Država kao većinski vlasnik RTB Bor

Svaki stranac koji dodje u Bor videce brdo starog gvozdja. Mehanizacija je davno zastarela a zgrzde oronule. Sama tehnologija je toliko zaostala i zastarela da niko, ama bas niko nece to da kupi. Jedini koji se nudi da to otkupi za sitne pare je ratni prifiter Drakulic koji ce to koristiti da dalje truje gradjane Srbije sa industrijskim otrovima. Njemu nije stalo do naroda i zakona Srbije. On ce sve uciniti da korumpira svakoga samo da bi plackao Srbiju. Dali je Srbija spremna da to dozvoli? Mnogi strucnjaci u svetu misle da se sva topionicka postrojenja moraju zaustaviti odmah. Treba graditi sve novo sa novom tehnologijom a staro rasturiti i prodati. U svakom slucaju to nije posao za drzavu vec se mora privatizovati. Tu je potreban kapital od oko jedne milijarde Evra. Sadasnja vrednost nadzemnih postrojenja je ravna nuli. RTB Bor bi trebao prvo da proglasi bankrotsvo pa onda poceti iznova jer sve ima pocetak i kraj. U novim pogonima ce se zaposliti daleko manji broj radnika.Ostale radnike drzava treba da prekvalifikuje i pomogne im u novom pocetku. Tako se radi svuda u civilizovanom svetu a mi nismo izuzetak. Svaki zahtev radnika da im se dodele bezvredne akcije postojeceg RTB-a je stvarno besmisleno. Ako nesto nema vrednost, onda su i akcije bezvredne. Za nova postrojenja prodavace se vredne akcije ali to je druga prica. Tada ce svako moci da kupi ali nece moci da dobije nista besplatno. Ne zaboravite da "Nema dzabe ni u babe".

Kada je RTB u pitanju, obicni smrtnici kazu - ogoljena pljacka. Od giganta koji moze godisnje da ostvari bruto prihod od preko pola milijarde dolara, ostatak dohotka od preko 100 miliona dolara, a drzavi da u vidu raznih poreza i carina preko 200 miliona dolara - Vlada i poslovodstvo predlazu vec za mesec dana: dekomponovanje, koncesije, tenderi, rasprodaja ili stecaj, eventualno zatvaranje Topionice, otpustanje 2.750 zaposlenih samo iz baznog dela i nekoliko stotina iz pogona prerade (a, ako dodje do stecaja – jos nekoliko hiljada), nemiri u visenacionalnoj opstini. Pre dve godine sprecio sam potpisivanje Ugovora izmedju Vlade, RTB-a i Drakulica, kada sam 14. maja 2003. godine u Skupstini opstine, SUP-u i Sudu zvanizno zaveo dokumenat, a dan kasnije urucio ga u Boru licno u ruke g. Marsicaninu, tada{njem min. privrede. Poslao sam ga skoro svim medijima Srbije, ali ga je objavila samo Srpska rec. Citiram pretposlednji pasus:
Resenje za izlaz RTB-a iz krize je veoma prosto, ekonomski opravdano i isto toliko logicno kao sto je logicno da tocak mora biti okrugao:
- Vlada Srbije formira nov poslovodni i UO RTB-a, na osnovu postignutih rezultata, strucnosti i moralnih osobina inzenjera, ekonomista i pravnika sa velikom praksom u proizvodnji.
- Vlada pod hitno ugovara kupovinu uvoznog koncentrata bakra, na godisnjem nivou od najmanje 200.000 tona, vodeci racuna o kasnijoj fluktuaciji cene bakra na svetskoj berzi.
- Vlada pozajmljuje RTB-u novac za kupovinu tog koncentrata i otvaranje horizontalnih hodnika do podzemnih nalazista bakra i plemenitih metala, na rok od godinu dana.
- Posle prvog prispeca uvoznog koncentrata startuje jedna linija u Topionici sa maksimalnim kapacitetom (1.000 tona suvog koncentrata dnevno), a druga - kada se osposobi.
- Ceo katodni bakar se preradjuje u RTB-ovim pogonima prerade u najskuplje finalne proizvode posle ponistavanja Ugovora o prodaju Fabrike kablova i Fabrike bakarnih cevi i Ugovora o poslovnoj saradnji Fabrike lak zice sa firmom pok. mafijasa Bokana.
- Ceo ostatak dohotka se ulaze u razvoj najrentabilnijih pogona rudarstva i omogucavanja kontinuirane maksimalne proizvodnje u pogonima prerade i baznom delu TIR-a.
- Brzopotezno se proucavaju drugi pravci u zaposljavanju ogromnog viska radne snage u RTB-u (staklo-keramika iz flotacijske jalovine, saradnja po pitanju »srafciger» industrije itd.).
- Specijalna komisija, uz pomoc pravih eksperata iz Beograda, ispituje dosadasnji rad RTB-a po pitanju Organizovanog kriminala i prerade otrovnih koncentrata i nuklearnog otpada.
RTB staje na svoje noge i vraca pozajmljene pare Vladi. Basnoslovno rudno bogatstvo ostaje u vlasnistvu Srbije i Timocke krajine. Odgovorni odlaze u zatvor, ....
Boza Bogdanovic, dipl. ing. iz borske Topionice

