Tadić o Zakonu tek nakon Skupštine

Ne bi me uopste cudilo da ta gomila, zvana poslanici vladajuce koalicije, izglasaju inicijativu za smenu Predsednika Srbije, zbog navodnog krsenja Ustava, koji ni sam nije ni jasan, niti dorecen. Ali, tako je hteo Sloba, a njegov ljubimac, Kostunica ni ne pokusava da napravi nov Ustav. Sve u svemu, prava slika ove vlade i njihove uspesne restauracije Milosevicevog rezima a, bogami, u mnogo toga ce ga i presisati.

По Уставу, Председник Републике мора да потпише предлог закона који по други пут усвоји Скупштина, иначе би извршна власт била постављена изнад законодавне. Закон о радиодифузији је очајан па разумем реакцију Тадића и радује ме што се отворено буни против таквих законских решења али он је директно изабран од стране народа и не сме да крши Устав. Ако се од два зла мора бирати мање, треба да потпише тај закон и да ради на расписивању превремених избора како би нека нова Скупштина изменила спорне одредбе тог закона, него да крши Устав (Устав је врховни правни акт без обзира на то какав је и ко га је написао). Уосталом, демократске власти у протеклих 6 година су имале шансу да донесу бољи устав па то нису учиниле и због тога не треба стално кукати због Слобе и његовог устава...

Milosevic je napravio sadasnji Ustav Srbije tako da je maltene nemoguce opozvati Predsenika. Skupstina moze i da izglasa nepoverenje Predsedniku, ali na referendum prvo mora da izadje 50% upisanih biraca, a od tog broja 50% + 1 upisan birac mora da glasa za opoziv sto je nemoguce da se izvede s'obzirom da Tadic ima ogromnu podrsku naroda, mnogo vecu nego njegova stranka. Kao broj jedan u Srbiji je Tadic pa iza njega Toma klacka sigurno nekih 7-8%. Tadic nema sta da brine sto je na zalost svih nas jer nas dovodi u situaciju da i posle 6 godina, Skupstina maltene ne moze da kontrolise Srpskog Predsednika koji kao i vecina njegovih svetskih kolega izuzev Rusije, Amerike i jos nekih zemalja samo ambasador zemlje u Svetu a najmanje izvrsna vlast. Tadic apsolutno se trudi svim silama da izboksuje neku vlast medjutim trenutim Ustavom to je nemoguce, a novim koji je u proceduri tek nece imati nikakva ovlascenja i Skupstina ce biti u stanju (pod uslovom da prodje predlog da se Predsenik bira u Skupstini Srbije) da ga smeni bez referenduma. Tadicu odgovara trenutni sistem i on to zna i veoma je svestan cinjenice da ne bi bilo sanse da se izglasa ponovo jer je prethodne izbore dobio na slavu nekadasnjeg Premijera Srbije, gospodina Djindjica i tad su svi verovali da Srbija ipak nece klackati za Evropom, a ona je ipak stala, a Zoran je dobro rekao sta ce se desiti, "Ako Srbija Stane...".

Milorad, Chicago.

Ustav je jasan: ako parlament ponovo izglasa ovaj zakon, predsednik Tadić dužan je da ga potpiše. Dužan, znači obavezan. A šta ako ga ne potpiše? Zakon stupa na snagu automatski, jer se kršenjem Ustava ne može zakonodavna vlast sprečiti da donosi zakone. Ako tako ne bi bilo, predsednik Republike mogao bi da spreči svako donošenje zakona

U vreme Miloševića, bilo se uvrežilo shvatanje, zahvaljujući novinarskom nepoznavanju Ustava, da on ima pravo veta. To pravo na mala vrata kao da se vraća. Nema u Srbiji, prema Ustavu, niko pravo veta. Vraćanje jednog zakona, uz obrazloženje, nije veto, pošto skupština može taj zakon ponovo da izglasa. Parlament ne mora da usvoji mišljenje predsednika Republike, a ovaj je dužan da potpiše drugi put izglasan zakon. Svesno kršenje Ustava ne povlači samo inicijativu opoziva predsednika, nego je i krivično delo. Kad ostane bez imuniteta, predsednik može biti krivično gonjen

Ne bi me uopste cudilo da ta gomila, zvana poslanici vladajuce koalicije, izglasaju inicijativu za smenu Predsednika Srbije, zbog navodnog krsenja Ustava, koji ni sam nije ni jasan, niti dorecen. Ali, tako je hteo Sloba, a njegov ljubimac, Kostunica ni ne pokusava da napravi nov Ustav. Sve u svemu, prava slika ove vlade i njihove uspesne restauracije Milosevicevog rezima a, bogami, u mnogo toga ce ga i presisati.

