Rešite ove testove i oduševite poslodavca

Skoro uvek se primi već pripremljena persona.Ceo proces je čista glupost i mazanje očiju drugim kandidatimA ili opravdanje za postojanje HR.Testovi i 10 min.razgovora sa kandidiatom pokazuju njegov profil,ma kako da ne!Volela bih da vidim profil svih zaposlenih u HR.Uvek su konkursi namešteni i ceo proces je ljuta prevara,pitajte sve one koji nemaju nikakvu podršku u firmama gde us konkurisali.Na kraju se osećate potcenjeni i poniženi i nikada ne znate gde i šta je u vašem nastupu bilo pogrešno,niti koja je to ''superiorna'' persona dobila posao.

Testovi su svuda u svetu rezultat nesposobnih ljudi u HR. Time pokusavaju sebi da stvore posao, posto ni ne znaju, najcesce, sta he to sto treba da rade. Na zalost, ta "struka" je postala previse uticajna, s obzirom na pravu njihovu ulogu. Slicno politicarima i administraciji u EU. "Siva eminencija".

To tek ako vas pozovu,sto pisete o ne realnim stvarima.Srbija je ovo bre.

Ako ste u stanju da rešite ovu vrstu testova, to verovatno znači da ste đrilično pametna i obrazovana osoba. U tom slučaju je, po meni, gotovo sramota moljakati nekog drugog da vam da posao, umesto da tu pamet upotrebite da organizujete vlastiti biznis sa onim što najbolje znate da radite :))

Ovo je kod nas obicna farsa.Posao dobije uvek onaj ko ima vezu,da novac nekome ili ako je necija svalerka.

Vase zaposlenje zavisi od subjektivnog misljenja jedne osobe, cije su kompetencije cesto pod znakom pitanja. Mislim naravno na tkz HR menadzera ili kako god. Smesno mi je kada moje znanje nekog stranog jezika ocenjuje osoba koja ga govori slabije od mene, a to sam doziveo vise puta.
Precesto su te osobe koje vas procenjuju potpuno nekompetentne, a sami razgovori za posao i to testiranje izgledaju pa gotovo smesno.

Testovi koji vas čekaju na razgovoru za posao imaju za cilj ničega a vrednost im je jednako ništa. ( sem skupljanje podataka )
Standardno lajanje svakog poslodavca prosto po šemi su ne samo odvratni nego svako dete može da nauči napamet.
Izazovi koji Vas čekaju na poslu-o tome nikada ni jedan poslodavac neće da govori...( a niti i treba )jer ja i Team ( kojim pripadam ) smo tu ključni u rešavanju istih. Poslodavci ne retko drže radnike koji nisu ni za trunke sposobni u odnosu za Vas koji ste eventualno stvarno stručno lice sa ogromno iskustvo i godine iza leđa...i to je i većiti problem.
Kolege su zavidni i čarobni krug po poznatoj formuli je završen.
Mnogo kraće?
Na nivou radničke klase nije bitno šta i koliko znaš...
Bitno je da čutiš i da radis dnevno 48 sati i još plus 10 min. Ako uspeš-niko ti ništa loše neće reći. Ali niti češ ikada biti pohvaljen.

Не бих да вређам многе незапоcлене и оправдано или неоправдано огорчене, али прича има и другу cтрану. Ниcам менаџер и ниcам ХР, али cам cтицајем околноcти учеcтвовао у неколико cелекција кандидата у једној малој фирми. Природа поcлова није изиcкивала неке cвемирcке квалификације, већ cамо факултет/вишу и да је човек нормалан, поштен и да има иницијативу. Конкурcи НИCУ били намештени и комиcија је дане проводила читајући cтотине ЦВ. Пробрати 20так људи чији ЦВ није вриштао незаинтереcованошћу и неcпоcобношћу није било лако. Нпр. ако cе ниcи иcцимао да провериш две cтране ЦВ и иcправиш штампарcке грешке, како да ја очекујем да ћеш у поcловној комуникацији бити на потребном нивоу пажње и пиcменоcти. Или ако ти је ЦВ потпуно празан и генерички: 'знам енглеcки, знам екcел, знам гугл, имам возачку дозволу и то је cве' можда ти јеcи cавршен кандидат, али како ја то да знам и да позовем тебе од cто њих чији cе ЦВ разликује cамо по имену? Ок поcловно иcкуcтво немаш, на почетки cи каријере, ал дај мало зачини, неко интереcовање, добротворан рад, научи неки леви језик, хоби, штагод, али иcтакни cе некако, покажи ми да cи неко ко је cпоcобан и цима cе, да ниcи празан и незаинтереcован. Можда ниcи али ЦВ то мора некако да покаже. Ето, cвако добро и немојте cе једити, добронамеран cавет некога ко није ХР али cе нашао cа друге cтране cтола.

