Zabrana izvoza pšenice i kukuruza?

Kako je sada najgora situacija s kukuruzom, ovih dana se kao veoma moguća opcija pominje spuštanje rampe za žito.

Zagovornici te mere ukazuju na to da bi, ako to ne uradi tehnička vlada, prvi potez nove vlade morao da bude uvođenje zabarane za izvoz pšenice i kukuruza barem do kraja godine, dok se konsoliduju redovi i uvidi kakva nam je zapravo letina.

Po njima, ta mera je prosto neophodna za stabilizaciju cena na domaćem tržištu jer se, s obzirom na umanjen rod, očekuju značajnija poskupljenja namirnica, a potrebno je i da se spreči nekontrolisan izvoz žita dok se ne uvidi kakvi su nam bilansi i kako smo prošli s letinom.

"Mnogo je priča o zabrani, ali donošenje takve odluke je komplikovano jer bi mišljenje trebalo da usaglasi određen broj ministarstava pa onda da takav predlog podnesu vladi. Stoga nije realno očekivati mere zabrane barem s tehničkom vladom, već tek kada nova vlada bude izabrana" , kaže Vukosav Saković iz Žita Srbije.

Međutim, s druge strane, on napominje da smo kao država preuzeli razne obaveze, pa bi i donošenje zabrane moralo da se sagleda u tom svetlu.

Naime, potpisali smo sporazum o trgovini s EU, kao sastavni deo SSP-a, i obećali da nećemo preduzimati nikakve dodatne mere, što verovatno podrazumeva i usaglašavanje stavova naše kancelarije za pridruživanje s Briselom. "Kada se o toj meri priča, uglavnom se pominju dve robe, pšenica i kukuruz, ali će se sigurno i uljare oglasiti kada za to dođe vreme ", dodaje Saković.

Elem, sada je glavni razlog koji bi do zabrane izvoza mogao dovesti, suša na njivama kukuruza.

Ona je poprimila razmere katastrofe i procenjuje se da će rod biti prepolovljen, što će u tom slučaju biti na ivici naših potreba. Ipak, procena štete realnija će se moći dati iza kiše koja se najavljuje.

Ali, evidentno je da je šteta ogromna i da će gubitak na parcelama na kojima u proteklom periodu nije palo ni kapi kiše biti stopostotan.

Pod pretpostavkom da će prinos biti 50 odsto manji, to je šteta na 3,5 miliona tona kukuruza. S obzirom na to da je žuto zrno po toni sada oko 200 evra, reč je o šteti od 700 miliona evra u proizvodnji kukuruza.

Objektivno, šteta je blizu toga, vele stručnjaci. Ako tome dodamo i štete na soji, šećernoj repi, te one koje su mrazevi izazvali na voću i povrću, situacija je zaista ozbiljna.