Spoljni dug Srbije 23,6 mlrd. evra

Kao kad je izasla vest o poskupljenjima oko 1 ujutru, i odma ujutru novi text gde ministar kaze da nema poskupljenja... mirno spavaj Srbijo! Ujutru ce Dinkic reci da je sve ok i pod kontrolom. :-)

Zbog neracionalne politike valutnog kursa (precenjenog dinara) i defektnog koncepta privrednih reformi, zasnovanom na ekstremnom neoliberalizmu Srbija se nasla u velikim deviznim, ekonomskim i socijalnim problemima, narocito imajuci u vidu visinu spoljnog duga zemlje, koji u ovom trenutku iznosi preko 30 milijardi dolara. Pojedini vlastodrzci ne iznose realne parametre kada govore o ukupnoj zaduženosti zemlje i na taj nacin obmanjuju gradane Srbije. Tim pricama oni žele da prikažu da ima dovoljno prostora za novo zaduživanje države u inostranstvu. Kad vlastodrzci govore o spoljnoj zaduženosti, uzimaju u obzir samo deo tog duga za koji se država direktno zadužila u inostranstvu. Ako je u pitanju, recimo, zaduženje železnice ili EPS-a, iako se država tu pojavljuje kao garant, oni takve dugove ne racunaju. Ukupan spoljni dug podrazumeva zaduženja Vlade, kao i državnih i privatnih firmi i banaka na teritoriji jedne zemlje, i taj dug Srbije u ovom trenutku preko 30 milijardi dolara.

U periodu od 2001 do 2008 Srbija je imala ogroman trgovinski deficit, koji je iznosio citave 52 milijarde $. Ipak, u tom periodu dinar je u odnosu na evro i dolar pao samo neznatno u odnosu na 2001. Mnogi su sa pravom tvrdili da je dinar
precenjen, da takav dinar unistava nasu proizvodnju, da poveceva nezaposlenost. U tom periodu industrijska proizvodnja je rasla mnogo sporije od potrosnje, izvoz rastao mnogo sporije od uvoza. Njihovi protivnici na celu sa Dinkicem su odgovarali, da dinar nije precenjen, i da se njegova vrednost formira na slobodnom trzistu. Kako je onda bilo moguce da dinar od 2001 do 2008 i pored tolikog deficita samo neznatno padne.

Odgovor je veoma jednostavan!
Samo od rasprodaje drustvene imovine Srbija je od 2001 do 2008 prihodovala 17 milijardi $, koje je upumpala u javnu potrosnju. Osim toga, drzava, privreda i gradjani su se od 2001 do 2008 zaduzili dodatnih 30 milijardi $ kod stranih banaka. Taj novac nije zavrsio u npr "nabavku novih tehnologija namenjenih proizvodnji", nego najvecim delom u potrosnji. Ako se saberu prihodi od rasprodaje drustvene imovine, sa zaduzenjima kod stranih banaka i doznakama gastosa iz inostranstva, dobija se cifra koja je priblizna trgovinskom deficitu Srbije u tom periodu. Dinar je u tom periodu samo neznatno pao, zahvaljujuci ogromnom prilivu deviza, koje su se u Srbiju slivale na osnovu rasprodaje drustvene imovine, zaduzenja u inostranstvu i doznaka iz inostranstva. Rast prosecnih plata u tom periodu nije bio rezultat npr boljeg plasmana srpskih proizvoda na svetskom trzistu, nego najobicnije rasprodaje i zaduzivanja. Onda kada su presusili prihodi od rasprodaje, i kada su krediti pristigli na naplatu, dinar je poceo da nezaustvaljivo pada. Neminovni pad dinara, SEK-a je samo ubrzala, jer bi se on desio pre ili kasnije. Neosporna cinjanica je da drustvena imovina nije obnovljivi resurs, a devizni krediti se moraju vracati sa kamatom. Dug je los drug! Pokazalo se da je Dinkicev program privrednog oporavka od 2001 do 2008 bio ILUZORAN, stetan, i zasnovan na rasprodaji i nerazumnom zaduzivanju.

Vrednost dinara ce se stabilizovati sama od sebe, onda kada se trgovinski bilans uravnotezi. Trgovinski deficit zajedno sa obavezama na osnovu isplate kredita, ne sme da bude veci od zbira svih doznaka i investicija iz inostranstva. Stabilan dinar, koji nije precenjen bi u duzem vremenskom periodu delovao podsticajno na izvoz, destimulativno na uvoz, pozitivno bi uticao na rast proizvodnje i zaposlenosti.

Ako me dobro drzi pamcenje;
Tito je ostavio sest milijarde maraka ili tri milijarde evra duga za celokupnu SFRJ!!!
A kolike su bile donacije pocetkom dvehiljadite slabo se zna!!!!
Bravo majstori; Slobo,Kostunice i Tadicu!!!!!!

