Beograd bez metroa (ni)je metropola

Da bi jedan grad bio metropola, on mora da bude glavni grad, urbani, privredni, obrazovni, kulturni i politički centar...

Beogarad to ima, ali ipak delom kaska za velikim evropskim centrima.

Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda Beograda, kaže da je "u slobodnom shvtanju metropola veliki svetski grad. Beograd sa blizu dva miliona stanovnika to ispunjava, ali poređenjem sa glavnim gradovima razvijenih držva, nedostaju mu obilaznice sa više saobraćajnih traka, organizovaniji i savremeniji javni prevoz, metro..." "Nedostaju mu važna kulturna zdanja, kakva su muzeji, koncertni holovi, veliki teatri, opera, filharmonija i sl. Imajući u vidu da leži na dve reke, nedostaju i savremeni mostovi, po kojima se mnogi gradovi identifikuju", dodaje ona.

Međutim, ona ističe da Beograd ima čime da se ponosi i navodi da "ima aerodrome, čak dve velike reke, luku, rekreativne zone kakva je Ada Ciganlija koja može da se meri sa svetskim gradovima po sadržajima i lepoti. Ima prirodno istorijsko jezgro kakvo ima malo koji glavni grad na ušću dve evropske reke, tvrđavu koja pretenduje da postane deo svetskog kulturnog dobra".

Gligorijević dodaje da bi "posebno Novi Beograd po sebi mogao da bude sinonim grada 20. veka. Pandan su mu Brazilija ili Candigar".

"Gradi se jedan od najviših mostova koji pripada metropolama. Ima neverovatnu saobraćajnu gužvu, koja je mana ali takođe odlika metropola. U fazi je takođe i projekat savskog amfiteatra kojim će Beograd iz industrijskog preći u postindustrijsko doba. On se nalazi u generalnim planovima Beograda od pedesetih godina, ali zahteva usaglašavanje gradskih i republičkih institucija, velike saobraćajne zahvate i veliku investiciju javnog i privatnog sektora", objašnjava ona.