Novi udar krize bi nas dokusurio

Pet potencijalnih opasnosti od nove krize su po nezaposlenost, kurs, inflaciju, strane direktne investicije, kao i po izvoz.

Ukoliko se ne reše problemi u evrozoni i s SAD, nova kriza se može očekivati već do kraja godine.

Prošla kriza je kurs dinara oslabila oko 30 odsto, nezaposlenost povećala sa 14 na 22 procenta, ugašeno je na hiljade preduzeća, a godišnji priliv stranih investicija smanjen je tri puta. Sve će to biti bolne tačke i u slučaju novog ekonomskog kraha. Član saveta NBS Milojko Arsić, koji je obavljao funkciju savetnika premijera Mirka Cvetkovića, kaže da je ponovno izbijanje svetske ekonomske krize sada mnogo izvesnije nego pre nekoliko meseci.

"Srbija nema šanse da izbegne ekonomsku krizu, već samo da je ublaži, eventualno nekim podsticajnim merama. Najviše bi se povećala nezaposlenosti, koja je inače gorući problem u Srbiji. Veliki problem bi bio i usporen dolazak stranih investitora, što je veoma loše ako se zna u kojoj je meri Srbija zavisna od tog novca. Primera radi, italijanski Fijat bi verovatno već odavno počeo sa proizvodnjom novog automobila u Kragujevcu da nije bilo udara pre tri godine", objašnjava profesor Arsić.

Prema njegovim rečima, ako i dođe do krize, ona će izbiti veoma brzo, možda već do kraja godine, a završiće se veoma sporo.

Među stručnom javnosti povodom svetskih ekonomski dešavanja ne vlada optimizam, tim pre što se jedan od okidača za eventualni svetski ekonomski sunovrat nalazi i u Kini, koja je jedna od retkih zemalja koja je profitirala tokom prethodne tri godine.

Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, kaže da je "istina da postoje veliki rizici da nas opet zadesi svetska ekonomska kriza, prvenstveno zbog negativnih dešavanja u zemljama EU, u SAD, ali i u Kini. Naravno, to bi bio veliki udarac za Srbiju i još teže bi se oporavili od te krize nego 2008. Možda procenti rasta nezaposlenosti, inflacije ili slabljenja kursa ne bi bili drastični kao pre tri godine, ali bi svakako dodatno otišli u negativnom smeru". "Međutim, bez obzira na to, oporavak bi bio znatno mukotrpniji u odnosu na prvi udar. Najranjivije tačke jesu nezaposlenost, kurs, likvidnost privrede i inflacija. Moglo bi da dođe do manjeg priliva investicija, ali i do povlačenja novca iz Srbije", objašnjava on.

Najgore od svega je što, prema Vučkovićevim rečima, Srbija tu ne može mnogo da učini. "Ipak, ne bismo smeli da zabijamo glavu u pesak kao što smo to uradili pred početak prošle krize. Javna potrošnja ne sme da se povećava i što pre mora da se smanji budžetski deficit. To nije urađeno 2008, a sada bi moralo da se odradi", zaključuje Vučković.

Prema njegovim rečima, ukoliko SAD povećaju granice za zaduživanja i Evropa nastavi da pomaže Grčkoj i drugim zemljama u krizi onda možemo da se nadamo "dobrom scenariju". "U suprotnom, kriza može da eksplodira već u avgustu", dodao je Vučković.

On je kazao i da “bi bilo dobro da ne ponavljamo greške od pre tri godine" i dodao da novi programi ekonomske politike moraju biti fiskalno neutralni kako ne bi došlo do produbljivanja budzetskog deficita.

Vučković je naveo da bi moguća ekonomska kriza verovatno uticala na slabljenje dinara. "Investitori će, u slučaju nove krize, gledati kako da prežive na kratak rok i onda ne možemo očekivati investicije", rekao je Vukčević.

On je istakao da ne treba očekivati veliko povlačenje kapitala iz Srbije, ali će do njega svakako doći u slučaju da se dogodi nova ekonomska kriza.

Ljudi iz aktuelne vlade su pre tri godine govorili da će Srbija izbeći krizu i u njoj čak profitirati. Takvih izjava sada nema i izgleda da je svima jasno da od nove krize može da bude samo štete. Ekonomista Centra za novu politiku Goran Nikolić je ocenio da je ekonomska situacija u Srbiji loša, ali da još uvek nije realno govoriti o novoj krizi.

"Ono o čemu treba razmišljati su efekti podizanja obveznica iz evropskih zemalja. Srbija će biti pogođena time što ima blizu šest odsto prinos od italijanskih obveznica, isto tako od španskih i grčkih", naveo je on.

Prema rečima Nikolića, ako do krize dođe ona će se odraziti na Srbiju manjim prilivom novca preko banaka koje imaju centrale u inostranstvu. "Investitori će imati manje mogućnosti da investiraju, a manja će biti uvozna tražnja", dodao je on.

Kako je istakao, rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji je u prvom kvartalu ove godine preko tri odsto, ali je promet trgovine na malo u snažnom padu i to je pokazatelj rasta sive ekonomije i lošeg standarda.

"Nezaposlenost je dostigla 22,2 odsto, a inflacija će biti jednocifrena, ali duplo veća nego što je Narodna banka obećala, odnosno umesto 4,5 odsto biće oko devet odsto", istakao je Nikolić.