Kriza traje 10 godina, biće nemira?

Uz to, može eskalirati i u socijalne nemire, ukoliko najrazvijenije zemlje sveta ne podstaknu javnu potrošnju, a ne štednju, uz istovremeno jačanje konkurentnosti i privrede sposobne da dugoročno otplaćuju javne dugove, ocenili su eksperti.

Urednik veb sajta www.ekonomija.org Miroslav Zdravković ocenio da se posledice globalne ekonomske krize još ne mogu sagledati, kako prema potencijalnoj šteti koja može da nastane, tako i po svim drugim neekonomskim posledicama koje ona za sobom o nosi. "Ja se lično bojim mogućnosti nereda koji mogu da izbiju u proleće u Italiji i Francuskoj, ali i drugim zemljama", rekao je Zdravković.

Uz podsećanje da je u toku kriza finansiranja javnih dugova na globalnom nivou, Zdravković je objasnio da je na delu "žestoka" preraspodela u korist banaka, a na štetu kapitala, odnosno, profita nefinasijskog sektora i ličnih primanja stanovništva.

Zdravković je precizirao da, na jednoj strani, rastu kamatne stope na javne dugove većini država EU, koje pokušavaju da smanje javnu potrošnje i zaustave širenje recesije, a na drugoj strani, "raste enormno naduveni balon" bankarskih prihoda.

U odnosu na krizu iz 2009. godine, banke iz u EU su u 2012. ušle sa bitno većim prihodima u odnosu na stanje pred samo izbijanje krize 2007. godine, naveo je Zdravković, ocenjujući da se redi o velikoj i neravnopravnoj raspodeli tereta krize.

Prokopijević: Štiglic je u pravu

Odgovarajući na pitanje da li je za prevazilaženje krize bolje podsticati tražnju, a ne uvoditi rigorozne mere štednje, kako to savetovao nobelovac Džozef Štiglic, direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević je rekao da postoje tri mogućnosti:da se troši ili da se štedi ili da se štedi radi reformi, od kojih je ova treća - jedino dobra.

"Jedan od razloga, zašto su nastali ovoliki dugovi, jeste prevelika državna potrošnja", ukazao je Prokipijević i odsetio da su zemlje EU u 2009. i 2010. godini dale blizu dva biliona (1.980 milijardi) evra pomoći bankarskom sistemu da ne bi propao.

"Ali, sama štednja nije dovoljna i tu je Štiglic u pravu, jer sama štednja dovodi do toga da se spirala aktivira nizbrdo, a ono što je potrebno je da se nekako pokrenu nacionalne ekonomije", objasnio je on.

Međutim, prema Prokopijevićevim rečima, to ne može da se izvede samo štednjom i merama koje sprovode, recimo, Grčka, Portugal, Španija i Italija, nego moraju da se sprovedu strukturne reforme, u koje niko neće da "zagrize", jer to Evropljani računaju u neku vrstu svoje komparativne prednosti.

"Nažalost, oni pogrešno smatraju da je to prednost, to je veliko opterećenje evropskih privreda i tu su najveći interesi uvezani oko tržista rada i sličnih sektora", kazao je on, napominjući da je unutar EU trenutna klima takva da se niko ne usuđuje da takne u strukturne reforme, ali bez toga neće moći da povrate konkurentnost privrede.

Kovač: Ima napretka

"Uzaludno je olakšavanje dugova, nema ko da ih dugoročno otplaćuje", zaključio je Prokopijević.

U Evropskoj uniji glavni ekonomski problem je pitanje velikih javnih dugova, ali već ima napretka u pripremanju različitih programa, dokumenata koje treba da se potpišu i za koje se za sada izjašnjavaju većina zemalja same EU, kazao je profesor Megatrend univerziteta Oskar Kovač.

On je precizirao da se osim 17 država koje su u evropskoj monetarnoj uniji, o programima za oporavak pozitivno se izjašnjavaju i druge države koje će se dobrovoljno pridružiti EU.

Kovač je objasnio da se radi o posebnom sporazumu koji se bavi poreskim, odnosno budžetskim pitanjima, da bi se stalo na put daljem rastu budžetskih deficita i ukupnog javnog duga evropskih zemalja. "Taj tekst se već razmatra na sednicama ministara finansija, uskoro će biti i na samitu predsednika država i vlada, i ja pretpostavljam da će se postici saglasnost, jer preostala pitanja nisu takva da bi mogla da sprece njegovo donošenje", kazao je Kovač.

On očekuje da će u martu ove godine na ključnom, plenarnom sastanku, šefovi država i vlada članica EU, taj dokument biti prihvaćen i potpisan, a potom će biti poslat na ratifikaciju u parlamentima članica Unije.

Kovač je skrenuo pažnju na jedan detalj u tekstu tog sporazuma, gde je navedeno da će sredstva, sa kojima raspolaže EU zajedno sa sredstvima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), iznosi oko 850 milijardi dolara.

Sam MMF, takođe traži mogućnost da se povećaju ta sredstva za još oko 500 milijardi dolara, iz kojih će se refinansirati dugovi, odnosno omogućiti otplata dugova ovih zemalja, koje u tom pogledu stoje najlošije, obelodanio je Kovač.

Kovač je ocenio i da je pozitivan pomak i to što se se čuju glasovi upozorenja, pre svega Francuske i Nemačke, da suviše restriktivna budžetska politika može da se produbi i onda će biti vrlo teško da se istovremeno rešava nedovoljna proizvodnja, kriza zaposlenosti i rešavanje javnog duga.