Domaći proizvodi vode državu na sud

"Ekonomski patriotizam doprinosi privredi" ...

Ekonomski patriotizam u slučaju Srbije ne doprinosi nikakvoj privredi (jer iste i nema), već isključivo interesima pojedinaca, tj. monopolista. U stvari, on doprinosi privredi, ali uglavnom kiparskoj. Tako je bilo u proteklih 12 godina. Tako će biti verovatno još dugo.

Već celih 12 godina kupujemo šećer od jednog čoveka, ulje od drugog, domaće mleko od jedne strane firme kojoj je dat monopol. I ne može da se pokrene privreda (!?) 12 godina nas jedan čovek hrani, oblači, pa čak i vakciniše. I ništa (!?)

I na kraju – krivi građani koji kupe flašu stranog vina (!?) Neće biti da je tako. Proizvod (bilo koji i bilo čiji) prodaje njegov kvalitet i njegova cena. A država koja je privatna prćija par nakupaca/prekupaca ne može imati nikakvu privredu, ni perspektivu. Barem ne za dugo.

Nego, koliko će da košta taj "VSP"? I kolika će biti marža na isti?

Sme proizvođač. Da imam svoj proizvod, stavio bih srpsku zastavu na ambalažu. Znam da ovo nije kršenje evropskih propisa, kupovao sam voće sa belgijskom zastavom, sireve sa francuskom zastavom, ribu sa finskom... i sve to u državama EU. Proizvođači, učinite to! Ja sam onaj koji kupuje samo domaće, moji roditelji su penzioneri pa ne vide sitno napisano: "proizvedeno u...".

U pocetku sam vodio racuna i kupovao u velikoj kolicini samo domace proizvode ali sam u zadnje vreme prestao jer su nasi proizvodi ubedljivo najskuplji od svih u radnjama. Nase cokolade su 90% od 80g i 90g po cenama skupljim od stranih proizvodjaca, a iste te cokolade u zemljama u okruzenju su oko 20% jeftinije neko kod nas gde se prave. Zbog toga i takvih slicnih stvari prvo gledam cenu i kvalitet pa onda da li je nesto domace ili strano.

Kupujte domaće kada god to možete. Naša privreda u čijim god da je rukama zapošljava naše ljude (kako god), troši našu struju i ostale inpute, plaća našoj državi porez i ostalo. U proseku preko 80% ukupnog prihoda koje ostvari naše preduzeće ostaje u srbiji kroz domaće inpute, plate, poreze, takse i ostalo dok je kod uvoznih preoizvoda ta cifra samo oko 20% i manje. Kvalitet proizvoda je često relativan, posebno kod prehrambenih proizvoda i mnoge druge robe široke potrošnje tako da ne bi trebalo da ovo bude razlog prilikom izbora. Takođe na naše tržište često dolaze uvozni artikli lošeg kvaliteta zbog niske platežne moći naših kupaca tako da se ne može uvek reći da je uvozno bolje.
Često, izgleda da razmišljamo da komšiji crkne krava. Kada se dvoumite između uvoznog i domačeg proizvoda odlučite se za proizvod koji pravi Vaš komšija, ili firma u kojoj radi Vaša strina, seljak iz sela gde su Vam živeli baba i deda itd. Da i njihova krava bude živa i zdrava. Ja na ovo gledam kao moju "patriotsku obavezu". Svojim svakodnevnim ponašanjem i odlukama, koliko god one male bile održavamo domaču privredu. Koliko god ovaj moj lični postupak bio neznatan, ako bi svi tako radili privreda a samim tim i država bi nam bila mnogo jača. Živeli

Srpski proizvodi su po pravilu skuplji, deru nas na patriotizmu, dotirane firme političkih moćnika. Da ironija bude veća, naši proizvodi su jeftiniji u inostranstvu nego kod nas. Da neko hoće da se pozabavi monopolima, kupovali bi smo domaće, po tržišnim uslovima, zato što je jeftinije jer nema prevoza, carine, ovako nas rođena država namagarči. Kupujem sve gde su odnos cene i kvaliteta realni.

