Znanje stranih jezika u EU

Slazem se u potpunosti. Strani jezici su neophodni osobi koja zeli da postane civilizovani gradjanin. Takodje smatram da deca znacaja ucenja stranih jezika nisu svesna i da treba da ih uce na inicijativu roditelja hteli to ili ne. Misdlim i da starosna granica pri pocetku ucenja stranog jezika nije presudni faktor, jer ja sam grcki jezik naucila u 29.godini, i verujte - ne boli! Moja 2,5god. cerka uci uporedo grcki, srpski i engleski (ja joj se obracam na sva tri jezika, gledamo DVD crtace na sva tri jezika i sl.) a uskoro planiram da sve to pocnemo i na francuskom, jer vidim da ceo taj moj "program" prihvata bez teskoca. Kad krene u skolu, volela bih da bude zainteresovana i za italijanski, nemacki, pa i za neki od jezika azijskih zemalja - sto da ne.Mislim da ce joj tako zivot u najmanju ruku biti zanimljiviji, a o korisnosti tog znanja izlisno je i govoriti.
Jos jednom, sve pohvale za odabranu temu.

U Srbiji je to nemoguce, ima 25-30 ucenika u razredu, i ne planiraju se manji razredi ni u jednoj refomi! Vise od polovine prof engleskog ne izgovara pravilno nesrpske glasove, a o funkcionalnoj pismenosti se ne sme ni govoriti.
apsolvent anglistike u Kragujevcu

Iz datih podataka se vidi svest nekih naroda - Luksemburzani su svesni da su mala zemlja i kultura i da moraju da komuniciraju sa svetom. Ovo nikako nije potcenjivacka opaska, na protiv. Britanci se osecaju omnipotentnim zbog opste vladavine engl. jezika i ne misle da treba da se nekome priblize. Madjari tradicionalno zive u uverenju da su najvazniji i nikako da shvate da vise nisu ona nekadasnja monarhija. Na ulicama Budimpeste pravo je cudo naci osobu koja govori cak i nemacki, sto je mene bas iznenadilo, a engleski je misaona imenica.

Mi smo daleko od ideala koji nam porucuje EU. Kao prvo, imamo los kadar. Kod nas se jezici studiraju ucenjem iz knjiga, a ne boravkom u zemljama u kojima se on govori, ne koriscenjem savremenih audio-vizuelnih sredstava, ne uz pomoc lektora, kojih ima, ali vrlo malo. I sama sam filolog i znam da je studiranje nekog jezika i knjizevnosti proucavanje tog jezika, a ne samo puka konverzacija, ali je tragicno sto kod nas strani jezik govore oni koji su ga apsolvirali i "bacili se" na praksu, rade u stranim firmama ili odu u inostranstvo i spoje oba aspekta, teorijski i prakticni, ali ne zavrse fakultet. Oni koji budu istrajni i uce, uce, uce, nauce divno teoriju i ne znaju da sastave dve proste ili prosirene recenice na prvom konkretnom zadatku.

Onda takvi odu u skolu, gde u odeljenjima sedi i preko 30 ucenika. Kako za 45 min. ostvariti da svako dete progovori makar jednu rec? Nekada su se ucenici delili na grupe za nastavu OTOa i domacinstva, a na casovima jezika nikome ne smeta guzva. Dalje, uci se iz udzbenika i po planovima koji ukljucuju beskrajno bubanje gramatickih pravila, njihovo primenjivanje na vestackim iz konteksta otrgnutim primerima i nikakvu govornu kompetenciju. Tu su i profesori, onako obuceni kako sam vec rekla, koji se ne usudjuju da krenu na neki visi nivo nastave, jer ga sami ne prate, a najveca panika im je kada je tu neko dete koje je zivelo u zemlji u kojoj se govori jezik koji predaju. Dalje, ti profesori uglavnom nisu prevazisli metode po kojima su jos oni ucili u skoli - nastavnik sedi za katedrom, deca citaju, pisu na tabli i u sveske, nema kreativnosti, zivosti, razmene, sve je u frontalnim oblicima nastave.

