"Izdao" autoput, donosi veće dugove

Viši ekonomista SB za Hrvatsku, Crnu Goru i Sloveniju Sanja Madžarević Šujster kazala je da će projekat izgradnje autoputa dovesti do rasta deficita, što uvek dovodi i do povećanja javnog duga.

"U ovoj godini u Crnoj Gori očekujemo dalji rast javnog duga, ali ne samo u ovoj već i do 2018. godine, do kada će trajati povlačenje sredstava za finansiranje autoputa", kazala je Madžarević Šujster na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljen Redovni ekonomski izveštaj za jugoistočnu Evropu.

U SB procenjuju da će javni dug Crne Gore do 2018. godine rasti preko 77 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok bi ove godine trebalo da bude na skoro 66 odsto BDP-a, prenosi MINA-businees.

"Autoput sigurno ima učinak s obzirom na dinamiku izgradnje i povlačenja sredstava i sigurno će dovesto do rasta javnog duga. Taj rast duga bi, ako se nastavi sa politikom konsolidacije na tekućim rashodima i sa boljom naplatom poreza, nakon 2018. godine trebalo da uspori i da dođe do drastičnog smanjenja deficita”, rekla je Madžarević Šujster.

Ona je navela da Crna Gora među zemljama regiona ima najveći spoljni dug, koji se procenjuje na preko 120 odsto BDP-a, ne računajući interkomapnijski dug.

"Ono što zabrinjava je da javni i dug za koji garantuje država, čine više od polovine spoljnjeg duga", upozorila je ona.

Prema njenim rečima, u prošloj godini u Crnoj Gori napravljen je veliki pomak u smeru fiskalne konsolidacije.

"Prošlu godinu je Crna Gora završila sa najnižim deficitom unutar regiona, od oko 1,4 odsto BDP-a. Ove godine dolazi do preokreta koji je uglavnom vođenim velikim kapitalnim investicijama u autoput, koji će u naredne četiri godine na neki način držati taj deficit na nivou od oko 5,8 odsto BDP-a", objasnila je Madžarević Šujster.

U SB za ovu godinu procenjuju puno veći doprinos investicija rastu, što je pozitivan faktor.

"Crna Gora posebno prednjači u tom velikom doprinosu investicija rastu, koji je očekivan ove godine usled pokretanja velikih investicija u atutoput. Međutim, ono što je negativno je izostanak pozitivnog doprinosa od izvoza. Osim zemalja poput Srbije i Albanije nijedna zemlja nije imala pozitivan doprinos neto izvoza rastu", dodala je Madžarević Šujster.

Kako je navela, trgovinska konkurentnost je vrlo niska unutar regije.

"Ono što je pozitivno od drugog kvartala ove godine u Crnoj Gori je da vidimo puno širi spektar tog rasta. Kada gledamo sektorski nije samo građevinarstvo raslo, već se tokom ove godine oporavlja i industrija, posebno u delu farmaceutike. Ono što konstantno bleži doprinos rastu je trgovina, koja je velikim delom isto tako oporavljena zbog solidne turističke sezone", kazala je Madžarević Šujster.