri glavne verske zajednice, koji su izgleda sarađivali s obaveštajnim službama u SFRJ i docnije (tzv. plava, zelena i crvena knjiga).
Po svemu sudeći, država se, uz blagoslov SPC (uvek poželjan, ako ne i neophodan) opredelila za prevrat unutar IzuS. Oni redovno zamute stvar do kraja, naročito Ministarstvo vera, a onda se, tobože, ne mešaju. Proizvedu krizu i ostave je. Kako se sada, recimo, osećaju ostale verske zajednice u Srbiji kada imamo indukovani raskol unutar Islamske zajednice? Je li neko o tome razmišljao? S kim će sada da se radi u IzuS, kod koga ići, s kim se sastajati? Sve to je sada do kraja ispolitizovano.
U Zakonu o crkvama i verskim zajednicama nalazi se, inače, jedan besmisleni, ali ne slučajni član (čl. 19) u kome se veli da se „u Registar ne može upisati verska organizacija čiji naziv sadrži naziv ili deo naziva koji izražava identitet crkve, verske zajednice ili verske organizacije koja je već upisana u Registar ili koja je ranije podnela zahtev za upis“. Ovaj član će, svakako, biti aktiviran pri razmatranju prijave Crnogorske pravoslavne crkve za registraciju u Srbiji. Ali zašto je on besmislen? Zato što u religijskom svetu, među crkvama i verskim zajednicama, istorijski gledano, stalno dolazi do fragmentacije, raskola i podela u različite denominacije i frakcije koje zadržavaju bar deo imena svoje matične zajednice (npr. Hrišćanska adventistička crkva, Reformni pokret adventista sedmog dana, Crkva božija hrišćana sedmog dana i sl.). U ovoj zemlji postoji, na primer i Rimokatolička i Grkokatolička crkva, SPC i Rumunska pravoslavna crkva, itd. Da li treba zabraniti istovremeno registrovanje Hriščanske baptističke crkve i Hrišćanske nazarenske zajednice samo zato što obe u svom imenu sadrže prefiks hrišćanski? Političke partije u Srbiji, na primer, nemaju nikakvih problema oko toga da u svojim nazivima zadrže termine kao što su demokratska ili srpska, iako se neki od tih atributa pojavljuju i u imenima drugih političkih partija. Što onda to ne mogu da čine i religijske organizacije kod kojih je podela na denominacije običajena i redovna pojava?
Osvrnimo se sada i na periodično antiislamsko i antimuslimansko delovanje u Srbiji od 2004-2007, i to možda najviše pri državnim institucijama kao što su vojska, policija, ali i sudovi. Da li je tu reč o tihom, prećutnom kontinuitetu u odnosu na etničke sukobe 90-ih? Nekad je to antiislamstvo latentno (etnička distanca), a nekad vrlo naglašeno: od uništavanja retkih i izuzetno vrednih muslimanskih nadgrobnih spomenika marta 2004. u Vojnom muzeju na Kalemegdanu, do upada u policijskim čizmama u džamiju u Sjenici i maltretiranja imama oktobra 2007.
Burni događaji u vezi s muslimanima i islamom od dolaska Koštuničine vlade na vlast u Srbiji obuhvataju i paljenje džamija i drugih verskih objekata IZ u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, kada su uništeni ili oštećeni ne samo verske građevine, kancelarije i biblioteke IZ, nego i kulturno-istorijski spomenici od neprocenjivog značaja (npr. džamije u Beogradu i Nišu). Nekoliko dana nakon stradanja te dve džamije, rukovodstvo Vojnog muzeja u Beogradu, na Kalemegdanu, naredilo je uništavanje autentičnih i veoma retkih nadgrobnih spomenika iz 15. i 16. veka, dakle, još iz osmanskog perioda. To sve je bilo ne samo antialbanska, nego i šira, antimuslimanska i antiislamska reakcija na događaje na Kosovu marta 2004. U svakom slučaju, kazne za prestupnike u Nišu bile su više nego simbolične i svi se sećaju te farse od suđenja, te arogantnog i besprizornog ponašanja optuženih nakon izricanja presude, što je i direktna posledica njene neadekvatnosti. A šta tek reči o izjavi nekadašnjeg funkcionera DSS, Obrena Joksimovića, o mudžahedinskoj stranci u Skupštini Srbije i bojazni da ćemo »imati Homeinija i Al Kaidu u Skupštini kao transmitere muslimanske i fundamentalističke ideje«. Međutim, proleća 2006. ti isti Obrenovi 'mudžahedini' Vojislavu Koštunici omogućuju opstanak na vlasti. Vlada potom uvodi prinudnu upravu u novopazarskoj opštini i spasava Ugljanina od opoziva na referendumu. Ne zaboravimo, isto tako, ni mart ove godine i početak »afere vehabije«, što je, vrlo zgodno, proglašeno državnom tajnom. Negde u tom periodu muftija Zukorlić (čiji automobil je, inače, Jočićeva policija, na ponižavajući način, detaljno pretresala još avgusta 2006.g.) iznosi zahtev da se dostave dosijei imama saradnika obaveštajnih službi SFRJ i Srbije.
Imamo, dakle, opet proizvodnju kriza kao u Miloševićevo vreme, jer svojim ponašanjem vlada nas samo gura u nove krize i na domaćem i na međunarodnom planu. Nama međureligijski i unutar-religijski odnosi neposredno utiču na međunarodne (primer Makedonije, Crne Gore, a sada i BiH). Da li se predsednik Tadić zaista susreo s reisom Cerićem krajem marta ove godine (uz prisustvo ministra Ljajića i muftije Zukorlića), i da li se tu zaista govorilo o istorijskom i moralnom pravu IzuS da bude u duhovnom savezu sa IZ u BiH? Je li tu bilo reči o pokretanju novog srpsko-bošnjačkog dijaloga, preko potrebnog nakon ratova i zločina devedesetih. Šta će sad ova država da uradi povodom toga? Hoće li ona da ispunjava svoje međunarodne dogovore i obaveze, ili da se svađa s Lajčakom u Bosni i tako nas gura u nove krize i probleme? A u međuvremenu se na lokalnim i regionalnim mitinzima, umesto Miloševićevih, sve više nose slike ruskog predsednika.
Izazvan je, dakle, raskol u Islamskoj zajednici u Srbiji. Kome odgovara takav raskol? Kome je, početkom šezdesetih, odgovarao raskol u SPC i ko ga je izazvao? Učimo malo od istorije. Ponekad je reč o neznanju ili indiferentnosti, a nekad, opet, o vrlo lošim namerama kada je reč o odnosima unutar Islamske zajednice. Izgleda da je nekima u Beogradu to odgovaralo u skladu s principom - zavadi, pa vladaj.

