Građevinci beže od oplatola

Пре свега, зашто се плашите да потпишете чланак ако сте новинар. Не тражите ваљда да цео Б92 одговара за ваше истинито, неистинито или тенденциозно писање.
Ради се о фенолу, био гас или течност, који је итекако отрован. И ставите наслов „Грађевинци беже од Оплатола“, зашто би бежали грађевинци од њега, за грађевинце тај материјал није забрањен, само може инвеститор да тражи да се он не примењује. Ваљда би од њега требали да беже они који су у додиру са њим. И нема фенола само у Оплатолу:
Делим са вама моја сазнања која иду дотле да је Фенол састојак Иверица, сви знамо шта је иверица, то је онај материјал који се између осталог примењује и у индустрији намештаја, а што онда да га и грађевинци не примењују у облику оплата, мазања оплата, шпер плоча итд. Нажалост заљубљеника у IKEA, и она то ради, (то ради и СИМПО), али сигурно њен фенол није отрован, већ је благотворан за дисајне органе и очи, у шта ће вас уверити многобројни ТВ-Шоп менаџери.
И сада овај новинар Б92, незналица по формацији (сви новинари су незналице, само питају по нешто), поставља наслов који привлачи пажњу, а текст уби боже.
А где су му храброст да постави питање употребе фенола, (на Европском нивоу), где је његов еколошки правац, где је бритка сабља новинара истраживача, инсајдера. Да би се избегао епитет новинара лешинара, мери се и напад на јаке, не само на слабе.
Баш би било лепо да неки новинар послуша изнет савет, сви бисмо гледали како Империја узвраћа ударац.

Нисам прочитао чланак до краја и нећу...
Доста ми је ово: "Opasan gas fenol..."

Fenol nije gas, već lako isparljiva organska tečnost.

nema u prodaji ne brinitite, sve smo izpraznili iz magacina.. sagradivsi čitava naselja...sećam se kad je bila nekakva polemika oko izgradnji jeftinih stanova, odredjeni ljudi podobijase razne povlastice, A posle ih prodavali i dalje prodaju po ceni skupljih, A drugar živeo u jednom takvom i kad sam video kolika pečurka izrasla iz zida... Bukvalno...zdravlja na prvom mestu, A zarada je bila u drugo b planu jel?

Dobro ljudi,ima li iko ovde ko je iz gradjevinske struke da odgovori na ovakve gluposti?
Oplatol je obicna emulzija,koja se mesa sa vodom i njome se premazuje oplata da se beton ne bi lepio za nju prilikom nalivanja.KOlicina koja se koristi za to je smesna,lako se pere i ne smrdi.Samo ove godine sam potrosio jedno 400 litara oplatola i nijedan betonski zid ne smrdi niti ima bilo kakve promene na njemu,niti ih moze biti.
Ako bi nesto teoretski moglo da smrdi i sadrzi fenol,to su aditivi koji se dodaju u pumpani beton za brzo vezivanje,bolje razlivanje ili protiv smrzavanja.Nazalost,to ne bih mogao da potvrdim,posto na nekih 5000 m3 koje smo ove godine ugradili,opet nijedan zid nije smrdeo.
Cak i da oplatol ima neprijatan miris,on bi ostao samo na povrsinskom sloju zidova ,a veoma lako se spira i pere,posto je ,kako sam vec rekao ,u pitanju emuzlija (mesavina masnoce i vode uz pomoc katalizatora,a najpoznatija emulzija je mleko).
Ono sto moze da smrdi jesu zavrsni masinski malteri i zavrsna boja za zidove,ako je od nekog "renomiranog " proizvodjaca koji je pravi u kadi u garazi.Cak i da je to problem,malo guljenja i novo krecenje bi resilo problem,a za one paranoicne i malo pravog kreca,koji provereno ubija sve zivo,bas kao i mirise.
ljudi su toliko sumanuti da veruju u sve lazi i teorije zavere ,umesto da pitaju bilo kog gradjevinskog radnika,makar i sa minimalnim iskustvom.
Od oplatola ne moze da smrdi beton,ma sta ko pricao i izmisljao!!!

Preradjeno ulje je zakon umesto oplatola, to se decenijama unazad radi i uspesno je. Inace to je premaz koji se koristi za tz. oplate odnosno daske kojima se soluje... da se ne bi beton lepio za njih!