Sve je to zaista lepo zamišljeno za Bor, osim jedne "sitnice"! Radi se o tome da se skoro i ne spominje zaštita životne sredine, čije je stanje u Boru katastrofalno i potpuno neprihvatljivo!
Preduslov za bilo kakve poslovne poteze je da se zagađenje iz Topionice u Boru svede na dozvoljeni zakonski minimum.
Nastavak proizvodnje u ovakvim uslovima predstavljao bi svojevrstan zločin prema stanovništvu i prirodi u Boru i okolini !

moram da negiram optimističke procene potencijala RTB Bora. Moram da razočaram realnim ciframa, koje ni na vrhuncu produktivnosti i ulaganja u RTB Bor, nikada nisu bile ni približno blizu prodajne cifre od pola milijarde dolara godišnje. Maksimalne cifre u najbolja vremena su se kretale ispod 300 miliona dolara prodaje godišnje, i to vrlo skupe prodaje. Rudarstvo i metalurgija su industrijske grane sa intenzivnim kapitalnim ulaganjima i na 300 miliona prodaje ni 10 milina dolara ne bi završilo u džepovima Borana. Sa novim cenama života koje su na Evropskom nivou, 10ak miliona dolara godišnjeg prihoda Bora od rudarstava i metalurgije je neprihvatljivo.
Na žalost ne postoji veliko interesovanje za razvoj alternativnih industrijskih grana koje zahtevaju daleko manje investicije, koje su manje štetne po okolinu i zdravlje i koje su daleko profitabilnije od rudaarstva i metalurgije. Boru je potrebno 100 i više miliona dolara godišnje. Koliko su grogi Borani u mogućnosti da se bace na alternativnu budućnost je otvoreno pitanje.

Posle više dekada izvlačenja novca iz Bora od strane države pod Titom i Miloševićem, prosto je neverovatno da nikome nije palo na pamet da napravi bilans i vidi da li je država zaista većinski vlasnik ili možda većinski dužnik Boru.

Svaki stranac koji dodje u Bor videce brdo starog gvozdja. Mehanizacija je davno zastarela a zgrzde oronule. Sama tehnologija je toliko zaostala i zastarela da niko, ama bas niko nece to da kupi. Jedini koji se nudi da to otkupi za sitne pare je ratni prifiter Drakulic koji ce to koristiti da dalje truje gradjane Srbije sa industrijskim otrovima. Njemu nije stalo do naroda i zakona Srbije. On ce sve uciniti da korumpira svakoga samo da bi plackao Srbiju. Dali je Srbija spremna da to dozvoli? Mnogi strucnjaci u svetu misle da se sva topionicka postrojenja moraju zaustaviti odmah. Treba graditi sve novo sa novom tehnologijom a staro rasturiti i prodati. U svakom slucaju to nije posao za drzavu vec se mora privatizovati. Tu je potreban kapital od oko jedne milijarde Evra. Sadasnja vrednost nadzemnih postrojenja je ravna nuli. RTB Bor bi trebao prvo da proglasi bankrotsvo pa onda poceti iznova jer sve ima pocetak i kraj. U novim pogonima ce se zaposliti daleko manji broj radnika.Ostale radnike drzava treba da prekvalifikuje i pomogne im u novom pocetku. Tako se radi svuda u civilizovanom svetu a mi nismo izuzetak. Svaki zahtev radnika da im se dodele bezvredne akcije postojeceg RTB-a je stvarno besmisleno. Ako nesto nema vrednost, onda su i akcije bezvredne. Za nova postrojenja prodavace se vredne akcije ali to je druga prica. Tada ce svako moci da kupi ali nece moci da dobije nista besplatno. Ne zaboravite da "Nema dzabe ni u babe".

