"Zabraniti penzije na ruke, pare samo na tekući"

Debata o tome kako voditi privredu bez gotovine, izazvala je budnu pažnju članova Vučićeve vlade, koji su, raspravu pratili iz poslednjih redova.

Tema koja je okupila ministra finansija Dušana Vujovića, ministra privrede Gorana Kneževića i ministra energetike Aleksandra Antića bila je finansijska inkluzija - pitanje koje se sve češće postavlja u Srbiji.

Foto: B92

Tokom panela Vujović se očigledno trudio da objasni nešto koleginicama pored sebe, ali gestikulacijom i prilično glasnim šapatom, dok je Antić pazio na času, mada je napustio salu ranije. Knežević je, za razliku od kolege razgovor koji je poveo usred predavanja nastavio ispred vrata.

Petina ljudi u Srbiji nema račun u banci

Učesnici panela izneli su podatke istraživanja Svetske banke prema kome petina ljudi u Srbiji nema bankarski račun.

"Kada kažemo finansijska inkluzija ne mislimo samo na to da neko ima otvoren račun u banci nego i da ga koristi", rekla je direktora Mastercarda za tržište Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine Jelena Ristić.

Prema njenim rečima, upravo finansijska inkluzija, koja podrazumeva dostupnost usluga i korišćenje bezgotovinskog načina plaćanja utiče na privredni rast i smanjenje siromaštva. Ona je istakla da su najugroženija kategorija mladi ljudi, zatim stanovništvo koje je sa najnižim stepenom obrazovanja i oni koji žive u ruralnim delovima jer kod njih ne postoji poverenje u sistem.

Na panelu je poručeno da Srbija mora da radi na razvoju finansijske infrastrukture jer naša zemlja nije u zavidnoj poziciji s obzirom na to da je po broju bankomata samo BiH iza Srbije.

Predsednik Izvršnog odbora Erste banke Slavko Carić smatra da je edukacija jedna od mogućnosti odnosno da finansijsko opismenjavanje može da bude dobar korak napred. Predlaže i otvaranje malih filijala, a ne velikih skupih i dislociranih kako bi lokalnim preduzetnicima bilo lakše.

Željko Ožegović, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, kaže da razume što su mnoge banke zatvorile filjale.

"Danas imamo banke koje fizički nemaju šalter. A istraživanja pokazuju da su transakcije koje se vrše unutar banke skuplje i možda je to put za razmišljanje i lokalnih samopurava", kaže on.

Predložio je i otvaranje info-kioska koji bi pomagao u edukaciji stanovništva.

Nenad Mijailović, državni sekretar iz Ministarstva finansija problem vidi u opasnosti od agresivnog kreditiranja uz lošu proveru boniteta klijenata, što stvara problem i dovodi u krajnjoj instanci do finansijskih neravnoteža.

"Važno je da novac koji pustimo vidimo da se troši za cilj"

Posebni savetnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Vladan Manić je problem ilustrovao primerom da je u Srbiji 1,3 miliona penzionera primalo prenziju preko tekućeg računa prošle godine što je koštalo 80 miliona dinara, a da je s druge strane 426.000 penzionera primalo penziju na ruke, što je koštalo državu 811 miliona dinara godišnje. Zbog toga se zalaže da se novim penzionerima ne dozvoli opcija primanja penzija na ruke, već da moraju da otvore tekući račun.

Predsednica izvršnog odbora Sberbanke Srbija, Marijana Vasileska kaže da nije ideja da se forsira inkluzija nego da se to radi postepeno "Ideja otvaranja jednog računa je, rekla bih najmanji problem. Mala i srednja preduzeća moraju da posluju preko računa da bi se pratili tokovi pre svega", rekla je i dodala da se dosta problema može rešiti i putem mobilnih bankara.