Posto nasi bizMismeni vise ne mogu da se zaduzuju, njihovi drugari ministri su resili da zaduzuju drzavu za njihov racun, jer taj novac je upravo pokrice za namestene tendere, za masne provizije, za placanje svojih podanika, za zadovoljenje nasih a stranih apetita. Nije bilo sta vise da se iznosi pa je trebala sveza lova.
To da smo mi vise nego zaduzeni, pisali su mnogi od nas vec par godina unazad. A glavni kriterijum te prezaduzenosti je upravo proizvodnja tj izvoz. Kakva je logika da se zaduzis kod stranca 23 milijarde, a izvezes godisnje 6 milijardi. Prosto se postavlja pitanje gde je zavrsila ta lova. A jasno je ko dan da smo se mi sve vreme zaduzivali da bi ta lova samo prosla kroz sistem i da bi je neko samo pokupio odavde, jer ocigledno je da taj novac nije otisao u proizvodnju. Ako uzmemo jos da su svake godine nasi gastosi slali prosecno 4 milijarde godisnje, i jos priliv od pivatizacije i investicija, nas slucaj tek onda postaje tragican. Dakle dug + priliv gastosa + privatizacija + investicije = izvoz od 6 milijardi. Kako da ne? Da se ne lazemo, zivimo vec 10 godina u jednom lopovskom sistemu, i treba krenuti tragom tog novca. Sa obzirom koliki je taj novac nije cudna ovako grcevita borba za vlast i to sto svako sa svakim moze, i zasto vazi pravilo o nediranju poslova. Usput da bi slika bila idilicna dobili smo jedan prenaduveni PDV, u koji apsolutno niko ne veruje. Osnovni kriterijum prezaduzenosti je dug kroz izvoz, tako da nasa zaduzenost nije 75%, vec 375%. Na kraju, zamislite vasu firmu kako duguje 23 miliona a ima prihod od 6 miliona. To bi onda morao da bude kredit na 30 godina sa kamatom od 1% godisnje da bi vi mogli da vratite kredit od nekog extra profita od 16% godisnje. Ima i brzo resenje za firmu, a to je bankrot. Ali, drzava ne moze u bankrot. Imamo dva resenja ili neko tera ove ili nema drzave.

Dug je odavno presao 80% GDP-a.
GDP Srbije je bio 31 milijardu eura na kraju prosle godine (sto i jeste 76%) medjutim od tad je kurs pao 10% a GDP u dinarima porastao tek nesto smesno.Dug Srbije na kraju ove godine bice verovatno blizu 85% GDP-a.

E bas vam verujem. Zaduzujete se u milijardama, a dug jedva da raste.

Istine radi, Milosevic, nije zaduzivao Srbiju uopste . Ceo iznos ovog duga je napravljen od 2000te do danas.

E stanite malo nigde se vise mostova negradi nego u srbiju.

E stanite malo nigde se vise mostova negradi nego u srbiju.

Ako me dobro drzi pamcenje;
Tito je ostavio sest milijarde maraka ili tri milijarde evra duga za celokupnu SFRJ!!!
A kolike su bile donacije pocetkom dvehiljadite slabo se zna!!!!
Bravo majstori; Slobo,Kostunice i Tadicu!!!!!!

Istine radi, Milosevic, nije zaduzivao Srbiju uopste . Ceo iznos ovog duga je napravljen od 2000te do danas.

Zbog neracionalne politike valutnog kursa (precenjenog dinara) i defektnog koncepta privrednih reformi, zasnovanom na ekstremnom neoliberalizmu Srbija se nasla u velikim deviznim, ekonomskim i socijalnim problemima, narocito imajuci u vidu visinu spoljnog duga zemlje, koji u ovom trenutku iznosi preko 30 milijardi dolara. Pojedini vlastodrzci ne iznose realne parametre kada govore o ukupnoj zaduženosti zemlje i na taj nacin obmanjuju gradane Srbije. Tim pricama oni žele da prikažu da ima dovoljno prostora za novo zaduživanje države u inostranstvu. Kad vlastodrzci govore o spoljnoj zaduženosti, uzimaju u obzir samo deo tog duga za koji se država direktno zadužila u inostranstvu. Ako je u pitanju, recimo, zaduženje železnice ili EPS-a, iako se država tu pojavljuje kao garant, oni takve dugove ne racunaju. Ukupan spoljni dug podrazumeva zaduženja Vlade, kao i državnih i privatnih firmi i banaka na teritoriji jedne zemlje, i taj dug Srbije u ovom trenutku preko 30 milijardi dolara.

U periodu od 2001 do 2008 Srbija je imala ogroman trgovinski deficit, koji je iznosio citave 52 milijarde $. Ipak, u tom periodu dinar je u odnosu na evro i dolar pao samo neznatno u odnosu na 2001. Mnogi su sa pravom tvrdili da je dinar
precenjen, da takav dinar unistava nasu proizvodnju, da poveceva nezaposlenost. U tom periodu industrijska proizvodnja je rasla mnogo sporije od potrosnje, izvoz rastao mnogo sporije od uvoza. Njihovi protivnici na celu sa Dinkicem su odgovarali, da dinar nije precenjen, i da se njegova vrednost formira na slobodnom trzistu. Kako je onda bilo moguce da dinar od 2001 do 2008 i pored tolikog deficita samo neznatno padne.

