Vozač kamiona pregazio ženu jureći pokemone

A juče smo mogli da ovde čitamo malo podsmešljivu vest o tome kako otac Rafailo kritikuje Pokemone.

Naravno, za one koji reč "demonsko" (t. dijabolično) ne razumeju u kontekstu religijskog, tj. spiritualnog jezika, njegova propoved je izgledala smešno, pa onda idu nadobudni komentari o "popovima" (a čovek je monah), o "audijima u voznom parku" (a on nema nikakvu limuzinu), itd.

Za ljude koji znaju da različite reči često kriju isto značenje, samo u drugom sistemu izražavanja, svejedno je da li je nešto đavolsko, dijabolično, opsednutost, prisilna neuroza, nezdrava strast, kršenje opštih ustanovljenih pozitivnih moralnih pravila, bezobrazluk i neljudskost... Radi se o istom. Duhovan (prosvetljen, obrazovan, moralan...) čovek će da jasno primeti nešto nezdravo što se nudi pod maskom lepog (komercijalnog, zanimljivog, modernog, "in", "fensi"...) i reći će slobodno svoje mišljenje o tome, ne obazirući se na podsmeh okoline.

A vest je o tome da ljudi blentavo gledaju u ekran jureći Pokemone dok gaze žive ljude...

(Selo moje lepše od Tokija, 25. avgust 2016 10:22)

Ne slažem se sa tobom iz prostog razloga što ovo i nema toliko veze sa Pokemonima. Dotični vozač nije uopšte smeo imati telefon u ruci dok je vozio, nebitno šta je radio sa istim. Isto je tako mogao kucati poruku, igrati neku drugu igricu ili milion drugih stvari koje možeš raditi sa smartfonom. Ne izazivaju Pokemoni niti bilo koja druga aplikacija ovakve nesreće, već isključivo ljudski nemar.

@Arya Stark
Uz duboko poštovanje za tuđe mišljenje, mislim da ste samo delimično u pravu. Tačno, vozač nije smeo da uopšte gleda u smartfon, na kraju krajeva mogao je da prouzrokuje nesreću i paleći cigaretu ili čačkajući nos, ali ovde se radi UPRAVO o zavisnosti od pomenutih Pokemona. O simulakru, tj. virtualnoj stvarnosti u koju je lako utonuti, kao što svedoče brojne nesreće širom sveta (koje, usput, prave hotimice-nehotice reklamu ovoj igrici i njenim proizvođačima, sad su svi čuli za njih). Kao da se mediji utrkuju sa naslovima tipa "prva nesreća izazvana Pokemonima i u našem gradu/kraju/državi...".

U tom begu od stvarnosti koji uzrokuje sudar sa stvarnošću (ovde i doslovno) leži to "dijabolično" i tu ima mesta za analiziranje ove društvene pojave, zato ona i može naći mesta od propovedi pa do socioloških ogleda.

(Selo moje lepše od Tokija, 25. avgust 2016 10:22)

Ne slažem se sa tobom iz prostog razloga što ovo i nema toliko veze sa Pokemonima. Dotični vozač nije uopšte smeo imati telefon u ruci dok je vozio, nebitno šta je radio sa istim. Isto je tako mogao kucati poruku, igrati neku drugu igricu ili milion drugih stvari koje možeš raditi sa smartfonom. Ne izazivaju Pokemoni niti bilo koja druga aplikacija ovakve nesreće, već isključivo ljudski nemar.

A juče smo mogli da ovde čitamo malo podsmešljivu vest o tome kako otac Rafailo kritikuje Pokemone.

Naravno, za one koji reč "demonsko" (t. dijabolično) ne razumeju u kontekstu religijskog, tj. spiritualnog jezika, njegova propoved je izgledala smešno, pa onda idu nadobudni komentari o "popovima" (a čovek je monah), o "audijima u voznom parku" (a on nema nikakvu limuzinu), itd.

Za ljude koji znaju da različite reči često kriju isto značenje, samo u drugom sistemu izražavanja, svejedno je da li je nešto đavolsko, dijabolično, opsednutost, prisilna neuroza, nezdrava strast, kršenje opštih ustanovljenih pozitivnih moralnih pravila, bezobrazluk i neljudskost... Radi se o istom. Duhovan (prosvetljen, obrazovan, moralan...) čovek će da jasno primeti nešto nezdravo što se nudi pod maskom lepog (komercijalnog, zanimljivog, modernog, "in", "fensi"...) i reći će slobodno svoje mišljenje o tome, ne obazirući se na podsmeh okoline.

A vest je o tome da ljudi blentavo gledaju u ekran jureći Pokemone dok gaze žive ljude...

@Arya Stark
Uz duboko poštovanje za tuđe mišljenje, mislim da ste samo delimično u pravu. Tačno, vozač nije smeo da uopšte gleda u smartfon, na kraju krajeva mogao je da prouzrokuje nesreću i paleći cigaretu ili čačkajući nos, ali ovde se radi UPRAVO o zavisnosti od pomenutih Pokemona. O simulakru, tj. virtualnoj stvarnosti u koju je lako utonuti, kao što svedoče brojne nesreće širom sveta (koje, usput, prave hotimice-nehotice reklamu ovoj igrici i njenim proizvođačima, sad su svi čuli za njih). Kao da se mediji utrkuju sa naslovima tipa "prva nesreća izazvana Pokemonima i u našem gradu/kraju/državi...".

U tom begu od stvarnosti koji uzrokuje sudar sa stvarnošću (ovde i doslovno) leži to "dijabolično" i tu ima mesta za analiziranje ove društvene pojave, zato ona i može naći mesta od propovedi pa do socioloških ogleda.