znam osobu koja je za veliki firmu dobila testove unapred, naučila ih napamet i dan danas radi u toj firmi za ogromne pare. Jes' da sve radi po automatizmu, ali to u Srbiji prolazi :)

Reših pre par meseci da konačno promenim posao. Od septembra do danas se (začudo) pojavilo negde čak desetak oglasa "najboljih poslodavaca" u Srbiji, čiji mi opis posla savršeno odgovara, a ja se uklapam u specifikaciju posla 110%. Rezultat: pet poziva na testiranje, niz on line testiranja (vremenski ograničenih, nimalo lakih, sigurno odlično urađenih). Tri obaveštenja da ulazim u sledeči krug (intervju). Ni jedan poziv na intervju. Igrom slučaja, saznam da nekoliko prijatelja, poznanika, bivših koleginica i kolega, itd. pokušavaju da promene posao (sve inženjeri, menadžeri sa iskustvom i REZULTATIMA, najmnjnje sa znanjem dva strana jezika na nivou konverzacije), pošto više ne mogu da izdrže sve teže i teže uslove rada i niže i niže zarade, svi od 35 do 45 godina starosti. Apsolutno NIKO nije u poslednjih desetak meseci pozvan na intervju, a kamoli da je nekom ponuđen posao.

U kojoj zemlji je tako?

Koliko vrede rezultati testa? Polagao sam IBM test za računare. Kada su stigli rezultati, pozvao me je šef računarskog centra i sa osmhom od uva do uva saopštio, da sam ubedljivo bio najbolji na testu i da je to 99,99% sigurno da ću biti primljen. Da li sam bio primljen? Naravno da nisam. Falila mi je jedna mala crvena knjižica SKJ-u. Naravno, to je bilo u staroj, Titovoj Jugoslaviji, ali i danas je isto tako, ako ne i gore. Ovo je Srbija, a u njoj važe neki drugi kriterijumi.

polozis sve testove , prime te , zadovoljni sa tobom i onda dobijes otkaz od partokratije kao tehnoloski visak :) , u pitanju je privatna strana banka !

Pre desetak godina konkurišem za posao u jednoj svetskoj firmi koja ima proizvodju u Srbiji. Pozvan sam na intervju i osoba koja se pojavljuje sa druge strane, tzv HR, poznat mi iz "grada", dosta praznjikav i obrazovanjem stupanj ispod mog (iste inženjerske struke, dakle nema nekih preteranih uobičajenih veza sa HR)... i na kraju, razgovor ide ovako: "Vidim da ste član MENSAe?".
- Da, to obično ne piše u mom CVu, ali kako je u ppitanju "svetska firma", napisao sam i taj podatak.
- Hteo sam da vas pitam, šta je to mensa?
Kaže mi potom, zaključujući sastanak, da će se javiti. Osmehnuo sam se na tu rečenicu.
Naravno, pozvali me nisu, a ja sam stekao jedno novo iskustvo i dva "naravučenija": čak i strane firme "biraju" preko veze i ljude koji su tu "gurnuti" da bi se neko korumpirao, a drugo je da se članska karta MENSA ne spominje nikada, ni privatno, a nikako u CVu.

Lele koliko negativnih komentara. Testovi su više nego potrebni. Naročito jer ljudi vole da filuju svoje CV-je pa tako na razgovor dodje osoba sa 7 godina iskustva koja na testu ne ume da reši najjednostavniji zadatak

@ AnalfaBOTa i Darko
Nije lepo kada nešto ne znate, da pričate koješta.