Kako utvrditi da li je oplatol koristen u izgradnji objekta? Da li je potreban test u hemijskoj laboratoriji ili je moguce izvesti sve u "kucnoj varijanti"?

Jedno vreme sam svim stovaristima (kao trgovacki putnik) pricao da je fenol otrov i da prodajuci kamenu vunu/staklenu/mineralnu prodaju fenol koji se u njoj nalazi oko 5%.
Znate sta su rekli?
Kazu šta nas briga, dok traže ljudi i dok poznate firme oglašavaju kao dobrim izolatorom , do tad ćutimo.

Glavu u pesak...oma...i bićemo mnogo zdraviji!!!!!

Bio zdrav ili štetan, od oplatola je u Građevinskoj direkciji Srbije mnoge zabolela glava. AKo!

Ne znaju gradjevinari kakav odpad sve ide u cement. Ja cu da nabrojim neke sastojke po malo radiaktivan pepeo iz neke elektrane,takozvana sljaka iz zelezare koja se prevozi kao opasan materijal i za to ide poseban dokumenat o kretanju, radioaktivan gips iz Prahova i pa i gips iz Debra iz Makedonije,kvarcni pesak pa jos i gvozdje sulfat kao dodatak svemu tome pojedine cementare spaljuju u svojim pecima komunalni odpad i joj sve i svasta o tome ne smem da pisem.

Bravo za prvi komentar. Radio sam u fabrici poli kondezacionih smola u Čačkui mogu reći da je fenol i formalin osnovna sirovina za veliki br smola koje se koriste u hem. industriji. Na pr. za proizvodnju blažujki koje se koriste kao oplate pri betoniranju. Ploče za sečenje metala, izolacioni deo između staklenog i metalnog dela u svakoj klasičnoj sijalici je takođe od fenolnih smola itd. Inače fenol je tečnost koja se skladišti u rezervoarima na temp. 37-42 stepena C. U dodiru sa kožom izaziva teške opekotine. Na nižim temperaturama kristališe. Verovatno je neko ne znajući karakteriistike koristio neki tip koji nije za unutrašnju upotrebu. Srbija je ovo dragi moji , pa tako i novinar,da paket bude kompletan...

Pa fenol ne da nije gas nego nije ni tečnost! Fenol je čvrsta materija na sobnoj temperaturi i topo se tek na 42C a prelazi u gasno stanje tek na 182C. Njegove toksične osobine su dobro poznate; svako može da pogleda MSDS za phenol online ili procita clanak o fenolu na Wikipedia. Naravno koristi se najviše kao intermedijar u hemijskoj industriji i u formulacijama za skidanje stare farbe sa zidova, na primer.

"Problem" sa fenolom je da 'smrdi' vec na koncentraciji od 0.05 ppm sto je vrlo niska koncentacija. Koncentracija na kojoj fenol postaje stetan po zdravlje je mnogo visa, srećom. Ali da je otrov, jeste i napada disajne puteve. Nos je tako odličan detektor fenola i upozorenje treba ozbiljno shvatiti, u protivnom može biti štetan po zdravlje. Zato je "problem" u stvari blagoslov.

Jedna stvar je koriscenje fenola u hemijskom pogonu, kao sirovinu za proizvodnju monomera, na primer, a sasvim druga u gradjevinske svrhe. Ali to je priča za sebe - pitajte bilo kog hemijskog inzenjera i on ce moci da vam objasni zašto je to tako.

fenol nije gas. isparava, naravno, ali nije gas.

bravo "obavesteni".kako si nam samo lepo objasnio.
problem je u tome sto se gradjevinska struka ovim ne bavi nego tehnologija.
nesporno je da je ovaj korisceni oplatol proizveo Ekosekund od rabljenog ulja koje je oslobodjeno samo od vode i prljavstina.zbog toga zidovi i smrde i to je analizama utvrdjeno (citaj malo).
Emulziona ulja za gradjevinske oplate postoje ali ih kod nas niko ne proizvodi ( Ekosekund sigurno ne).Cega si ti potrosio 400 litara i kako to samo ti znas,a mleko sigurno nije emulzija.
Takodje,vec duze vreme,jedno 20-30 godina se za salovanje koriste metalne oplate.
Ovo je samo jedan traljav pokusaj da se sa Ekosekunda i Nebojse Atanackovica skine odgovornost.

