Trećina stanovništva živi od sive ekonomije

Da li znate da da je za prosečmu zanatsku radnju sa dva zaposlena radnika i poslodavcem,struju grejanje ,telefon i troškove auta. potrebno oko 10000 (deset hiljada) eura. Na tu cenu treba dodati i oko 3000-4000evra za kiriju i oko 1000 evra amortizacije i unapređenje posla, što čini oko 15000evra na godinu dana.Taj iznos treba imati u toku godine u džepu da bi lokal radio na nuli.
Kako to izdvojiti iz neto dohotka i kolike su marže?
Gde je tu i plata poslodavca?
Ako se radi na belo, sve redovno, posao može da bude samo u minusu.
Profit se ostvaruje izuzetno na sivoj ekonomiji, kroz neprijavljivanje pazara i kupovinom robe na crno.
I najači uvoznici ostvaruju profit kroz nelegalan uvoz u sprezi sa špediterima i carinicima i fantom firmi ,samo što je njihov profit iznad svake mašte.
To je mnogo jača mafija u belim kragnama nego bilo koji kriminalac koji se provlači u novinama ovih dana.
Devedesetih godina su troškovi poslovanja bili duplo manji ako se gleda na euro , a prihodi pet puta veći i zanatske radnje su imale značajan udeo u budžetu, i na osnovu toga su mnogi napuštali društvene firme , da bi ovih godina došli u kolaps ili su se prepustili sivoj ekonomiji, zato što moraju da prežive.
Ne može zanatski sektor da rešava nerentabilnost države koja ništa ne izvozi. Naročto je izražena osionost opština koje uopšte ne štite male privrednike i namiču im nemoguće komunalne i ostale takse ,pošto nemaju više nikakvih prihoda od propalih društvenih fabrika.
Čime se to motivišu ljudi koji su preživeli sva ova dešavanja u zadnjih 13 godina i pod pretnjom fiskalninih kasa i krivičnih prijava?
Izuzetno je malo bogatih u našim uslovima iz zanatske branše, i ostala je ona komunistička narodna "privatnik-lopov", a niko ne gleda velike mahere koji preko svih firmi rade javne nabavke i posluju sa svojom firmom preko sinove firme i nastupaju na kupovini svoje sopstvene firme kao fizičko lice ili je kupi sin student.
Da li postoji u našoj vladi neko ko je muku stekao preko zanatske firme da vidi gde boli?
Tipična situacija za zanatski sektor je da se zatvori firma i da se posao nastavi na crno, stim da su poslodavac i radnici na materijalnoj pomoći. Time onih 15000 eura ostaje u džepu ,a i država je oštećena za značajan iznos.
Prošle godine se vodila bitka za smanjenje paušala koji je bio uvećan za 400% za dve godine ,kurs je bio stabilan , a potrošačka moć je oslabila i niko nije dizao cene usluga.
Nismo svi na sunčanoj strani ulice u velikom gradu!
Program za ljude koji su u sivoj ekonomiji država rešava tako što nude nemoguće kredite sa "izvoznim programima" koji se opet isplaćuji preko sive ekonimije.
Naša država bi morala dati izuzetan stimulans ljudima koji se bave sivom ekonomijom u toku prvih godina legalizovanja poslovanja ,da bi ljudi ušli u sistem obaveza prema državi i postupno počeli da pozitivno misle o datim dažbinama kao neminovnost koja se mora obaviti.Bolje da država uzima izuzetno malo nego da ide u katastrofalan minus.
Kako radnik kod poslodavca da voli svoj posao, kad prima 6000 dinara ,ako je prijavljen?
Ovo je sve napisano iz iskustva koje sam stekao imajuci zanatsku delatnost koju sam zatvorio posle 13 godina i stalno čekam razlog da opet radim ,ali je računica veoma tanka.

Da li znate da da je za prosečmu zanatsku radnju sa dva zaposlena radnika i poslodavcem,struju grejanje ,telefon i troškove auta. potrebno oko 10000 (deset hiljada) eura. Na tu cenu treba dodati i oko 3000-4000evra za kiriju i oko 1000 evra amortizacije i unapređenje posla, što čini oko 15000evra na godinu dana.Taj iznos treba imati u toku godine u džepu da bi lokal radio na nuli.
Kako to izdvojiti iz neto dohotka i kolike su marže?
Gde je tu i plata poslodavca?
Ako se radi na belo, sve redovno, posao može da bude samo u minusu.
Profit se ostvaruje izuzetno na sivoj ekonomiji, kroz neprijavljivanje pazara i kupovinom robe na crno.
I najači uvoznici ostvaruju profit kroz nelegalan uvoz u sprezi sa špediterima i carinicima i fantom firmi ,samo što je njihov profit iznad svake mašte.
To je mnogo jača mafija u belim kragnama nego bilo koji kriminalac koji se provlači u novinama ovih dana.
Devedesetih godina su troškovi poslovanja bili duplo manji ako se gleda na euro , a prihodi pet puta veći i zanatske radnje su imale značajan udeo u budžetu, i na osnovu toga su mnogi napuštali društvene firme , da bi ovih godina došli u kolaps ili su se prepustili sivoj ekonomiji, zato što moraju da prežive.
Ne može zanatski sektor da rešava nerentabilnost države koja ništa ne izvozi. Naročto je izražena osionost opština koje uopšte ne štite male privrednike i namiču im nemoguće komunalne i ostale takse ,pošto nemaju više nikakvih prihoda od propalih društvenih fabrika.
Čime se to motivišu ljudi koji su preživeli sva ova dešavanja u zadnjih 13 godina i pod pretnjom fiskalninih kasa i krivičnih prijava?
Izuzetno je malo bogatih u našim uslovima iz zanatske branše, i ostala je ona komunistička narodna "privatnik-lopov", a niko ne gleda velike mahere koji preko svih firmi rade javne nabavke i posluju sa svojom firmom preko sinove firme i nastupaju na kupovini svoje sopstvene firme kao fizičko lice ili je kupi sin student.
Da li postoji u našoj vladi neko ko je muku stekao preko zanatske firme da vidi gde boli?
Tipična situacija za zanatski sektor je da se zatvori firma i da se posao nastavi na crno, stim da su poslodavac i radnici na materijalnoj pomoći. Time onih 15000 eura ostaje u džepu ,a i država je oštećena za značajan iznos.
Prošle godine se vodila bitka za smanjenje paušala koji je bio uvećan za 400% za dve godine ,kurs je bio stabilan , a potrošačka moć je oslabila i niko nije dizao cene usluga.
Nismo svi na sunčanoj strani ulice u velikom gradu!
Program za ljude koji su u sivoj ekonomiji država rešava tako što nude nemoguće kredite sa "izvoznim programima" koji se opet isplaćuji preko sive ekonimije.
Naša država bi morala dati izuzetan stimulans ljudima koji se bave sivom ekonomijom u toku prvih godina legalizovanja poslovanja ,da bi ljudi ušli u sistem obaveza prema državi i postupno počeli da pozitivno misle o datim dažbinama kao neminovnost koja se mora obaviti.Bolje da država uzima izuzetno malo nego da ide u katastrofalan minus.
Kako radnik kod poslodavca da voli svoj posao, kad prima 6000 dinara ,ako je prijavljen?
Ovo je sve napisano iz iskustva koje sam stekao imajuci zanatsku delatnost koju sam zatvorio posle 13 godina i stalno čekam razlog da opet radim ,ali je računica veoma tanka.