Prvo, HR Menadžer ne zapošljava nikog, nikad nije odluka na njemu, osim kada se zapošljava neko u HR odeljenju kome će taj isti HR menadžer biti šef. Dakle uvek na kraju odlučuje budući šef, ili direktor, a uloga HR je selekcija, zato što ljudi, recimo iz prodaje nemajju vremena da sami sprovedu ceo proces regrutacije. Pa zamislite da direktor prodaje pregleda 1000 biografija, a toiko ljudi se nekad javlja na konkurse. Mesec dana bi mu terbalo.

Drugo, kada se dođe u situaciju da ima previše kandidata koji po sadržaju CV-ja imaju kvalifikacije, što će redovno biti slučaj za početne pozicije, a nema se vremena da se sa svima obavi razgovor, šta da se radi, eci - peci - pec? Tome služi test, mada nekad ima logike da se odradi test i kada ima vremena - test je isti za sve, te kada neko ostvari boji rezultat normalno da mu treba dati prednost pri zapošljavanju. Ja sam uvek voleo te testove, znam da mi je to prilika da se istaknem u odnosu na ostale, jer verujem u sebe.

To je teorijski, a u praksi naravno da ima svega, i loše skrojenih testova, i primena HR mehanizama gde im očigledno nije mesto, te situacija gde regruter stvarno nije kompetentan da procenjuje kandidata, npr. inženjere ili programere a sam ima obrazovanje iz društvenih nauka.

Zove mts na testiranje za agenta u cc. Test kognitivni, tripleti i sl., ništa nemački i engleski koji su tražili u oglasu. Uslovi pre testa komedija.
Odgovorim realno: "Hvala, glupi posao agenta za nem. i eng. sam prihvatila za 85000 rsd u privatnoj stranoj firmi, a testiran mi je nemački." Inače, obraćanje im je neprofesionalno.
Za taj džeparac, toliko i to kakvih testova... Nepotizam... Srbija...

Ako ste u stanju da rešite ovu vrstu testova, to verovatno znači da ste đrilično pametna i obrazovana osoba. U tom slučaju je, po meni, gotovo sramota moljakati nekog drugog da vam da posao, umesto da tu pamet upotrebite da organizujete vlastiti biznis sa onim što najbolje znate da radite :))

Lele koliko negativnih komentara. Testovi su više nego potrebni. Naročito jer ljudi vole da filuju svoje CV-je pa tako na razgovor dodje osoba sa 7 godina iskustva koja na testu ne ume da reši najjednostavniji zadatak

Не бих да вређам многе незапоcлене и оправдано или неоправдано огорчене, али прича има и другу cтрану. Ниcам менаџер и ниcам ХР, али cам cтицајем околноcти учеcтвовао у неколико cелекција кандидата у једној малој фирми. Природа поcлова није изиcкивала неке cвемирcке квалификације, већ cамо факултет/вишу и да је човек нормалан, поштен и да има иницијативу. Конкурcи НИCУ били намештени и комиcија је дане проводила читајући cтотине ЦВ. Пробрати 20так људи чији ЦВ није вриштао незаинтереcованошћу и неcпоcобношћу није било лако. Нпр. ако cе ниcи иcцимао да провериш две cтране ЦВ и иcправиш штампарcке грешке, како да ја очекујем да ћеш у поcловној комуникацији бити на потребном нивоу пажње и пиcменоcти. Или ако ти је ЦВ потпуно празан и генерички: 'знам енглеcки, знам екcел, знам гугл, имам возачку дозволу и то је cве' можда ти јеcи cавршен кандидат, али како ја то да знам и да позовем тебе од cто њих чији cе ЦВ разликује cамо по имену? Ок поcловно иcкуcтво немаш, на почетки cи каријере, ал дај мало зачини, неко интереcовање, добротворан рад, научи неки леви језик, хоби, штагод, али иcтакни cе некако, покажи ми да cи неко ко је cпоcобан и цима cе, да ниcи празан и незаинтереcован. Можда ниcи али ЦВ то мора некако да покаже. Ето, cвако добро и немојте cе једити, добронамеран cавет некога ко није ХР али cе нашао cа друге cтране cтола.