Vunu zato i nisam stavio na fasadu vec stiropor. Mene ne može da kupe ni Knauf ni Rigips ni Ceresit!!!

Vunu stavljati samo kada treba oko kotlarnice i slicno , gde su visoke temperature.

bravo "obavesteni".kako si nam samo lepo objasnio.
problem je u tome sto se gradjevinska struka ovim ne bavi nego tehnologija.
nesporno je da je ovaj korisceni oplatol proizveo Ekosekund od rabljenog ulja koje je oslobodjeno samo od vode i prljavstina.zbog toga zidovi i smrde i to je analizama utvrdjeno (citaj malo).
Emulziona ulja za gradjevinske oplate postoje ali ih kod nas niko ne proizvodi ( Ekosekund sigurno ne).Cega si ti potrosio 400 litara i kako to samo ti znas,a mleko sigurno nije emulzija.
Takodje,vec duze vreme,jedno 20-30 godina se za salovanje koriste metalne oplate.
Ovo je samo jedan traljav pokusaj da se sa Ekosekunda i Nebojse Atanackovica skine odgovornost.
(nesa, 2. avgust 2014 00:02)
Nebitno je od cega je oplatol proizveden,jer se on nanosi na oplatu koja se posle skida i ne ostaje na betonu,Metalne i plastivne oplate se koriste godinama,ali one ne mogu da zamene blazujku na manjim objektima,bas kao ni dasku.Moze da se koristi i obicno rabljeno ulje za premazivanje oplata,ali radnici ga ne vole posto se na njega lepi prljavstina i tesko skida.Emulziju samo operes crevom,posto se skida sa vodom.
Oplatol se koristi decenijama i niko nikad nije imao problem sa njime.
Mleko je emulzija,kao sto si ucio i u osnovnoj skoli....a mozda nisi ni isao u osnovnu skolu posto pokazujes elementarno neznanje?
Mleko je rastvor mlecne kiseline,kazeina i jos svacega u vodi,uz prisustvo raznih enzima koji sluze kao katalizatori.

(nesa, 2. avgust 2014 12:59)
Prijatelju,nemas ti pojma!
Pored gradilista si mozda prosao jednom i steta je sto nisi zastao,posto bi mozda nesto i naucio.
Cak i da je istina da zidovi smrde zbog oplatola,a nije,to bi morala da bude nega gadna hemija.Naime,jedan objekat se radi od par meseci ,pa do vise godina ,zavisno od velicine.Posto se zgrada ne moze brzo postaviti pod krov,betoni kisni,izlozeni su svim atmosferskim prilikama,sto ih isprira i cisti.Kakva god da je materija ili hemija bila na povrsini,ne postoji nacin da ce ona tu biti pri zavrsetku radova,osim mozda u podrumima ili garazama,koje su deo temeljne jame,koje se brzo natkrivaju i samim tim nisu izlozeni suncu i kisama.
U objektima,nisu ni svi zidovi betonski,vec samo noseci,ili grede i stubovi ,ako je u pitanju skeletna konstrukcija,dok se praznine ispunjavaju giterom,siporeksom ili ciglom.Na sve te zidove dolazi malter,uglavnom masinski,zatim glet masa,pa se tek onda boje.Malter je debljine 2 - 4 cm(zavisno koliko se zid ispravlja),a glet se nanosi u tankom sloju da popuni neravnine na malteru.
Ne postoji nacin da smrad od betona prodre kroz ove slojeve!
Ako zid smrdi,verovatno smrdi zbog zavrsne boje koja je bila pokvarena ili losa.
Moja firma je izvela gomile objekata i nikada do sada nismo imali ovakav problem,a koristimo uglavnom standardne materijale.
Da je nekome stalo da utvrdi sta je u pitanju,obio bi deo zida,poslao na analizu i utvrdio sta je.Ovako su samo novinarska nagadjanja!

