Evro će nestati "jednog ponedeljka"

Prema tim informacijima, autor plana za eliminisanje evra je, navodno, Dirk Majer, profesor prestižnog Hamburškog univerziteta Helmut Šmit.

Mejerov plan, prenosi italijansko elektronsko glasilo Quotidiano.net, predviđa da sve počne jednog ponedeljka, kada će nemačke banke biti zatvorene za domaće klijente i strance.

Sledećeg dana banke će plasirati nove evropske novčanice, koje će se od starih razlikovati specijalnim magnetnim žigom, a stanovnicima Nemačke i strancima će biti zabranjeno unošenje starih novčanica. U toj proceduri banke će imati pomoć države, s tim što će dva meseca nakon početka procesa eliminacije evra Nemačka objaviti izlazak iz evrozone, a vodeću evropsku ekonomsku silu će slediti Holandija, Finska i još neke zemlje.

Ekonomisti su izračunali da bi takva finansijska operacija biti jeftinija od pokušaja spasavanja zajedničke valute evrozone.

Banke i osiguravajuće kompanije bi u toj proceduri imali gubitke od 225 do 340 milijardi evra (10-14 odsto bruto domaćeg proizvoda Nemačke), dok će napori za spas zajedničke valute "evrolenda" koštati Nemačku do 556 milijardi evra.

Budućnost evra će, međutim, zavisiti i od odluka samita EU koji je zakazan za 9. decembar. Na tom skupu bi, kako navode analitičari u Briselu, mogli da se razmotre predlozi novih propisa ekonomskog upravljanja u zoni evra, koji će uštedeti vreme za usvajanje odluka i oštrije kontrolisati budžetsku disciplinu u zemaljama regiona.

Krah evra više nije tabu tema ni za koga

Sedamnaest ministara finansija zemalja koje koriste evro razmatraju ideje koje bi donedavno, pre nego što su se stvari toliko pogoršale, bile tabu tema, kao što je da neke zemlje predaju fiskalnu odgovornost centralnom telu, formiranje neke vrste elitne grupe evropskih država koje bi garantovale jedna drugoj zajmove, ali i zahtevale čvrstu fiskalnu disciplinu od onih koji žele da se učlane u grupu. Promena sadašnjih pravila u evrozoni pominje se kao mogući način da zemlje koje koriste evro izađu iz dužničke krize, zbog koje su već usvojeni paketi pomoći za Grčku, Irsku i Portugal, a preti koja da zahvati i privredu Italije, treću najveću u evrozoni.

Ako bi Italija bila nesposobna da otplaćuje svoj dug od 1.900 milijardi evra, to bi moglo da uništi ceo projekt evra i da uzdrma celu globalnu privredu. Kao znak koliko je sve hitno, današnje kamate na italijansko zaduživanje porasle su na preko sedam odsto, što je neodrživ nivo.

Ministri pored toga moraju brzo da sprovedu promene koje usvoje, odričući se dugotrajnih demokratskih procedura kao što su referendumi zbog čega se čekalo više godina na primenu određenih reformi.

Oni treba takođe da razmatraju mogućnost izdavanja evroobveznica, gde bi sve zemlje garantovale zaduživanje jedna drugoj. Sada svaka zemlja izdaje svoje obveznice, što znači da ih Italija izdaje sa kamatom od preko sedam posto a Nemačka sa kamatom od dva odsto.

Merkel: Mora se menjati ovakva Evropa

Nemačka kancelarka Angela Merkel ponovila je da podržava promene sadašnjih evropskih ugovora da bi se formirala fiskalna unija koja bi pretpostavljala da sve zemlje članice evrozone preuzmu obavezujuće propise.

"Naš prioritet je da cela evrozona bude stavljena u stroži ugovorni okvir. Tome smo posvetili sve naše napore i na to su usredsredjeni svi moji razgovori sa kolegama", rekla je ona.

Merkel je priznala da promena sadašnjih evropskih ugovora neće biti jednostavno jer svih 27 zemalja članica "nisu baš oduševljene" da to primene. Ona je međutim odbacila izveštaje da bi neke zemlje u evrozoni mogle da zaključe brže međudržavne sporazume.