To tek ako vas pozovu,sto pisete o ne realnim stvarima.Srbija je ovo bre.

Skoro uvek se primi već pripremljena persona.Ceo proces je čista glupost i mazanje očiju drugim kandidatimA ili opravdanje za postojanje HR.Testovi i 10 min.razgovora sa kandidiatom pokazuju njegov profil,ma kako da ne!Volela bih da vidim profil svih zaposlenih u HR.Uvek su konkursi namešteni i ceo proces je ljuta prevara,pitajte sve one koji nemaju nikakvu podršku u firmama gde us konkurisali.Na kraju se osećate potcenjeni i poniženi i nikada ne znate gde i šta je u vašem nastupu bilo pogrešno,niti koja je to ''superiorna'' persona dobila posao.

Testovi koji vas čekaju na razgovoru za posao imaju za cilj ničega a vrednost im je jednako ništa. ( sem skupljanje podataka )
Standardno lajanje svakog poslodavca prosto po šemi su ne samo odvratni nego svako dete može da nauči napamet.
Izazovi koji Vas čekaju na poslu-o tome nikada ni jedan poslodavac neće da govori...( a niti i treba )jer ja i Team ( kojim pripadam ) smo tu ključni u rešavanju istih. Poslodavci ne retko drže radnike koji nisu ni za trunke sposobni u odnosu za Vas koji ste eventualno stvarno stručno lice sa ogromno iskustvo i godine iza leđa...i to je i većiti problem.
Kolege su zavidni i čarobni krug po poznatoj formuli je završen.
Mnogo kraće?
Na nivou radničke klase nije bitno šta i koliko znaš...
Bitno je da čutiš i da radis dnevno 48 sati i još plus 10 min. Ako uspeš-niko ti ništa loše neće reći. Ali niti češ ikada biti pohvaljen.

Ovo je kod nas obicna farsa.Posao dobije uvek onaj ko ima vezu,da novac nekome ili ako je necija svalerka.

Testovi su svuda u svetu rezultat nesposobnih ljudi u HR. Time pokusavaju sebi da stvore posao, posto ni ne znaju, najcesce, sta he to sto treba da rade. Na zalost, ta "struka" je postala previse uticajna, s obzirom na pravu njihovu ulogu. Slicno politicarima i administraciji u EU. "Siva eminencija".

@ AnalfaBOTa i Darko
Nije lepo kada nešto ne znate, da pričate koješta.

Prvo, HR Menadžer ne zapošljava nikog, nikad nije odluka na njemu, osim kada se zapošljava neko u HR odeljenju kome će taj isti HR menadžer biti šef. Dakle uvek na kraju odlučuje budući šef, ili direktor, a uloga HR je selekcija, zato što ljudi, recimo iz prodaje nemajju vremena da sami sprovedu ceo proces regrutacije. Pa zamislite da direktor prodaje pregleda 1000 biografija, a toiko ljudi se nekad javlja na konkurse. Mesec dana bi mu terbalo.

Drugo, kada se dođe u situaciju da ima previše kandidata koji po sadržaju CV-ja imaju kvalifikacije, što će redovno biti slučaj za početne pozicije, a nema se vremena da se sa svima obavi razgovor, šta da se radi, eci - peci - pec? Tome služi test, mada nekad ima logike da se odradi test i kada ima vremena - test je isti za sve, te kada neko ostvari boji rezultat normalno da mu treba dati prednost pri zapošljavanju. Ja sam uvek voleo te testove, znam da mi je to prilika da se istaknem u odnosu na ostale, jer verujem u sebe.

To je teorijski, a u praksi naravno da ima svega, i loše skrojenih testova, i primena HR mehanizama gde im očigledno nije mesto, te situacija gde regruter stvarno nije kompetentan da procenjuje kandidata, npr. inženjere ili programere a sam ima obrazovanje iz društvenih nauka.

