Sjenička jagnjetina s Novog Zelanda

Mi smo pre svega siromašno tržište, kupci nemaju poseban kriterijum za kvalitet niti preterano obraćaju pažnju na poreklo robe.
Skoro sam bio u Italiji. Neverovatno koliko tamo obraćaju pažnju na to odakle je roba (u samoj Italiji na svaki mogući prehrambeni proizvod razlikuju na desetine regiona i specifičnosti hrane koja dolazi iz njih), sertifikati porekla i kvaliteta se uredno konsultuju i poštuju.
Kao kontrast ovome bih naveo Leskovačko ćevap meso. Znam jer sam iz tog kraja. Nekada čuveno po kvalitetu i specifične recepture sada gotovo da ne možete da nađete čak ni nalik onome što je nekad bilo. A ljudi, čak i u tom kraju, ga i dalje kupuju takvo kakvo je (a verovatno je većina i zaboravila kako to zapravo treba da izgleda). Ovo je posledica toga što je vremenom radi postizanja manje cene došlo do sve veće i veće degradacije recepture, zbog korišćenja nekvalitetnih ulaznih sirovina. Na sve to nije bilo ni jednog sertifikacionog tela koje bi garantovalo poreklo, kvalitet i originalnost. Potrošači zbog opšteg siromaštva su rezonovali po principu daj šta daš i rezultat je ovaj koji imamo. Jedna mala katastrofa.
Da ne pričamo šta je sve propušteno zato što smo propustili da od ovoga napravimo veliki biznis najmanje u širem regionu ako ne i dalje u svetu. A ovih primera imamo koliko hoćete.
Elem, uvozno zamrznuto pa odmrznuto meso je samo još jedan u nizu...

Pasulj Gradistanac iz Uzbekistana i Tetovac iz Egipta.

Ko zna sta mi jedemo! A placamo debelo to meso.

Vidi to milo stvorenje na slici koje trazi mamu, oseca bol, tugu.... i vi ga ljudi jedete ... Pa gde ce vam dusa...

Sve ce biti tako dok inspekciji ne rade posao kao sto treba,korupcija je prisutna,kontrola ne postoji!!!!

Vidi to milo stvorenje na slici koje trazi mamu, oseca bol, tugu.... i vi ga ljudi jedete ... Pa gde ce vam dusa...

Mi smo pre svega siromašno tržište, kupci nemaju poseban kriterijum za kvalitet niti preterano obraćaju pažnju na poreklo robe.
Skoro sam bio u Italiji. Neverovatno koliko tamo obraćaju pažnju na to odakle je roba (u samoj Italiji na svaki mogući prehrambeni proizvod razlikuju na desetine regiona i specifičnosti hrane koja dolazi iz njih), sertifikati porekla i kvaliteta se uredno konsultuju i poštuju.
Kao kontrast ovome bih naveo Leskovačko ćevap meso. Znam jer sam iz tog kraja. Nekada čuveno po kvalitetu i specifične recepture sada gotovo da ne možete da nađete čak ni nalik onome što je nekad bilo. A ljudi, čak i u tom kraju, ga i dalje kupuju takvo kakvo je (a verovatno je većina i zaboravila kako to zapravo treba da izgleda). Ovo je posledica toga što je vremenom radi postizanja manje cene došlo do sve veće i veće degradacije recepture, zbog korišćenja nekvalitetnih ulaznih sirovina. Na sve to nije bilo ni jednog sertifikacionog tela koje bi garantovalo poreklo, kvalitet i originalnost. Potrošači zbog opšteg siromaštva su rezonovali po principu daj šta daš i rezultat je ovaj koji imamo. Jedna mala katastrofa.
Da ne pričamo šta je sve propušteno zato što smo propustili da od ovoga napravimo veliki biznis najmanje u širem regionu ako ne i dalje u svetu. A ovih primera imamo koliko hoćete.
Elem, uvozno zamrznuto pa odmrznuto meso je samo još jedan u nizu...

Sve ce biti tako dok inspekciji ne rade posao kao sto treba,korupcija je prisutna,kontrola ne postoji!!!!

Ko zna sta mi jedemo! A placamo debelo to meso.

Pasulj Gradistanac iz Uzbekistana i Tetovac iz Egipta.