Kada je RTB u pitanju, obicni smrtnici kazu - ogoljena pljacka. Od giganta koji moze godisnje da ostvari bruto prihod od preko pola milijarde dolara, ostatak dohotka od preko 100 miliona dolara, a drzavi da u vidu raznih poreza i carina preko 200 miliona dolara - Vlada i poslovodstvo predlazu vec za mesec dana: dekomponovanje, koncesije, tenderi, rasprodaja ili stecaj, eventualno zatvaranje Topionice, otpustanje 2.750 zaposlenih samo iz baznog dela i nekoliko stotina iz pogona prerade (a, ako dodje do stecaja – jos nekoliko hiljada), nemiri u visenacionalnoj opstini. Pre dve godine sprecio sam potpisivanje Ugovora izmedju Vlade, RTB-a i Drakulica, kada sam 14. maja 2003. godine u Skupstini opstine, SUP-u i Sudu zvanizno zaveo dokumenat, a dan kasnije urucio ga u Boru licno u ruke g. Marsicaninu, tada{njem min. privrede. Poslao sam ga skoro svim medijima Srbije, ali ga je objavila samo Srpska rec. Citiram pretposlednji pasus:
Resenje za izlaz RTB-a iz krize je veoma prosto, ekonomski opravdano i isto toliko logicno kao sto je logicno da tocak mora biti okrugao:
- Vlada Srbije formira nov poslovodni i UO RTB-a, na osnovu postignutih rezultata, strucnosti i moralnih osobina inzenjera, ekonomista i pravnika sa velikom praksom u proizvodnji.
- Vlada pod hitno ugovara kupovinu uvoznog koncentrata bakra, na godisnjem nivou od najmanje 200.000 tona, vodeci racuna o kasnijoj fluktuaciji cene bakra na svetskoj berzi.
- Vlada pozajmljuje RTB-u novac za kupovinu tog koncentrata i otvaranje horizontalnih hodnika do podzemnih nalazista bakra i plemenitih metala, na rok od godinu dana.
- Posle prvog prispeca uvoznog koncentrata startuje jedna linija u Topionici sa maksimalnim kapacitetom (1.000 tona suvog koncentrata dnevno), a druga - kada se osposobi.
- Ceo katodni bakar se preradjuje u RTB-ovim pogonima prerade u najskuplje finalne proizvode posle ponistavanja Ugovora o prodaju Fabrike kablova i Fabrike bakarnih cevi i Ugovora o poslovnoj saradnji Fabrike lak zice sa firmom pok. mafijasa Bokana.
- Ceo ostatak dohotka se ulaze u razvoj najrentabilnijih pogona rudarstva i omogucavanja kontinuirane maksimalne proizvodnje u pogonima prerade i baznom delu TIR-a.
- Brzopotezno se proucavaju drugi pravci u zaposljavanju ogromnog viska radne snage u RTB-u (staklo-keramika iz flotacijske jalovine, saradnja po pitanju »srafciger» industrije itd.).
- Specijalna komisija, uz pomoc pravih eksperata iz Beograda, ispituje dosadasnji rad RTB-a po pitanju Organizovanog kriminala i prerade otrovnih koncentrata i nuklearnog otpada.
RTB staje na svoje noge i vraca pozajmljene pare Vladi. Basnoslovno rudno bogatstvo ostaje u vlasnistvu Srbije i Timocke krajine. Odgovorni odlaze u zatvor, ....
Boza Bogdanovic, dipl. ing. iz borske Topionice

Sve je to zaista lepo zamišljeno za Bor, osim jedne "sitnice"! Radi se o tome da se skoro i ne spominje zaštita životne sredine, čije je stanje u Boru katastrofalno i potpuno neprihvatljivo!
Preduslov za bilo kakve poslovne poteze je da se zagađenje iz Topionice u Boru svede na dozvoljeni zakonski minimum.
Nastavak proizvodnje u ovakvim uslovima predstavljao bi svojevrstan zločin prema stanovništvu i prirodi u Boru i okolini !

moram da negiram optimističke procene potencijala RTB Bora. Moram da razočaram realnim ciframa, koje ni na vrhuncu produktivnosti i ulaganja u RTB Bor, nikada nisu bile ni približno blizu prodajne cifre od pola milijarde dolara godišnje. Maksimalne cifre u najbolja vremena su se kretale ispod 300 miliona dolara prodaje godišnje, i to vrlo skupe prodaje. Rudarstvo i metalurgija su industrijske grane sa intenzivnim kapitalnim ulaganjima i na 300 miliona prodaje ni 10 milina dolara ne bi završilo u džepovima Borana. Sa novim cenama života koje su na Evropskom nivou, 10ak miliona dolara godišnjeg prihoda Bora od rudarstava i metalurgije je neprihvatljivo.
Na žalost ne postoji veliko interesovanje za razvoj alternativnih industrijskih grana koje zahtevaju daleko manje investicije, koje su manje štetne po okolinu i zdravlje i koje su daleko profitabilnije od rudaarstva i metalurgije. Boru je potrebno 100 i više miliona dolara godišnje. Koliko su grogi Borani u mogućnosti da se bace na alternativnu budućnost je otvoreno pitanje.

Posle više dekada izvlačenja novca iz Bora od strane države pod Titom i Miloševićem, prosto je neverovatno da nikome nije palo na pamet da napravi bilans i vidi da li je država zaista većinski vlasnik ili možda većinski dužnik Boru.