Odgovor je veoma jednostavan!
Samo od rasprodaje drustvene imovine Srbija je od 2001 do 2008 prihodovala 17 milijardi $, koje je upumpala u javnu potrosnju. Osim toga, drzava, privreda i gradjani su se od 2001 do 2008 zaduzili dodatnih 30 milijardi $ kod stranih banaka. Taj novac nije zavrsio u npr "nabavku novih tehnologija namenjenih proizvodnji", nego najvecim delom u potrosnji. Ako se saberu prihodi od rasprodaje drustvene imovine, sa zaduzenjima kod stranih banaka i doznakama gastosa iz inostranstva, dobija se cifra koja je priblizna trgovinskom deficitu Srbije u tom periodu. Dinar je u tom periodu samo neznatno pao, zahvaljujuci ogromnom prilivu deviza, koje su se u Srbiju slivale na osnovu rasprodaje drustvene imovine, zaduzenja u inostranstvu i doznaka iz inostranstva. Rast prosecnih plata u tom periodu nije bio rezultat npr boljeg plasmana srpskih proizvoda na svetskom trzistu, nego najobicnije rasprodaje i zaduzivanja. Onda kada su presusili prihodi od rasprodaje, i kada su krediti pristigli na naplatu, dinar je poceo da nezaustvaljivo pada. Neminovni pad dinara, SEK-a je samo ubrzala, jer bi se on desio pre ili kasnije. Neosporna cinjanica je da drustvena imovina nije obnovljivi resurs, a devizni krediti se moraju vracati sa kamatom. Dug je los drug! Pokazalo se da je Dinkicev program privrednog oporavka od 2001 do 2008 bio ILUZORAN, stetan, i zasnovan na rasprodaji i nerazumnom zaduzivanju.

Vrednost dinara ce se stabilizovati sama od sebe, onda kada se trgovinski bilans uravnotezi. Trgovinski deficit zajedno sa obavezama na osnovu isplate kredita, ne sme da bude veci od zbira svih doznaka i investicija iz inostranstva. Stabilan dinar, koji nije precenjen bi u duzem vremenskom periodu delovao podsticajno na izvoz, destimulativno na uvoz, pozitivno bi uticao na rast proizvodnje i zaposlenosti.

Dug je odavno presao 80% GDP-a.
GDP Srbije je bio 31 milijardu eura na kraju prosle godine (sto i jeste 76%) medjutim od tad je kurs pao 10% a GDP u dinarima porastao tek nesto smesno.Dug Srbije na kraju ove godine bice verovatno blizu 85% GDP-a.

Kao kad je izasla vest o poskupljenjima oko 1 ujutru, i odma ujutru novi text gde ministar kaze da nema poskupljenja... mirno spavaj Srbijo! Ujutru ce Dinkic reci da je sve ok i pod kontrolom. :-)

Posto nasi bizMismeni vise ne mogu da se zaduzuju, njihovi drugari ministri su resili da zaduzuju drzavu za njihov racun, jer taj novac je upravo pokrice za namestene tendere, za masne provizije, za placanje svojih podanika, za zadovoljenje nasih a stranih apetita. Nije bilo sta vise da se iznosi pa je trebala sveza lova.
To da smo mi vise nego zaduzeni, pisali su mnogi od nas vec par godina unazad. A glavni kriterijum te prezaduzenosti je upravo proizvodnja tj izvoz. Kakva je logika da se zaduzis kod stranca 23 milijarde, a izvezes godisnje 6 milijardi. Prosto se postavlja pitanje gde je zavrsila ta lova. A jasno je ko dan da smo se mi sve vreme zaduzivali da bi ta lova samo prosla kroz sistem i da bi je neko samo pokupio odavde, jer ocigledno je da taj novac nije otisao u proizvodnju. Ako uzmemo jos da su svake godine nasi gastosi slali prosecno 4 milijarde godisnje, i jos priliv od pivatizacije i investicija, nas slucaj tek onda postaje tragican. Dakle dug + priliv gastosa + privatizacija + investicije = izvoz od 6 milijardi. Kako da ne? Da se ne lazemo, zivimo vec 10 godina u jednom lopovskom sistemu, i treba krenuti tragom tog novca. Sa obzirom koliki je taj novac nije cudna ovako grcevita borba za vlast i to sto svako sa svakim moze, i zasto vazi pravilo o nediranju poslova. Usput da bi slika bila idilicna dobili smo jedan prenaduveni PDV, u koji apsolutno niko ne veruje. Osnovni kriterijum prezaduzenosti je dug kroz izvoz, tako da nasa zaduzenost nije 75%, vec 375%. Na kraju, zamislite vasu firmu kako duguje 23 miliona a ima prihod od 6 miliona. To bi onda morao da bude kredit na 30 godina sa kamatom od 1% godisnje da bi vi mogli da vratite kredit od nekog extra profita od 16% godisnje. Ima i brzo resenje za firmu, a to je bankrot. Ali, drzava ne moze u bankrot. Imamo dva resenja ili neko tera ove ili nema drzave.

E bas vam verujem. Zaduzujete se u milijardama, a dug jedva da raste.