Firmarine zatvaraju male biznise

Lokalna administracija u Srbiji ne haje mnogo za neprestane zahteve investitora i lokalnih privrednika za predvidivim i stabilnim uslovima poslovanja.

Za određivanje cene ove lokalne komunalne takse ne postoji jedinstven kriterijum, pa su lokalne samouprave dale sebi pravo da propisuju njihovu visinu.

U Vranju, na primer, taksa za isticanje firme za operatera mobilne telefonije iznosi 1.815.000 dinara, u Kragujevcu 300.000 dinara, a u Lapovu 185.000 dinara. Tako će biti do jeseni do kada bi Ministarstvo finansija trebalo da pripremi uredbu kojom će definisati maksimalne iznose firmarina.

Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije kaže da je to odavno trebalo da bude učinjeno. Jer, Zakon o finansiranju lokalnih samouprava predviđa maksimalan iznos za tri lokalne takse, među kojima je i ova za isticanje naziva firme.

Kao jedan od najdrastičnijih primera on navodi Vrnjačku Banju u kojoj je firmarina za mala preduzeća sa 2.500 dinara povećana na 200.000 dinara. Dok se globi privreda, javna preduzeća na firmarinu imaju popust od 100 odsto, ukazuje naš sagovornik.

Na Ubu je, prema podacima Unije poslodavaca, ova taksa uvećana 471 odsto, pa vlasnik uslužno-trgovinskog lokala u centru grada plaća 80.000 dinara, umesto prošlogodišnjih 14.000 dinara.

Vladislav Krsmanović, predsednik opštine Ub, kaže da firmarine u ovom gradu nisu menjane poslednjih šest godina i u poređenju sa ostalim opštinama one, prema njegovoj oceni, nisu visoke.

"Verujem da vlasnik neke trgovine više plati mesečni račun za mobilni telefon nego što izdvoji za firmarinu. Uveli smo niz oslobađanja na osnovu broja zaposlenih i drugih parametara. Osim toga ne naplaćujemo lokalne ekološke takse. Jedino su značajna uvećanja osetile banke, kladionice i operateri mobilne telefonije. Odgovorno tvrdim da firmarine u Ubu nisu visoke i da svaki privrednik i zanatlija može da ih servisira", kaže Krsmanović.

Pirot je, takođe, uvećao firmarine za 275 procenata, pa vlasnici malih preduzeća umesto 64.000 dinara plaćaju 240.000 dinara. Dok je Prokuplje (u kome je prosečna plata 15.500 dinara) ovu taksu povećalo sa 67.395 dinara na 177.000 dinara.

"Drastičnom uvećanju taksi uglavnom su pribegle nerazvijene opštine, kojima je zbog smanjenog transfera iz republičkog budžeta ovo jedini izvor prihoda. To ipak nije pravilo. Pošto država nije nametnula nikakva ograničenja, povećanju takse su pribegli i razvijeniji gradovi poput Gornjeg Milanovca (sa 80.000 dinara na 300.000 dinara) ili Beograda", navodi Rajić.

Kada je reč o glavnom gradu, najveća uvećanja su zabeležena u opštinama Obrenovac i Mladenovac – 201 odsto (sa 21.000 dinara na 63.040 dinara). Potom slede Zemun 131 odsto, Čukarica 115 odsto, Novi Beograd 99 odsto (sa 67.000 dinara na 143.000 dinara), Savski venac 79 procenata, Vračar 53 procenta, Stari grad 50 odsto... Sve te iznose propisala je svojim odlukama Skupština Beograda.

"U Beogradu je pored novih iznosa taksi krajem prošle godine urađeno i novo zoniranje grada. Tražili smo da se prilikom obračuna uzme u obzir promet firme, a ne samo lokacija. Rekli su nam da to ne može. Raspon između malih i velikih je 1: 3. To nijedan privrednik ne može da izdrži. Taksa koju plaća zanatlija mora da bude 20 puta manja od velike kompanije. To je, recimo, uradio Zrenjanin prošle godine i naplata je bila 150 odsto uvećana", navodi Rajić i upozorava da se taksama puni budžet, ali istovremeno destimulišu mala preduzeća.