Ni meni ama bas nije nista jasno. Ne znam vise ko je ko. Ko je Zilkic a ko onaj drugi. Ni oko cega se svadjaju, a jos mi je manje jasno zasto onoliko vernika nasrcu jedni na druge. Pa zar nije sve jedno ko sluzi molitvu, ako su i jedni i drugi svestena lica (ako se to tako kaze), a mislim da to ni jedna od suprotstavljenih strana ne osporava onoj drugoj.

Ne znam kako mozete na komentarima imati ove komentare samo jedne strane,i zasto ne pustite neki koji kritikuje Zukorlica? Zar TV B92 nije borac za ljudska prava i vrijednosti savremenog svijeta? Zar ni glas kritike protiv covjeka koji na tako grub nacin krsi ljudska prava,istjeravajuci djecu iz skole? No,kako radimo,tako nam se i vraca. Sa ovakvim nastupima B92 ne moze ocekivati podrsku kada bude i njihova televizija pod napadima onih ljudi koji su po mentalnom sklopu isti kao i Muamer Zukorlic,kao sto se to vec desilo,nazalost,u Arandjelovcu.
Vi,kao televizija ciji rad cijenim od samog pocetka,ne biste trebali na ovako providan nacin da se stavljate na strani nasilnika kakav je Zukorlic,vec da kao profesionalna televizija dozvolite i drugacije komentare od ovih koje vidimo,a koji napdaju samo jednu stranu.
Sa povremenim i ogranicenim postovanjem...

" oktobru kada je GRUPA imama osnivala Riaset Islamake zajednice",i kada trazi podrsku,zastitu od Jocica i Kostunice...Dali ovaj Zilkic razmislja svojom glavom???
Ja mislim da ne razmislja.

Najbolje je smenti i jedne i druge a onda izabrati nove predstavnike.