Alarmantno: Svakom 4. siguran posao

Nije uopste bitno da postoji 'siguran' posao vec da postoji dovoljan broj radnih mesta (jednak ili veci od broja radnika). U tom slucaju je sasvim dovoljan i 'nesiguran' posao jer i u slucaju gubitka istog brzo i lako moze da se predje na drugi.

kod nas je svakom 400. siguran posao, pa i nije nesto alarmantno.

Gubitak posla je veći problem u glavi nego realno. Svako od nas posao može da izgubi svakog časa. Treba ulagati u sebe , učiti jezike, veštine i drugo i stalno biti u potrazi za drugim poslom, cak i kada ste zadovoljni.

Nema ovde sigurnog posla u realnom sektoru.U drzavnim je malo drugacije.

"Siguran" posao je tipično socijalističko zlo, ako je posao "siguran", to znači da je ta ekonomija trula, ugušena socijalističkim zakonodavstvom i neperspektivna, pa na kraju balade, nijedan posao neće biti siguran, jer će cela zemlja da propadne. "Nesigurnost" poslova je obično povezana sa nižom nezasposlenošću, jačom, ekspanzivnijom i stabilnijom privredom, pametnijim i preduzimljivijim ljudima koji više rade na sebi, većim mogućnostima zarade za one koji to trudom i pameću zaslužuju, i, poslednje, ali i ne najmanje bitno - a to je i jedan od više dobrih razloga zbog kojih la lično socijaliste smatram najvećim neprijateljem sirotinje - mnogo većom socijalnom mobilnošću upravo za najniže slojeve, jer za one koji rade na sebi i imaju potencijal postoji nesravnjeno više šansi da se iščupaju sa dna.

Ne postoji sigurno radno mesto. Postoji sigurno zanimanje. Verujem da danas npr.lekari imaju sigurno zanimanje kao i oni koji rade u IT-ju, na svim meridijanima.

"Siguran" posao je tipično socijalističko zlo, ako je posao "siguran", to znači da je ta ekonomija trula, ugušena socijalističkim zakonodavstvom i neperspektivna, pa na kraju balade, nijedan posao neće biti siguran, jer će cela zemlja da propadne. "Nesigurnost" poslova je obično povezana sa nižom nezasposlenošću, jačom, ekspanzivnijom i stabilnijom privredom, pametnijim i preduzimljivijim ljudima koji više rade na sebi, većim mogućnostima zarade za one koji to trudom i pameću zaslužuju, i, poslednje, ali i ne najmanje bitno - a to je i jedan od više dobrih razloga zbog kojih la lično socijaliste smatram najvećim neprijateljem sirotinje - mnogo većom socijalnom mobilnošću upravo za najniže slojeve, jer za one koji rade na sebi i imaju potencijal postoji nesravnjeno više šansi da se iščupaju sa dna.

Gubitak posla je veći problem u glavi nego realno. Svako od nas posao može da izgubi svakog časa. Treba ulagati u sebe , učiti jezike, veštine i drugo i stalno biti u potrazi za drugim poslom, cak i kada ste zadovoljni.

Nema ovde sigurnog posla u realnom sektoru.U drzavnim je malo drugacije.

kod nas je svakom 400. siguran posao, pa i nije nesto alarmantno.

Nije uopste bitno da postoji 'siguran' posao vec da postoji dovoljan broj radnih mesta (jednak ili veci od broja radnika). U tom slucaju je sasvim dovoljan i 'nesiguran' posao jer i u slucaju gubitka istog brzo i lako moze da se predje na drugi.

Ne postoji sigurno radno mesto. Postoji sigurno zanimanje. Verujem da danas npr.lekari imaju sigurno zanimanje kao i oni koji rade u IT-ju, na svim meridijanima.