EU: Vetroelektrane kao 39 nuklearki

Odlicno, samo mala napomena da instalisani kapacitet znaci maksimalna moguca proizvodnja struje u idealnim uslovima. A to u ovom slucaju znaci da vetar duva kao lud 365 dana u godini.

Prema tome, realno proizvedena kolicina struje od ovih vetro-elektrana nije ni blizu onoj od 39 ili koliko vec nuklearki posto one duvaju u proseku 11 meseci u godini i to sa gasom do daske! ;)

Jedno je instalisana snaga, a nešto drugo realna godišnja proizvodnja.
Nominalnu snagu vetrogeneratora prikazuju za brzinu vetra od 14 m/s.

kako ove silne gigavate komentarkšu dežurni ekolozi...evropa napravi silne generatore,a samo nama je sve štetno...

Gomila reklamnih gluposti, financiranih sa strane kojekakvih lobija.

Baš bi voleo nekog tamo da vidim da nasm to demostrira. Da kaže "Evo, imamo X vetranjača u pogonu, a sada gasimo ovih 39 nuklearki".

Nema teorije. To su samo reklamen poruke za domaću EU javnost, da lakše proguta dodatak na računu a struju, kojim "časte" te lobije svaki mesec.

Ovo je instalirani kapacitet!! Koliko one u stvari proizode je drugo pitanje. Nuklearke mogu da rade i po vetru i bey vetra sa faktorm iskoriscavanja od preko 90% dok je faktor iskoriscenja vetrenjaca oko 20%!!

Srbija jedina u Evropi ne pravi energiju iz vetra. Mislite o tome.

Sudeći po komentarima, ni naša šira javnost nije više neinformisana o stvarnim potencijalima i efektima vetroelektrana i ostalih obnovljivih izvora. Naročito bi bilo korisno edukovati one koji kreiraju našu energetsku perspektivu, ukoliko takvih uopšte ima. Ekonomika u energetici je jedna od ključnih stvari, koja u daljem lancu uslovljava efikasnost i konkurentnost korisnika te energije. Široka primena novih obnovljivih izvora u našem slučaju iziskuje velike subvencije koje nema ko da plati. Držimo se zato klasičnih rešenja, aktivirajmo preostali hidropotencijal i ugalj, ali pre toga olovku i digitron u ruke, pa samo stručno i bez eksperimentisanja. Učimo malo od razvijenih zemalja koje su u zadnje vreme objektivizirali razvoj novih izvora poučeni sopstvenim iskustvom

Mislim da treba sve zvanicnike EU zaduzene za energetske politike da dovedemo u Srbiju na tromesecni kurs "Zasto su obnovljivi izvori energije losi, a ugalj i ostala prljavstina dobri u industrijskoj revoluciji preporodjenoj Srbiji" :)))

Pre svega, braavo za B92 i ovaj tekst! Na ovaj nacin moze da se edukuje sira javnost i ukoliko budemo imali srece kao zemlja za nekoliko godina pocecemo da postajemo deo civilizovanog sveta i sto se tice pravljenja energije iz cistih i nezagadjujucih izvora energije koji u Srbiji i nisu bili toliko popularni od sada...

Dokle će ovde svi da mrače i kritikuju. Niko ne pominje gašenje svih drugih načina da se pravi struja već da je odlično da se deo struje proizvodi i na taj način jer manje zavisite od uvoza te iste struje za visoku cenu sa stranih trzista. U Evropi ima rekordan broj vetrenjača u istoriji, a sve zemlje Evrope imaju pored klasičnog i ovaj vid proizvodnje energije. Pa hocete da uvozimo skupu struju iz inostranstva ili da je sami pravimo jeftinije, a pritom i ta uvezena struja u nasu zemlju je napravljena iz istih vetrenjace o kojima mi pametujemo umesto da ih pustimo da rade i prave struju za nas.

Vetrogeneratori se ni ne postavljaju na mesta za koja merenja pokažu prenizak broj vetrovitih sati godišnje ili prevelike varijacije u brzini vetra. Prema tome, oni uopšte nisu tako beskorisni kako pokušavate da ih predstavite. Sa druge strane, centrale na vetar ne mogu da potpuno substituišu druge vrste elektrana, ali mogu da umanje potrebe za njima. Dobar elektroenergetski sistem je diversifikovan u pogledu izvora energije.

@Ko je ovde lud

U Srbiji je cena električne energije socijalna kategorija i nije raltno i zato se u ogromnom procentu proizvodi u TE na ugalj i iz akumulacionih HE jer je takva proizvodnja najjeftinija i pravi se najmanji gubitak. Cena energije iz obnovljivih izvora je subvencionisana i onda ispada da od proizvođača kupuješ skupu struju i prodaješ je potrošačima po 3-4 puta nižoj ceni.

@Ko je ovde lud –
Bravo, to je pravo pitanje! Ja mislim da je to zato sto u svemu zaostajemo za razvijenim svetom, pa i u ovome. Svima je jasno da elisa ili turbina koja se okrece ne predstavlja prljavu tehnologiju, vec da je naprotiv jedan od najcistijih ikada smisljenih nacina za dobijanje energije. Bio sam u Danskoj, Nemackoj i Holandiji i mozemo da naucimo dosta toga od njih, samo kad bismo hteli jer se u EU vec negde blizu 10 odsto energije dobija iz vetra. Pitanje oko cene struje je retoricko, jer tada kada budemo imali prve vetrenjace, vise nece ni biti fosilnih goriva ili ce oni biti toliko retki da ce biti izuzetno skupi. I, sta cemo onda?
Lignit ili vetar, pitanje je sad – sta je cistije i zdravije?

kako ove silne gigavate komentarkšu dežurni ekolozi...evropa napravi silne generatore,a samo nama je sve štetno...