"obavesteni", pa ti si osnovnu skolu ocigledno rekreativno pohadjao obzirom da ne znas razliku izmedju rastvora i emulzije.
I za tvoju informaciju, da, ulje sa oplata ostaje na betonu i to sto je viskoznije vise ga ostane. Rabljeno ulje ne moze i ne sme da se koristi ni za oplate kao i ni za sta drugo zato sto predstavlja opasan otpad.
Koriscenje rabljenog ulja predstavlja krivicno delo.
Moze se blazujka koristiti i kao oplata na manjim objektima ali ovde to nije slucaj jer se radi o zgradama.
I, ako ti nesto nije jasno, slobodno pitaj.
A mleko nije emulzija. I tacka.

@ Vunu zato i nisam stavio na fasadu vec stiropor. Mene ne može da kupe ni Knauf ni Rigips ni Ceresit!!!

Vunu stavljati samo kada treba oko kotlarnice i slicno , gde su visoke temperature. @

Mineralna vuna je odlican materijal i za krovove,bas kao i gipsane zidove .Ima odlicne termicke i zvucne karakteristike i najveci je problem sto je malo nezgodna za postavljanje posto jeni delovi znaju da peckaju u dodori sa kozom.
Stiropor je odlican materijal za fasade zbog svojih termickih karakteristika,jednostavnog manipulisanja i postavljanja.Moze da se korist i za krovove,za postavljanje izmedju rogova,a najbolji je u kombinaciji sa vunom,iako se to retko radi zbog cene.
I vuna i stiropor su vestacki materijali,koji se u prirodi ne mogu naci.
Cista je budalastina ne koristiti ih,jer su jeftini,a odlicni izolatori.
Ljudi se lako pale na terije zavere kao sto je ova o oplatolu,a apsolutno nemaju pojma o materijalima koji se koriste u izgradnji.Ono sto je cinjenica je to da su materijali koji se danas koriste ,daleko bezbedniji za okolinu i coveka ,nego oni od pre 50 godina,sa izuzetkom kreca i cigle koji se koriste milenijumima.
Beton je nezdrav materijal,posto ispusta odredjenu dozu zracenja,gvozdje takodje zraci i to je nesto sto se nece uskoro promeniti.To zracenje je toliko malo i potpuno bezbedno,osim u slucajevima kada je povecano zbog upotrebe losijih materijala i gvozdja.
Gradnju prepustite majstorima,a ne novinarima i ne bude glupi da verujete u gluposti!

Пре свега, зашто се плашите да потпишете чланак ако сте новинар. Не тражите ваљда да цео Б92 одговара за ваше истинито, неистинито или тенденциозно писање.
Ради се о фенолу, био гас или течност, који је итекако отрован. И ставите наслов „Грађевинци беже од Оплатола“, зашто би бежали грађевинци од њега, за грађевинце тај материјал није забрањен, само може инвеститор да тражи да се он не примењује. Ваљда би од њега требали да беже они који су у додиру са њим. И нема фенола само у Оплатолу:
Делим са вама моја сазнања која иду дотле да је Фенол састојак Иверица, сви знамо шта је иверица, то је онај материјал који се између осталог примењује и у индустрији намештаја, а што онда да га и грађевинци не примењују у облику оплата, мазања оплата, шпер плоча итд. Нажалост заљубљеника у IKEA, и она то ради, (то ради и СИМПО), али сигурно њен фенол није отрован, већ је благотворан за дисајне органе и очи, у шта ће вас уверити многобројни ТВ-Шоп менаџери.
И сада овај новинар Б92, незналица по формацији (сви новинари су незналице, само питају по нешто), поставља наслов који привлачи пажњу, а текст уби боже.
А где су му храброст да постави питање употребе фенола, (на Европском нивоу), где је његов еколошки правац, где је бритка сабља новинара истраживача, инсајдера. Да би се избегао епитет новинара лешинара, мери се и напад на јаке, не само на слабе.
Баш би било лепо да неки новинар послуша изнет савет, сви бисмо гледали како Империја узвраћа ударац.

Нисам прочитао чланак до краја и нећу...
Доста ми је ово: "Opasan gas fenol..."

Preradjeno ulje je zakon umesto oplatola, to se decenijama unazad radi i uspesno je. Inace to je premaz koji se koristi za tz. oplate odnosno daske kojima se soluje... da se ne bi beton lepio za njih!

