Ako "odemo pre vremena", šta sa našom decom?

Puna podrška. Prvi put čitam o ovome, ali video sam na mnogo američkih filmova da roditelji ostavljaju u testamentu staratelja, pa čak i uslove pod kojima bi se oni starali o njihovoj deci i čitama sada ovo i ne mogu da verujem da ne postoji ništa slično kod nas.
Inače, imam sina od godinu ipo dana i mislim da bi i moji i njeni roditelji pa i kumovi, bliža rodbina bili mnogo bolja opcija od kojekakvih starateljskih porodica, centara... Dete je već naviklo na njih itd itd... A da ne kažem kada su još malo veći i svesniji. Takođe, treba imati u vidu kakav bi to udarac bio i za naše roditelje koji ne samo što su izgubili svoju decu nego im neko još i otima unuke... Katastrofa

Pa menjajte zakon,ovde na zapadu sve mozes regulisati i smrt !

Kroz istoriju uvek se porodica ili okolina (prijatelji i dalja rodbina) brinula o deci koja su ostala bez roditelja. Nažalost, u proteklom vremenu Srbija je prolazila kroz mnogo ratova, od ratova sa Turcima, Balkanskih ratova, do današnjeg dana. Nisam ni znao da postoji zakon po kome je to drugačije rešeno, nego sam mislio da ako deca ostanu bez roditelja, a nema rodbine koja bi preuzela brigu, onda tek država preuzima brigu o njima. Ima zaista divnih hranitelja, ali ukoliko deca imaju rodbinu, trebalo bi decu prvo punuditi njima.

pametno

Domovi i hraniteljske porodice su poslednja opcija koja se razmatra kada su u pitanju deca bez roditeljskog staranja ,uvek se medju srodnicima trazi osoba koja je voljna i ispunjava uslove za staranje o deci ,koja je emotivno vezana za decu ,a i deca za nju .Prosto deo teksta nije tacan i predstavlja zaposlene u Centrima za soc.rad kao bezdusne otimace dece .

Hvala što ste pokrenuli ovu akciju. Mislim da je to plemenita ideja, spasava decu siročiće od pljačke i bednog života.

@ja
Stvarno ne znam koliko slučajeva ima, ali sigurno 3 prošle godine, kada im je zahvaljujući stručnosti radnika Centra za socijalni rad otac kamenom ubio majku u samom centru a potom i sebe. Toliko o tvom stavu i argumentima.

Pravi se fama oko teme koja je potpuno bespredmetna. Prvo, koliki je zapravo broj dece koji ostane bez roditelja u toku godine? Stiče se utisak da se radi o stotinama hiljada, a broj je zapravo vrlo mali, a, verujem, u najvećem broju godina, i nepostojeći. Znači, društvena i bilo koja druga opasnost koja se ovde propoveda je toliko beznačajna da ova tema uopšte nije vredna trošenja resursa (i medijskih, i zakonodavnih, i bilo kojih drugih). Kako misle da urade to što su zamislili - da nateraju sve ljude da napišu testament u kome će odrediti kome "ostavljaju" decu ili da se oformi neki registar i zaposli 1.000 novih službenika kojima će jedini posao biti održavanje takvog registra? Drugo, šta god javnost mislila o njima, ljudi koji rade po Centrima za socijalni rad su vrlo sposobni i obučeni ljudi koji, itekako, mogu i moraju da donose odluke u takvim slučajevima. Treće, nijedno dete koje je ostalo bez roditelja nije stavljeno u dom ili u hraniteljsku porodicu, ukoliko je postojao neki član porodice koji ih je želeo, a Centar za socijalni rad je bio uveren da je to u detetovom najboljem interesu. U najvećem broju slučajeva deca i završe kod članova bliže porodice. I četvrto, kako ćete naterati nekog da preuzme brigu o deci, ako on to neće? Ja mogu da napišem testament i "ostavim" decu svojoj sestri - sutra poginemo i ja i žena, a sestra nema uslove, ili jednostavno neće, moju decu. Hoće li da ide u zatvor jer neće da ih primi? I šta onda u tom slučaju? Sve se ponovo vrati Centru za socijalni rad...

@ (drvobradi, 17. avgust 2017 18:38)

Kakve veze ima Centar za socijalni rad sa postupanjem nekog ludaka!? Jesu li možda radnici Centra naoružani komandosi? I dalje nisam dobio argumentovan odgovor na ono što sam pitao - da li će država da me prisili da napišem testament kojim ću da odredim kome "ostavljam" decu u slučaju smrti ili će da oformi novu službu koja će da vodi registar ljudi kojima drugi ljudi žele da ostave decu, pa će onda službenici tog registra da, ne znam, telefonima zovu sve ljude da se izjasne kome hoće da "ostave" decu? I šta se dešava ako ja ne želim da napravim testament? Ili ja napravim testament i ostavim decu sestri, a moja žena svom bratu - ko će da odluči kome idu deca u tom slučaju? A možda će država da nas primora da, za života, napravimo ugovor o tome kome idu deca za slučaj da mi otegnemo papke? Naravno, overen kod notara. I šta ćemo u situaciji da taj kome sam ostavio decu njih ne želi? Hoće li država da ga otera u zatvor zbog toga? Ili, ako ostavim dete dokazanom psihopati ili pedofilu - da li će iko to moći da spreči, ako se oduzmu ovlašćenja Centru? Šta u takvim situacijama? Reč je o besmislenom gubljenju vremena - rešenje za decu koja ostanu bez roditelja već postoji. Možda nije najidealnije, ali je najbolje moguće. A sve ostalo je trla baba lan. Ali, kao što to naši ljudi vrlo elokventno rekoše - dokon pop i jariće krsti...