Gomila reklamnih gluposti, financiranih sa strane kojekakvih lobija.

Baš bi voleo nekog tamo da vidim da nasm to demostrira. Da kaže "Evo, imamo X vetranjača u pogonu, a sada gasimo ovih 39 nuklearki".

Nema teorije. To su samo reklamen poruke za domaću EU javnost, da lakše proguta dodatak na računu a struju, kojim "časte" te lobije svaki mesec.

Odlicno, samo mala napomena da instalisani kapacitet znaci maksimalna moguca proizvodnja struje u idealnim uslovima. A to u ovom slucaju znaci da vetar duva kao lud 365 dana u godini.

Prema tome, realno proizvedena kolicina struje od ovih vetro-elektrana nije ni blizu onoj od 39 ili koliko vec nuklearki posto one duvaju u proseku 11 meseci u godini i to sa gasom do daske! ;)

Ovo je instalirani kapacitet!! Koliko one u stvari proizode je drugo pitanje. Nuklearke mogu da rade i po vetru i bey vetra sa faktorm iskoriscavanja od preko 90% dok je faktor iskoriscenja vetrenjaca oko 20%!!

Jedno je instalisana snaga, a nešto drugo realna godišnja proizvodnja.
Nominalnu snagu vetrogeneratora prikazuju za brzinu vetra od 14 m/s.

Dokle će ovde svi da mrače i kritikuju. Niko ne pominje gašenje svih drugih načina da se pravi struja već da je odlično da se deo struje proizvodi i na taj način jer manje zavisite od uvoza te iste struje za visoku cenu sa stranih trzista. U Evropi ima rekordan broj vetrenjača u istoriji, a sve zemlje Evrope imaju pored klasičnog i ovaj vid proizvodnje energije. Pa hocete da uvozimo skupu struju iz inostranstva ili da je sami pravimo jeftinije, a pritom i ta uvezena struja u nasu zemlju je napravljena iz istih vetrenjace o kojima mi pametujemo umesto da ih pustimo da rade i prave struju za nas.

Vetrogeneratori se ni ne postavljaju na mesta za koja merenja pokažu prenizak broj vetrovitih sati godišnje ili prevelike varijacije u brzini vetra. Prema tome, oni uopšte nisu tako beskorisni kako pokušavate da ih predstavite. Sa druge strane, centrale na vetar ne mogu da potpuno substituišu druge vrste elektrana, ali mogu da umanje potrebe za njima. Dobar elektroenergetski sistem je diversifikovan u pogledu izvora energije.

Pre svega, braavo za B92 i ovaj tekst! Na ovaj nacin moze da se edukuje sira javnost i ukoliko budemo imali srece kao zemlja za nekoliko godina pocecemo da postajemo deo civilizovanog sveta i sto se tice pravljenja energije iz cistih i nezagadjujucih izvora energije koji u Srbiji i nisu bili toliko popularni od sada...

Mislim da treba sve zvanicnike EU zaduzene za energetske politike da dovedemo u Srbiju na tromesecni kurs "Zasto su obnovljivi izvori energije losi, a ugalj i ostala prljavstina dobri u industrijskoj revoluciji preporodjenoj Srbiji" :)))

@Ko je ovde lud –
Bravo, to je pravo pitanje! Ja mislim da je to zato sto u svemu zaostajemo za razvijenim svetom, pa i u ovome. Svima je jasno da elisa ili turbina koja se okrece ne predstavlja prljavu tehnologiju, vec da je naprotiv jedan od najcistijih ikada smisljenih nacina za dobijanje energije. Bio sam u Danskoj, Nemackoj i Holandiji i mozemo da naucimo dosta toga od njih, samo kad bismo hteli jer se u EU vec negde blizu 10 odsto energije dobija iz vetra. Pitanje oko cene struje je retoricko, jer tada kada budemo imali prve vetrenjace, vise nece ni biti fosilnih goriva ili ce oni biti toliko retki da ce biti izuzetno skupi. I, sta cemo onda?
Lignit ili vetar, pitanje je sad – sta je cistije i zdravije?

Sudeći po komentarima, ni naša šira javnost nije više neinformisana o stvarnim potencijalima i efektima vetroelektrana i ostalih obnovljivih izvora. Naročito bi bilo korisno edukovati one koji kreiraju našu energetsku perspektivu, ukoliko takvih uopšte ima. Ekonomika u energetici je jedna od ključnih stvari, koja u daljem lancu uslovljava efikasnost i konkurentnost korisnika te energije. Široka primena novih obnovljivih izvora u našem slučaju iziskuje velike subvencije koje nema ko da plati. Držimo se zato klasičnih rešenja, aktivirajmo preostali hidropotencijal i ugalj, ali pre toga olovku i digitron u ruke, pa samo stručno i bez eksperimentisanja. Učimo malo od razvijenih zemalja koje su u zadnje vreme objektivizirali razvoj novih izvora poučeni sopstvenim iskustvom

Srbija jedina u Evropi ne pravi energiju iz vetra. Mislite o tome.

@Ko je ovde lud

U Srbiji je cena električne energije socijalna kategorija i nije raltno i zato se u ogromnom procentu proizvodi u TE na ugalj i iz akumulacionih HE jer je takva proizvodnja najjeftinija i pravi se najmanji gubitak. Cena energije iz obnovljivih izvora je subvencionisana i onda ispada da od proizvođača kupuješ skupu struju i prodaješ je potrošačima po 3-4 puta nižoj ceni.