Dobro ljudi,ima li iko ovde ko je iz gradjevinske struke da odgovori na ovakve gluposti?
Oplatol je obicna emulzija,koja se mesa sa vodom i njome se premazuje oplata da se beton ne bi lepio za nju prilikom nalivanja.KOlicina koja se koristi za to je smesna,lako se pere i ne smrdi.Samo ove godine sam potrosio jedno 400 litara oplatola i nijedan betonski zid ne smrdi niti ima bilo kakve promene na njemu,niti ih moze biti.
Ako bi nesto teoretski moglo da smrdi i sadrzi fenol,to su aditivi koji se dodaju u pumpani beton za brzo vezivanje,bolje razlivanje ili protiv smrzavanja.Nazalost,to ne bih mogao da potvrdim,posto na nekih 5000 m3 koje smo ove godine ugradili,opet nijedan zid nije smrdeo.
Cak i da oplatol ima neprijatan miris,on bi ostao samo na povrsinskom sloju zidova ,a veoma lako se spira i pere,posto je ,kako sam vec rekao ,u pitanju emuzlija (mesavina masnoce i vode uz pomoc katalizatora,a najpoznatija emulzija je mleko).
Ono sto moze da smrdi jesu zavrsni masinski malteri i zavrsna boja za zidove,ako je od nekog "renomiranog " proizvodjaca koji je pravi u kadi u garazi.Cak i da je to problem,malo guljenja i novo krecenje bi resilo problem,a za one paranoicne i malo pravog kreca,koji provereno ubija sve zivo,bas kao i mirise.
ljudi su toliko sumanuti da veruju u sve lazi i teorije zavere ,umesto da pitaju bilo kog gradjevinskog radnika,makar i sa minimalnim iskustvom.
Od oplatola ne moze da smrdi beton,ma sta ko pricao i izmisljao!!!

Fenol nije gas, već lako isparljiva organska tečnost.

Kako utvrditi da li je oplatol koristen u izgradnji objekta? Da li je potreban test u hemijskoj laboratoriji ili je moguce izvesti sve u "kucnoj varijanti"?

nema u prodaji ne brinitite, sve smo izpraznili iz magacina.. sagradivsi čitava naselja...sećam se kad je bila nekakva polemika oko izgradnji jeftinih stanova, odredjeni ljudi podobijase razne povlastice, A posle ih prodavali i dalje prodaju po ceni skupljih, A drugar živeo u jednom takvom i kad sam video kolika pečurka izrasla iz zida... Bukvalno...zdravlja na prvom mestu, A zarada je bila u drugo b planu jel?

Jedno vreme sam svim stovaristima (kao trgovacki putnik) pricao da je fenol otrov i da prodajuci kamenu vunu/staklenu/mineralnu prodaju fenol koji se u njoj nalazi oko 5%.
Znate sta su rekli?
Kazu šta nas briga, dok traže ljudi i dok poznate firme oglašavaju kao dobrim izolatorom , do tad ćutimo.

Bio zdrav ili štetan, od oplatola je u Građevinskoj direkciji Srbije mnoge zabolela glava. AKo!

Vunu zato i nisam stavio na fasadu vec stiropor. Mene ne može da kupe ni Knauf ni Rigips ni Ceresit!!!

Vunu stavljati samo kada treba oko kotlarnice i slicno , gde su visoke temperature.

"obavesteni", pa ti si osnovnu skolu ocigledno rekreativno pohadjao obzirom da ne znas razliku izmedju rastvora i emulzije.
I za tvoju informaciju, da, ulje sa oplata ostaje na betonu i to sto je viskoznije vise ga ostane. Rabljeno ulje ne moze i ne sme da se koristi ni za oplate kao i ni za sta drugo zato sto predstavlja opasan otpad.
Koriscenje rabljenog ulja predstavlja krivicno delo.
Moze se blazujka koristiti i kao oplata na manjim objektima ali ovde to nije slucaj jer se radi o zgradama.
I, ako ti nesto nije jasno, slobodno pitaj.
A mleko nije emulzija. I tacka.