A onda, tu je i najveci problem za ovo drustvo. Ovog trenutka je engleski dominantan jezik u svetskim okvirima, ali svi znamo da je takva vrsta dominacije nekog jezika posledica ukupnih politickih okolnosti u datom istorijskom trenutku i upravo je pogubno potpuno se tome prepustiti. Posle II sv. rata bilo je jako nepopularno uciti nemacki, a npr. nasa privreda najvise radi sa nemackom i poznavanje tog jezika je konkretno za nas od velikog znacaja. Tako su sledili periodi "rusofilije", pa onda odricanja od svega ruskog, pa je francuski bio zvanicni jezik diplomatije, a sada ga retko ko spominje i sl. Poenta je da smo mi mali, da smo upuceni na svet i da moramo da ucimo strane jezike, engleski kao trenutno dominirajuci, ali i nemacki i italijanski i ruski kao vazne za nasu privredu, ali i sve druge svetske jezike, jer ako se bude favorizovao samo engl. doci cemo u situaciju da imamo sve naucne, tehnicke i sl. informacije samo samo sa anglo - americkog podrucja, a citavi fronotovi novih znanja ostace nam, odnosno nasoj nauci nepoznati. Osim toga, knjizevnost, filmovi nisu samo na engl. i bilo bi jako lose za nasu kulturu ako ne bismo imali prevode sa spanskog (koji posle kineskih dijalekata ima najvise govornika u celom svetu), francuskog, portugalskog, svedskog i svih drugih jezika. Posebno je porazavajuca cinjenica sto su i postojeci filmski, a cesto i knjizevni prevodi elementarno nepismeni sa stanovista srpskog jezika.

Potrebna je mudra, uravnotezena politika ucenja stranih jezika, modernizacija udzbenika i nastavnih planova, poboljsanje uslova nastave i stimulacija profesora, da ne bi u prosveti bila nastavljena negativna selekcija, odnosno tamo vecinom rade oni koji nisu sposobni da se bave poslovima koji su zahtevniji u pogledu poznavanja jezika.
Ako pitate nase ljude, vecina ce reci da zna da govori engleski. Ali, probajte da porazgovarate sa njima na engleskom!

Preciznije podatke o ucenju stranih jezika u EU objavili su i Slovenci na web-strani http://evropa.gov.si/aktualno/. Savetujem da procitate.
Smatram da je u ovim stvarima vazno poznavati postojecu evropsku regulativu (npr., evropski jezicki portfelj, evropspki jezicki pasos i sl.)i nastojati da se nacionalna regulativa uklopi u pomenute standarde.Presudnu ulogu u tome imaju nasi politicari (misli se na donosenje odgovarajucih zakonskih propisa, posebno u domenu visokog skolstva, jer tu najvise zaostajemo za svetom).

Slazem se u potpunosti. Strani jezici su neophodni osobi koja zeli da postane civilizovani gradjanin. Takodje smatram da deca znacaja ucenja stranih jezika nisu svesna i da treba da ih uce na inicijativu roditelja hteli to ili ne. Misdlim i da starosna granica pri pocetku ucenja stranog jezika nije presudni faktor, jer ja sam grcki jezik naucila u 29.godini, i verujte - ne boli! Moja 2,5god. cerka uci uporedo grcki, srpski i engleski (ja joj se obracam na sva tri jezika, gledamo DVD crtace na sva tri jezika i sl.) a uskoro planiram da sve to pocnemo i na francuskom, jer vidim da ceo taj moj "program" prihvata bez teskoca. Kad krene u skolu, volela bih da bude zainteresovana i za italijanski, nemacki, pa i za neki od jezika azijskih zemalja - sto da ne.Mislim da ce joj tako zivot u najmanju ruku biti zanimljiviji, a o korisnosti tog znanja izlisno je i govoriti.
Jos jednom, sve pohvale za odabranu temu.

U Srbiji je to nemoguce, ima 25-30 ucenika u razredu, i ne planiraju se manji razredi ni u jednoj refomi! Vise od polovine prof engleskog ne izgovara pravilno nesrpske glasove, a o funkcionalnoj pismenosti se ne sme ni govoriti.
apsolvent anglistike u Kragujevcu

Iz datih podataka se vidi svest nekih naroda - Luksemburzani su svesni da su mala zemlja i kultura i da moraju da komuniciraju sa svetom. Ovo nikako nije potcenjivacka opaska, na protiv. Britanci se osecaju omnipotentnim zbog opste vladavine engl. jezika i ne misle da treba da se nekome priblize. Madjari tradicionalno zive u uverenju da su najvazniji i nikako da shvate da vise nisu ona nekadasnja monarhija. Na ulicama Budimpeste pravo je cudo naci osobu koja govori cak i nemacki, sto je mene bas iznenadilo, a engleski je misaona imenica.