On navodi da se u Beogradu godišnje ugasi 42 odsto malih radnji prvenstveno zbog velikih nameta koje mali preduzetnici ne mogu da podnesu. Prema istraživanju Unije poslodavaca, ukoliko bi se, recimo, porezi i doprinosi na zarade smanjili za 50 odsto – svaka firma koja zapošljava četiri radnika mogla bi da obezbedi radnu knjižicu za još jednog.

Ima i gradova koji su cenovnike podesili prema rastu cena na malo, ali u ukupnom zbiru njihove firmarine ne zaostaju za ovima koji su pribegli višestrukim uvećanjima.

U Vranju, na primer, godišnja taksa za isticanje firme za proizvodnju hleba i peciva iznosi 6.050 dinara, za proizvodnju dvopeka keksa i kolača staje 60.500 dinara, a proizvodnju kakaoa, čokolade i konditorskih proizvoda košta 450.000 dinara. Perica Janković, član gradskog veća Vranja zadužen za privredu, to objašnjava činjenicom da su na ovaj način napravljene razlike između zanatske radnje, preduzeća koje za pravljenje kolača zapošljava pet do deset radnika i fabrike konditorskih proizvoda „Simka”.

"Parametri koje smo uzimali u obzir jesu delatnost, zona u kojoj se nalazi i površina objekta. Kombinujući ih došli smo do cena koje smo uskladili sa rastom cena na malo. Cenovnici su formirani u saradnji sa privrednicima, to jest od njih smo tražili da sami predlože visine firmarina. Skoro 90 odsto sugestija je prihvaćeno", kaže Janković.

Najveću firmarinu u ovom gradu plaća Fabrika duvana i ona iznosi 2.950.000 dinara. Sledeća je Elektroprivreda – 1.210.000 dinara i banke – 676.000 dinara.

Vlasnik ugostiteljskog objekta u ekstra zoni Kragujevca firmarinu godišnje plaća 16.000 dinara. Ovu taksu gradske vlasti Kragujevca određuju na osnovu lokacije i delatnosti.

"Firmarine su ostale na nivou prošlogodišnjeg proseka. U 2009. godini je prvi put posle četiri godine došlo do određenog povećanja. Tim povećanjem izdvojile su se određene grupe delatnosti, profitabilnije od ostalih, i najveća taksa u toj grupi iznosi 300.000 dinara na godišnjem nivou u prvoj zoni. U ovu grupu spadaju bankarstvo, osiguravajuće kompanije, poštanske i telefonske usluge, elektroprivreda, delatnosti kazina i igre na sreću, trgovina naftom i naftnim derivatima i noćni klubovi. Firmarina za sve ostale delatnosti kreće se od 200.000 dinara do 20.000 dinara godišnje, s tim što je i procenat poreskih olakšica od 92 odsto do 50 odsto", kaže se u pisanom odgovoru načelnice poreskog odeljenja Mirjane Jevđić-Stanarčić.

Opština Lapovo je (u skladu sa rastom cena na malo) firmarine u ovoj godini povećala 5,6 odsto. Ona firmarinu naplaćuje tako što je odredila maksimalne iznose za svaku od tri zone, pa se u zavisnosti od delatnosti obračunavaju umanjenja koja mogu biti i do 90 odsto. Tako benzinske pumpe na autoputu Koridor 10 plaćaju firmarinu 255.000 dinara, a na magistralnom putu 170.000 dinara. Objekti Elektroprivrede izdvajaju 180.000 dinara, banke 175.000 dinara, a mobilni i fiksni operateri 185.000 dinara. Vlasnik ugostiteljskog objekta u centru grada plaća firmarinu oko 6.000 dinara.

Lapovo je, kaže predsednik opštine Dragan Zlatković, strane investitore, odnosno tri fabrike koje zapošljavaju 700 radnika, oslobodilo plaćanja takse na isticanje firme i uređenje građevinskog zemljišta u narednih deset godina.

"Transferi novca iz republičkog budžeta jesu smanjeni i lokalne samouprave moraju od nečega da žive. Ipak, ne postoji nikakvo opravdanje za uvećanje firmarina 400 odsto. Ovakvu praksu treba hitno ukinuti", smatra Zlatković.