Pravi se fama oko teme koja je potpuno bespredmetna. Prvo, koliki je zapravo broj dece koji ostane bez roditelja u toku godine? Stiče se utisak da se radi o stotinama hiljada, a broj je zapravo vrlo mali, a, verujem, u najvećem broju godina, i nepostojeći. Znači, društvena i bilo koja druga opasnost koja se ovde propoveda je toliko beznačajna da ova tema uopšte nije vredna trošenja resursa (i medijskih, i zakonodavnih, i bilo kojih drugih). Kako misle da urade to što su zamislili - da nateraju sve ljude da napišu testament u kome će odrediti kome "ostavljaju" decu ili da se oformi neki registar i zaposli 1.000 novih službenika kojima će jedini posao biti održavanje takvog registra? Drugo, šta god javnost mislila o njima, ljudi koji rade po Centrima za socijalni rad su vrlo sposobni i obučeni ljudi koji, itekako, mogu i moraju da donose odluke u takvim slučajevima. Treće, nijedno dete koje je ostalo bez roditelja nije stavljeno u dom ili u hraniteljsku porodicu, ukoliko je postojao neki član porodice koji ih je želeo, a Centar za socijalni rad je bio uveren da je to u detetovom najboljem interesu. U najvećem broju slučajeva deca i završe kod članova bliže porodice. I četvrto, kako ćete naterati nekog da preuzme brigu o deci, ako on to neće? Ja mogu da napišem testament i "ostavim" decu svojoj sestri - sutra poginemo i ja i žena, a sestra nema uslove, ili jednostavno neće, moju decu. Hoće li da ide u zatvor jer neće da ih primi? I šta onda u tom slučaju? Sve se ponovo vrati Centru za socijalni rad...

Domovi i hraniteljske porodice su poslednja opcija koja se razmatra kada su u pitanju deca bez roditeljskog staranja ,uvek se medju srodnicima trazi osoba koja je voljna i ispunjava uslove za staranje o deci ,koja je emotivno vezana za decu ,a i deca za nju .Prosto deo teksta nije tacan i predstavlja zaposlene u Centrima za soc.rad kao bezdusne otimace dece .

@ (drvobradi, 17. avgust 2017 18:38)

Kakve veze ima Centar za socijalni rad sa postupanjem nekog ludaka!? Jesu li možda radnici Centra naoružani komandosi? I dalje nisam dobio argumentovan odgovor na ono što sam pitao - da li će država da me prisili da napišem testament kojim ću da odredim kome "ostavljam" decu u slučaju smrti ili će da oformi novu službu koja će da vodi registar ljudi kojima drugi ljudi žele da ostave decu, pa će onda službenici tog registra da, ne znam, telefonima zovu sve ljude da se izjasne kome hoće da "ostave" decu? I šta se dešava ako ja ne želim da napravim testament? Ili ja napravim testament i ostavim decu sestri, a moja žena svom bratu - ko će da odluči kome idu deca u tom slučaju? A možda će država da nas primora da, za života, napravimo ugovor o tome kome idu deca za slučaj da mi otegnemo papke? Naravno, overen kod notara. I šta ćemo u situaciji da taj kome sam ostavio decu njih ne želi? Hoće li država da ga otera u zatvor zbog toga? Ili, ako ostavim dete dokazanom psihopati ili pedofilu - da li će iko to moći da spreči, ako se oduzmu ovlašćenja Centru? Šta u takvim situacijama? Reč je o besmislenom gubljenju vremena - rešenje za decu koja ostanu bez roditelja već postoji. Možda nije najidealnije, ali je najbolje moguće. A sve ostalo je trla baba lan. Ali, kao što to naši ljudi vrlo elokventno rekoše - dokon pop i jariće krsti...

@ja
Stvarno ne znam koliko slučajeva ima, ali sigurno 3 prošle godine, kada im je zahvaljujući stručnosti radnika Centra za socijalni rad otac kamenom ubio majku u samom centru a potom i sebe. Toliko o tvom stavu i argumentima.

Pa menjajte zakon,ovde na zapadu sve mozes regulisati i smrt !

Puna podrška. Prvi put čitam o ovome, ali video sam na mnogo američkih filmova da roditelji ostavljaju u testamentu staratelja, pa čak i uslove pod kojima bi se oni starali o njihovoj deci i čitama sada ovo i ne mogu da verujem da ne postoji ništa slično kod nas.
Inače, imam sina od godinu ipo dana i mislim da bi i moji i njeni roditelji pa i kumovi, bliža rodbina bili mnogo bolja opcija od kojekakvih starateljskih porodica, centara... Dete je već naviklo na njih itd itd... A da ne kažem kada su još malo veći i svesniji. Takođe, treba imati u vidu kakav bi to udarac bio i za naše roditelje koji ne samo što su izgubili svoju decu nego im neko još i otima unuke... Katastrofa

Kroz istoriju uvek se porodica ili okolina (prijatelji i dalja rodbina) brinula o deci koja su ostala bez roditelja. Nažalost, u proteklom vremenu Srbija je prolazila kroz mnogo ratova, od ratova sa Turcima, Balkanskih ratova, do današnjeg dana. Nisam ni znao da postoji zakon po kome je to drugačije rešeno, nego sam mislio da ako deca ostanu bez roditelja, a nema rodbine koja bi preuzela brigu, onda tek država preuzima brigu o njima. Ima zaista divnih hranitelja, ali ukoliko deca imaju rodbinu, trebalo bi decu prvo punuditi njima.

pametno

Hvala što ste pokrenuli ovu akciju. Mislim da je to plemenita ideja, spasava decu siročiće od pljačke i bednog života.