Kupujte domaće kada god to možete. Naša privreda u čijim god da je rukama zapošljava naše ljude (kako god), troši našu struju i ostale inpute, plaća našoj državi porez i ostalo. U proseku preko 80% ukupnog prihoda koje ostvari naše preduzeće ostaje u srbiji kroz domaće inpute, plate, poreze, takse i ostalo dok je kod uvoznih preoizvoda ta cifra samo oko 20% i manje. Kvalitet proizvoda je često relativan, posebno kod prehrambenih proizvoda i mnoge druge robe široke potrošnje tako da ne bi trebalo da ovo bude razlog prilikom izbora. Takođe na naše tržište često dolaze uvozni artikli lošeg kvaliteta zbog niske platežne moći naših kupaca tako da se ne može uvek reći da je uvozno bolje.
Često, izgleda da razmišljamo da komšiji crkne krava. Kada se dvoumite između uvoznog i domačeg proizvoda odlučite se za proizvod koji pravi Vaš komšija, ili firma u kojoj radi Vaša strina, seljak iz sela gde su Vam živeli baba i deda itd. Da i njihova krava bude živa i zdrava. Ja na ovo gledam kao moju "patriotsku obavezu". Svojim svakodnevnim ponašanjem i odlukama, koliko god one male bile održavamo domaču privredu. Koliko god ovaj moj lični postupak bio neznatan, ako bi svi tako radili privreda a samim tim i država bi nam bila mnogo jača. Živeli

Sme proizvođač. Da imam svoj proizvod, stavio bih srpsku zastavu na ambalažu. Znam da ovo nije kršenje evropskih propisa, kupovao sam voće sa belgijskom zastavom, sireve sa francuskom zastavom, ribu sa finskom... i sve to u državama EU. Proizvođači, učinite to! Ja sam onaj koji kupuje samo domaće, moji roditelji su penzioneri pa ne vide sitno napisano: "proizvedeno u...".

"Ekonomski patriotizam doprinosi privredi" ...

Ekonomski patriotizam u slučaju Srbije ne doprinosi nikakvoj privredi (jer iste i nema), već isključivo interesima pojedinaca, tj. monopolista. U stvari, on doprinosi privredi, ali uglavnom kiparskoj. Tako je bilo u proteklih 12 godina. Tako će biti verovatno još dugo.

Već celih 12 godina kupujemo šećer od jednog čoveka, ulje od drugog, domaće mleko od jedne strane firme kojoj je dat monopol. I ne može da se pokrene privreda (!?) 12 godina nas jedan čovek hrani, oblači, pa čak i vakciniše. I ništa (!?)

I na kraju – krivi građani koji kupe flašu stranog vina (!?) Neće biti da je tako. Proizvod (bilo koji i bilo čiji) prodaje njegov kvalitet i njegova cena. A država koja je privatna prćija par nakupaca/prekupaca ne može imati nikakvu privredu, ni perspektivu. Barem ne za dugo.

Nego, koliko će da košta taj "VSP"? I kolika će biti marža na isti?

U pocetku sam vodio racuna i kupovao u velikoj kolicini samo domace proizvode ali sam u zadnje vreme prestao jer su nasi proizvodi ubedljivo najskuplji od svih u radnjama. Nase cokolade su 90% od 80g i 90g po cenama skupljim od stranih proizvodjaca, a iste te cokolade u zemljama u okruzenju su oko 20% jeftinije neko kod nas gde se prave. Zbog toga i takvih slicnih stvari prvo gledam cenu i kvalitet pa onda da li je nesto domace ili strano.

Srpski proizvodi su po pravilu skuplji, deru nas na patriotizmu, dotirane firme političkih moćnika. Da ironija bude veća, naši proizvodi su jeftiniji u inostranstvu nego kod nas. Da neko hoće da se pozabavi monopolima, kupovali bi smo domaće, po tržišnim uslovima, zato što je jeftinije jer nema prevoza, carine, ovako nas rođena država namagarči. Kupujem sve gde su odnos cene i kvaliteta realni.