По Уставу, Председник Републике мора да потпише предлог закона који по други пут усвоји Скупштина, иначе би извршна власт била постављена изнад законодавне. Закон о радиодифузији је очајан па разумем реакцију Тадића и радује ме што се отворено буни против таквих законских решења али он је директно изабран од стране народа и не сме да крши Устав. Ако се од два зла мора бирати мање, треба да потпише тај закон и да ради на расписивању превремених избора како би нека нова Скупштина изменила спорне одредбе тог закона, него да крши Устав (Устав је врховни правни акт без обзира на то какав је и ко га је написао). Уосталом, демократске власти у протеклих 6 година су имале шансу да донесу бољи устав па то нису учиниле и због тога не треба стално кукати због Слобе и његовог устава...

Milosevic je napravio sadasnji Ustav Srbije tako da je maltene nemoguce opozvati Predsenika. Skupstina moze i da izglasa nepoverenje Predsedniku, ali na referendum prvo mora da izadje 50% upisanih biraca, a od tog broja 50% + 1 upisan birac mora da glasa za opoziv sto je nemoguce da se izvede s'obzirom da Tadic ima ogromnu podrsku naroda, mnogo vecu nego njegova stranka. Kao broj jedan u Srbiji je Tadic pa iza njega Toma klacka sigurno nekih 7-8%. Tadic nema sta da brine sto je na zalost svih nas jer nas dovodi u situaciju da i posle 6 godina, Skupstina maltene ne moze da kontrolise Srpskog Predsednika koji kao i vecina njegovih svetskih kolega izuzev Rusije, Amerike i jos nekih zemalja samo ambasador zemlje u Svetu a najmanje izvrsna vlast. Tadic apsolutno se trudi svim silama da izboksuje neku vlast medjutim trenutim Ustavom to je nemoguce, a novim koji je u proceduri tek nece imati nikakva ovlascenja i Skupstina ce biti u stanju (pod uslovom da prodje predlog da se Predsenik bira u Skupstini Srbije) da ga smeni bez referenduma. Tadicu odgovara trenutni sistem i on to zna i veoma je svestan cinjenice da ne bi bilo sanse da se izglasa ponovo jer je prethodne izbore dobio na slavu nekadasnjeg Premijera Srbije, gospodina Djindjica i tad su svi verovali da Srbija ipak nece klackati za Evropom, a ona je ipak stala, a Zoran je dobro rekao sta ce se desiti, "Ako Srbija Stane...".

Milorad, Chicago.

Ustav je jasan: ako parlament ponovo izglasa ovaj zakon, predsednik Tadić dužan je da ga potpiše. Dužan, znači obavezan. A šta ako ga ne potpiše? Zakon stupa na snagu automatski, jer se kršenjem Ustava ne može zakonodavna vlast sprečiti da donosi zakone. Ako tako ne bi bilo, predsednik Republike mogao bi da spreči svako donošenje zakona

U vreme Miloševića, bilo se uvrežilo shvatanje, zahvaljujući novinarskom nepoznavanju Ustava, da on ima pravo veta. To pravo na mala vrata kao da se vraća. Nema u Srbiji, prema Ustavu, niko pravo veta. Vraćanje jednog zakona, uz obrazloženje, nije veto, pošto skupština može taj zakon ponovo da izglasa. Parlament ne mora da usvoji mišljenje predsednika Republike, a ovaj je dužan da potpiše drugi put izglasan zakon. Svesno kršenje Ustava ne povlači samo inicijativu opoziva predsednika, nego je i krivično delo. Kad ostane bez imuniteta, predsednik može biti krivično gonjen