U kojoj zemlji je tako?

znam osobu koja je za veliki firmu dobila testove unapred, naučila ih napamet i dan danas radi u toj firmi za ogromne pare. Jes' da sve radi po automatizmu, ali to u Srbiji prolazi :)

Vase zaposlenje zavisi od subjektivnog misljenja jedne osobe, cije su kompetencije cesto pod znakom pitanja. Mislim naravno na tkz HR menadzera ili kako god. Smesno mi je kada moje znanje nekog stranog jezika ocenjuje osoba koja ga govori slabije od mene, a to sam doziveo vise puta.
Precesto su te osobe koje vas procenjuju potpuno nekompetentne, a sami razgovori za posao i to testiranje izgledaju pa gotovo smesno.

Pre desetak godina konkurišem za posao u jednoj svetskoj firmi koja ima proizvodju u Srbiji. Pozvan sam na intervju i osoba koja se pojavljuje sa druge strane, tzv HR, poznat mi iz "grada", dosta praznjikav i obrazovanjem stupanj ispod mog (iste inženjerske struke, dakle nema nekih preteranih uobičajenih veza sa HR)... i na kraju, razgovor ide ovako: "Vidim da ste član MENSAe?".
- Da, to obično ne piše u mom CVu, ali kako je u ppitanju "svetska firma", napisao sam i taj podatak.
- Hteo sam da vas pitam, šta je to mensa?
Kaže mi potom, zaključujući sastanak, da će se javiti. Osmehnuo sam se na tu rečenicu.
Naravno, pozvali me nisu, a ja sam stekao jedno novo iskustvo i dva "naravučenija": čak i strane firme "biraju" preko veze i ljude koji su tu "gurnuti" da bi se neko korumpirao, a drugo je da se članska karta MENSA ne spominje nikada, ni privatno, a nikako u CVu.

Koliko vrede rezultati testa? Polagao sam IBM test za računare. Kada su stigli rezultati, pozvao me je šef računarskog centra i sa osmhom od uva do uva saopštio, da sam ubedljivo bio najbolji na testu i da je to 99,99% sigurno da ću biti primljen. Da li sam bio primljen? Naravno da nisam. Falila mi je jedna mala crvena knjižica SKJ-u. Naravno, to je bilo u staroj, Titovoj Jugoslaviji, ali i danas je isto tako, ako ne i gore. Ovo je Srbija, a u njoj važe neki drugi kriterijumi.

polozis sve testove , prime te , zadovoljni sa tobom i onda dobijes otkaz od partokratije kao tehnoloski visak :) , u pitanju je privatna strana banka !

Reših pre par meseci da konačno promenim posao. Od septembra do danas se (začudo) pojavilo negde čak desetak oglasa "najboljih poslodavaca" u Srbiji, čiji mi opis posla savršeno odgovara, a ja se uklapam u specifikaciju posla 110%. Rezultat: pet poziva na testiranje, niz on line testiranja (vremenski ograničenih, nimalo lakih, sigurno odlično urađenih). Tri obaveštenja da ulazim u sledeči krug (intervju). Ni jedan poziv na intervju. Igrom slučaja, saznam da nekoliko prijatelja, poznanika, bivših koleginica i kolega, itd. pokušavaju da promene posao (sve inženjeri, menadžeri sa iskustvom i REZULTATIMA, najmnjnje sa znanjem dva strana jezika na nivou konverzacije), pošto više ne mogu da izdrže sve teže i teže uslove rada i niže i niže zarade, svi od 35 do 45 godina starosti. Apsolutno NIKO nije u poslednjih desetak meseci pozvan na intervju, a kamoli da je nekom ponuđen posao.

Zove mts na testiranje za agenta u cc. Test kognitivni, tripleti i sl., ništa nemački i engleski koji su tražili u oglasu. Uslovi pre testa komedija.
Odgovorim realno: "Hvala, glupi posao agenta za nem. i eng. sam prihvatila za 85000 rsd u privatnoj stranoj firmi, a testiran mi je nemački." Inače, obraćanje im je neprofesionalno.
Za taj džeparac, toliko i to kakvih testova... Nepotizam... Srbija...