(nesa, 2. avgust 2014 12:59)
Prijatelju,nemas ti pojma!
Pored gradilista si mozda prosao jednom i steta je sto nisi zastao,posto bi mozda nesto i naucio.
Cak i da je istina da zidovi smrde zbog oplatola,a nije,to bi morala da bude nega gadna hemija.Naime,jedan objekat se radi od par meseci ,pa do vise godina ,zavisno od velicine.Posto se zgrada ne moze brzo postaviti pod krov,betoni kisni,izlozeni su svim atmosferskim prilikama,sto ih isprira i cisti.Kakva god da je materija ili hemija bila na povrsini,ne postoji nacin da ce ona tu biti pri zavrsetku radova,osim mozda u podrumima ili garazama,koje su deo temeljne jame,koje se brzo natkrivaju i samim tim nisu izlozeni suncu i kisama.
U objektima,nisu ni svi zidovi betonski,vec samo noseci,ili grede i stubovi ,ako je u pitanju skeletna konstrukcija,dok se praznine ispunjavaju giterom,siporeksom ili ciglom.Na sve te zidove dolazi malter,uglavnom masinski,zatim glet masa,pa se tek onda boje.Malter je debljine 2 - 4 cm(zavisno koliko se zid ispravlja),a glet se nanosi u tankom sloju da popuni neravnine na malteru.
Ne postoji nacin da smrad od betona prodre kroz ove slojeve!
Ako zid smrdi,verovatno smrdi zbog zavrsne boje koja je bila pokvarena ili losa.
Moja firma je izvela gomile objekata i nikada do sada nismo imali ovakav problem,a koristimo uglavnom standardne materijale.
Da je nekome stalo da utvrdi sta je u pitanju,obio bi deo zida,poslao na analizu i utvrdio sta je.Ovako su samo novinarska nagadjanja!

bravo "obavesteni".kako si nam samo lepo objasnio.
problem je u tome sto se gradjevinska struka ovim ne bavi nego tehnologija.
nesporno je da je ovaj korisceni oplatol proizveo Ekosekund od rabljenog ulja koje je oslobodjeno samo od vode i prljavstina.zbog toga zidovi i smrde i to je analizama utvrdjeno (citaj malo).
Emulziona ulja za gradjevinske oplate postoje ali ih kod nas niko ne proizvodi ( Ekosekund sigurno ne).Cega si ti potrosio 400 litara i kako to samo ti znas,a mleko sigurno nije emulzija.
Takodje,vec duze vreme,jedno 20-30 godina se za salovanje koriste metalne oplate.
Ovo je samo jedan traljav pokusaj da se sa Ekosekunda i Nebojse Atanackovica skine odgovornost.

Ne znaju gradjevinari kakav odpad sve ide u cement. Ja cu da nabrojim neke sastojke po malo radiaktivan pepeo iz neke elektrane,takozvana sljaka iz zelezare koja se prevozi kao opasan materijal i za to ide poseban dokumenat o kretanju, radioaktivan gips iz Prahova i pa i gips iz Debra iz Makedonije,kvarcni pesak pa jos i gvozdje sulfat kao dodatak svemu tome pojedine cementare spaljuju u svojim pecima komunalni odpad i joj sve i svasta o tome ne smem da pisem.

Glavu u pesak...oma...i bićemo mnogo zdraviji!!!!!

Bravo za prvi komentar. Radio sam u fabrici poli kondezacionih smola u Čačkui mogu reći da je fenol i formalin osnovna sirovina za veliki br smola koje se koriste u hem. industriji. Na pr. za proizvodnju blažujki koje se koriste kao oplate pri betoniranju. Ploče za sečenje metala, izolacioni deo između staklenog i metalnog dela u svakoj klasičnoj sijalici je takođe od fenolnih smola itd. Inače fenol je tečnost koja se skladišti u rezervoarima na temp. 37-42 stepena C. U dodiru sa kožom izaziva teške opekotine. Na nižim temperaturama kristališe. Verovatno je neko ne znajući karakteriistike koristio neki tip koji nije za unutrašnju upotrebu. Srbija je ovo dragi moji , pa tako i novinar,da paket bude kompletan...

Pa fenol ne da nije gas nego nije ni tečnost! Fenol je čvrsta materija na sobnoj temperaturi i topo se tek na 42C a prelazi u gasno stanje tek na 182C. Njegove toksične osobine su dobro poznate; svako može da pogleda MSDS za phenol online ili procita clanak o fenolu na Wikipedia. Naravno koristi se najviše kao intermedijar u hemijskoj industriji i u formulacijama za skidanje stare farbe sa zidova, na primer.

