Potrošačka korpa dve srpske plate

Istovremeno, naša zvanična statistika tvrdila da je 39.779 dinara vrednost potrošačke korpe u Srbiji za decembar.

Zvanična statistika nam je deset godina lažno povećavala standard, zakidajući 40 odsto od potrošačke korpe, primenom srpske metodologije, umesto one koja se koristi u Evropskoj uniji.

Prema staroj metodologiji potrošačka korpa u Srbiji obračunavala se za četvoročlanu porodicu, prema čemu u decembru prošle godine iznosila je 39.779 dinara. Međutim, usled činjenice da prosečna porodica u Srbiji ima 3,1 člana, nova metodologija tročlanu porodicu uzima kao standard, pa je prema novoj metodologiji koja je usklađena sa EU trošak za osnovne namirnice 13.000 dinara viši, odnosno iznosi 52.701 dinar.

Za četvoročlanu porodicu, to bi iznosilo gotovo 70.000 dinara, što je čak 40 odsto više od naše korpe i jednako je visini dve prosečne srpske plate.

Srpska potrošačka korpa nije realna

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović podsetio je da oni godinama skreću pažnju javnosti da srpska potrošačka korpa nije realna. "To znači da je socijalna karta Srbije godinama lažno prikazivana. I školarcu je jasno da je 39.779 dinara malo za četvoročlanu porodicu. Dovoljno je uzeti u obzir da dnevno takva porodica za najosnovnije potrebe troši između 2.000 i 2.500 dinara. Do sada je država bežala od realne korpe, ali sada standarde moramo da uskladimo sa evropskim", rekao je Papović.

Papović kaže i da u toku ovog meseca očekuje stabilizaciju cena, ali da će nas novi talas poskupljenja dočekati već u martu. "Čim poskupi struja, poskupeće sve ostalo", smatra on.

Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograda Petar Bogosavljević upozorava da potrošačka korpa ne može da se koristi kao jedini izvor sagledavanja životnog standarda.

"Praćenje životnog standarda, na način koji se primenjuje u EU, realnije je samim tim što se navike potrošača menjaju. Naša prva potrošačka korpa rađena je 2001. godine. U međuvremenu je pokojni premijer Zoran Đinđić pokrenuo inicijativu da se promeni metodologija, ali to se nije dogodilo. Državi je bilo u interesu da ne prikaže pravo stanje stvari", ocenio je Bogosavljević.