Mi smo daleko od ideala koji nam porucuje EU. Kao prvo, imamo los kadar. Kod nas se jezici studiraju ucenjem iz knjiga, a ne boravkom u zemljama u kojima se on govori, ne koriscenjem savremenih audio-vizuelnih sredstava, ne uz pomoc lektora, kojih ima, ali vrlo malo. I sama sam filolog i znam da je studiranje nekog jezika i knjizevnosti proucavanje tog jezika, a ne samo puka konverzacija, ali je tragicno sto kod nas strani jezik govore oni koji su ga apsolvirali i "bacili se" na praksu, rade u stranim firmama ili odu u inostranstvo i spoje oba aspekta, teorijski i prakticni, ali ne zavrse fakultet. Oni koji budu istrajni i uce, uce, uce, nauce divno teoriju i ne znaju da sastave dve proste ili prosirene recenice na prvom konkretnom zadatku.

Onda takvi odu u skolu, gde u odeljenjima sedi i preko 30 ucenika. Kako za 45 min. ostvariti da svako dete progovori makar jednu rec? Nekada su se ucenici delili na grupe za nastavu OTOa i domacinstva, a na casovima jezika nikome ne smeta guzva. Dalje, uci se iz udzbenika i po planovima koji ukljucuju beskrajno bubanje gramatickih pravila, njihovo primenjivanje na vestackim iz konteksta otrgnutim primerima i nikakvu govornu kompetenciju. Tu su i profesori, onako obuceni kako sam vec rekla, koji se ne usudjuju da krenu na neki visi nivo nastave, jer ga sami ne prate, a najveca panika im je kada je tu neko dete koje je zivelo u zemlji u kojoj se govori jezik koji predaju. Dalje, ti profesori uglavnom nisu prevazisli metode po kojima su jos oni ucili u skoli - nastavnik sedi za katedrom, deca citaju, pisu na tabli i u sveske, nema kreativnosti, zivosti, razmene, sve je u frontalnim oblicima nastave.

A onda, tu je i najveci problem za ovo drustvo. Ovog trenutka je engleski dominantan jezik u svetskim okvirima, ali svi znamo da je takva vrsta dominacije nekog jezika posledica ukupnih politickih okolnosti u datom istorijskom trenutku i upravo je pogubno potpuno se tome prepustiti. Posle II sv. rata bilo je jako nepopularno uciti nemacki, a npr. nasa privreda najvise radi sa nemackom i poznavanje tog jezika je konkretno za nas od velikog znacaja. Tako su sledili periodi "rusofilije", pa onda odricanja od svega ruskog, pa je francuski bio zvanicni jezik diplomatije, a sada ga retko ko spominje i sl. Poenta je da smo mi mali, da smo upuceni na svet i da moramo da ucimo strane jezike, engleski kao trenutno dominirajuci, ali i nemacki i italijanski i ruski kao vazne za nasu privredu, ali i sve druge svetske jezike, jer ako se bude favorizovao samo engl. doci cemo u situaciju da imamo sve naucne, tehnicke i sl. informacije samo samo sa anglo - americkog podrucja, a citavi fronotovi novih znanja ostace nam, odnosno nasoj nauci nepoznati. Osim toga, knjizevnost, filmovi nisu samo na engl. i bilo bi jako lose za nasu kulturu ako ne bismo imali prevode sa spanskog (koji posle kineskih dijalekata ima najvise govornika u celom svetu), francuskog, portugalskog, svedskog i svih drugih jezika. Posebno je porazavajuca cinjenica sto su i postojeci filmski, a cesto i knjizevni prevodi elementarno nepismeni sa stanovista srpskog jezika.

Potrebna je mudra, uravnotezena politika ucenja stranih jezika, modernizacija udzbenika i nastavnih planova, poboljsanje uslova nastave i stimulacija profesora, da ne bi u prosveti bila nastavljena negativna selekcija, odnosno tamo vecinom rade oni koji nisu sposobni da se bave poslovima koji su zahtevniji u pogledu poznavanja jezika.
Ako pitate nase ljude, vecina ce reci da zna da govori engleski. Ali, probajte da porazgovarate sa njima na engleskom!

Preciznije podatke o ucenju stranih jezika u EU objavili su i Slovenci na web-strani http://evropa.gov.si/aktualno/. Savetujem da procitate.
Smatram da je u ovim stvarima vazno poznavati postojecu evropsku regulativu (npr., evropski jezicki portfelj, evropspki jezicki pasos i sl.)i nastojati da se nacionalna regulativa uklopi u pomenute standarde.Presudnu ulogu u tome imaju nasi politicari (misli se na donosenje odgovarajucih zakonskih propisa, posebno u domenu visokog skolstva, jer tu najvise zaostajemo za svetom).