"Problem" sa fenolom je da 'smrdi' vec na koncentraciji od 0.05 ppm sto je vrlo niska koncentacija. Koncentracija na kojoj fenol postaje stetan po zdravlje je mnogo visa, srećom. Ali da je otrov, jeste i napada disajne puteve. Nos je tako odličan detektor fenola i upozorenje treba ozbiljno shvatiti, u protivnom može biti štetan po zdravlje. Zato je "problem" u stvari blagoslov.

Jedna stvar je koriscenje fenola u hemijskom pogonu, kao sirovinu za proizvodnju monomera, na primer, a sasvim druga u gradjevinske svrhe. Ali to je priča za sebe - pitajte bilo kog hemijskog inzenjera i on ce moci da vam objasni zašto je to tako.

fenol nije gas. isparava, naravno, ali nije gas.

bravo "obavesteni".kako si nam samo lepo objasnio.
problem je u tome sto se gradjevinska struka ovim ne bavi nego tehnologija.
nesporno je da je ovaj korisceni oplatol proizveo Ekosekund od rabljenog ulja koje je oslobodjeno samo od vode i prljavstina.zbog toga zidovi i smrde i to je analizama utvrdjeno (citaj malo).
Emulziona ulja za gradjevinske oplate postoje ali ih kod nas niko ne proizvodi ( Ekosekund sigurno ne).Cega si ti potrosio 400 litara i kako to samo ti znas,a mleko sigurno nije emulzija.
Takodje,vec duze vreme,jedno 20-30 godina se za salovanje koriste metalne oplate.
Ovo je samo jedan traljav pokusaj da se sa Ekosekunda i Nebojse Atanackovica skine odgovornost.
(nesa, 2. avgust 2014 00:02)
Nebitno je od cega je oplatol proizveden,jer se on nanosi na oplatu koja se posle skida i ne ostaje na betonu,Metalne i plastivne oplate se koriste godinama,ali one ne mogu da zamene blazujku na manjim objektima,bas kao ni dasku.Moze da se koristi i obicno rabljeno ulje za premazivanje oplata,ali radnici ga ne vole posto se na njega lepi prljavstina i tesko skida.Emulziju samo operes crevom,posto se skida sa vodom.
Oplatol se koristi decenijama i niko nikad nije imao problem sa njime.
Mleko je emulzija,kao sto si ucio i u osnovnoj skoli....a mozda nisi ni isao u osnovnu skolu posto pokazujes elementarno neznanje?
Mleko je rastvor mlecne kiseline,kazeina i jos svacega u vodi,uz prisustvo raznih enzima koji sluze kao katalizatori.

@ Vunu zato i nisam stavio na fasadu vec stiropor. Mene ne može da kupe ni Knauf ni Rigips ni Ceresit!!!

Vunu stavljati samo kada treba oko kotlarnice i slicno , gde su visoke temperature. @

Mineralna vuna je odlican materijal i za krovove,bas kao i gipsane zidove .Ima odlicne termicke i zvucne karakteristike i najveci je problem sto je malo nezgodna za postavljanje posto jeni delovi znaju da peckaju u dodori sa kozom.
Stiropor je odlican materijal za fasade zbog svojih termickih karakteristika,jednostavnog manipulisanja i postavljanja.Moze da se korist i za krovove,za postavljanje izmedju rogova,a najbolji je u kombinaciji sa vunom,iako se to retko radi zbog cene.
I vuna i stiropor su vestacki materijali,koji se u prirodi ne mogu naci.
Cista je budalastina ne koristiti ih,jer su jeftini,a odlicni izolatori.
Ljudi se lako pale na terije zavere kao sto je ova o oplatolu,a apsolutno nemaju pojma o materijalima koji se koriste u izgradnji.Ono sto je cinjenica je to da su materijali koji se danas koriste ,daleko bezbedniji za okolinu i coveka ,nego oni od pre 50 godina,sa izuzetkom kreca i cigle koji se koriste milenijumima.
Beton je nezdrav materijal,posto ispusta odredjenu dozu zracenja,gvozdje takodje zraci i to je nesto sto se nece uskoro promeniti.To zracenje je toliko malo i potpuno bezbedno,osim u slucajevima kada je povecano zbog upotrebe losijih materijala i gvozdja.
Gradnju prepustite majstorima,a ne novinarima i ne bude glupi da verujete u gluposti!