Španski golf - Seat leon 2.0 TDI

U vreme kada svi patroni velikih automobilskih kompanija neprestano govore o smenjenju troškova proizvodnje, izgleda teško za jednog “malog” proizvođača, kao što je Seat, sačuvati sve svoje spesifičnosti. Pripadnost grupaciji Folksvagen, svakako ima svoje prednosti, jer nepresušna “banka organa” je dostupna svim članovima, pa se i Seat tako može pohvaliti najmodernijom platformom i agreagatima. Međutim ovaj španski  proizvođač ipak uspeva da se namatne i sebi svojstvenim stilom, za šta je svakako zaslužan čuveni Valter de Silva, poznat po kreaciji alfe 147 i 156.

Leon je zapravo treći model zasnovan na koncept vozilu salsa, prikazanog 2000 godine. Paradoksalno prvo je izašao mini van altea, zatim familijarno orjentisan toledo i sada leon. Gledano spreda razlike između ova tri modela su minimalane, tako da ih je moguće lako pomešati. Leon izgleda kao da je samo malo spljošten, čime se ističu njegovi sportski afiniteti.

Od pozadi daleko je lakše odrediti o kome se radi, jer toledo ima karakterističan “repić”, odnosno ispupčen prtljažnik, dok altea ima znatno drugačiju svetosnu grupu. Sva tri vozila karakterišu visoki bokovi, i samim tim male staklene površine, što im daje prilično masivan izgled. Bilo kako bilo, rezultat je veoma dopadljiv na oko, a sam stil specifičan i prepoznatljiv. Leon odaje utisak da se radi o kupeu, a sve zbog masivnog zadnjeg dela sa malim staklom, i teško uočljive kvake zadnjih vrata. Opet po ugledu na Alfu, skrivene su C stubovima, ali nisu u samom limu, već u malom plastičnom prozoru na boku.

Veoma orginalni su i brisači vetrobranskog stakla, ovoga puta skriveni u A stubovima, koji su iz tog razloga previše “mesnati” i smanjuju preglednost u zavojima. Ustalom vidljivost mu zaista nije jača strana, bez obzira na velike spoljašnje i unutrašnji retrovizor.

Pažnja prilikom parkiranja, jer senzori za vožnju unazad dostupni samo uz doplatu, a branici boje karoserije ne poseduju gumene zaštite. Čak su i bokovi bez ikakvih zaštitnih lajsni, što deluje lepše, ali su preterano osetljivi. Kao bivši vlasnik jedne Ibice, znam šta govorim, jer ova je u nedostaku istih, vrlo brzo promenila prvobitni oblik...

Baš kao spoljašnjost, i unutrašnjost poseduje sportsku notu, bez negativnih posledica po raspoloživi prostor. Ogromna centralna konzola je veoma pregledna, ali upotrebljena plastika na njoj deluje pomalo jeftino, kao i ona okolo ručice menjača i između sedišta, gde su smeštene komande za cenralno zaključavanje i električno podeševanje retrovizora. Ništa strašno, ali u kategoriji mnogi konkurenti deluju znatno prestiznije. 

Srećom kvalitet završne obrade izgleda veoma blizak bratskom golfu, uz upotrebu zajedničkih elemenata (ručice pokazivača pravca, komande na upravljaču, digitalni displej putnog računara...).

Instrumenti su ipak znatno pregledniji, duboko usađeni u unutrašnjost. Uz sportski upravljač i nisko postavljena sedišta, sa snažnim bočnim osloncima, prosto mami na temperamentnu vožnju. Šteta je ipak što su u seatu previše zanemarili  praktični aspekt, tj ima veoma malo mesta za odlaganje sitnica u skromnom pregratku ispred suvozača i plitkim policama u vratima.

Pozadi je još gore, jedino na poleđini desnog prednjeg sedišta postoji omanji džep za putne karte. To nikako ne znači da putnici nemaju dovoljno mesta za kolena i u širinu, jer se novi leon izdužio na čitavih 4,32 m (za 14 cm više od prethodnog), te uz ford fokus i mazdu 3, spada među najveće u kategoriji. I prtljažni prostor od 341 dm mu je jača strana, a otvara se spolja u već poznatom stilu, ručicom integrisanom u slovu S.

Gepek može imati i veću zapreminu ukoliko je rezervni točak zamenjen dvema bočicama sa komprimiranim vazduhom, koje mogu da zakrpe manja oštećenja, kao što je bilo u našem slučaju,. Zamerka mu je fiksiran sedalni deo, tj obaraju se samo nasloni, što baš i nije zgodno ukoliko se žele transportovati veoma kabasti predmeti.

Zajednički agregati

Za početak leon preuzima poznate agregate grupacije, tj dva bezinska 1.6/102 ks i 2.0 FSI/150 ks (uskoro sa turbo punjačem i 185 ks), kao i dva dizela 1.9 TDi/105 ks i 2.0 TDi od 140 ks. Tražili smo i dobili ovaj poslednji, sigurno najuspešniji, ali i naj skuplji. Početna cena mu je na francuskom tržistu 24.535  evra, za viši nivo opremljenosti “Stajlans”, jer je bazni “Riferens” rezervisan za slabiji 1.9 TDi.

Kad smo kod cena recimo da se ovaj može dobiti počevši od 18.385 evra, dok je osnovna cena naj slabijeg benziskog 16.525 evra. Uporedimo li je sa cenom VW golfa, možemo primetiti da su cene gotovo identične, što će reći da su prošla vremena kada se leon rasprodavao po ceni nižoj za 15-20 %. Oba su međutim ubedljivo jeftinija od trećeg člana familije, Audija A4 Sportbek.

Kao i u ostalim modelima ovaj motor se odlikuje agresivnim karakterom i ne preterano diskretnim radom. Bučan prilikom snažnih ubrzanja,stiša se srečom u konstantnom režimu rada na auto putu. Osim oficijalno deklarisanih 140 ks (po nezavisnim merenjima nekih 15 ks više), ima i zavidan obrtni momenat od 320 Nm, što mu omogučuje odlična ubrzanja i jos bolja međuubrzanja.

Potpomognut savršeno preciznim menjačem sa šest stepeni prenosa (u 1.9 TDI je petostepeni), vuče snažno iznad 1.500 o/min, tako da su karakteristike više nego zadovoljavajuče. Maksimalna brzina preko 200 km/h i ubrzanja do “stotke” ispod 10 sec, dovoljna su i za sportski orjentisane vozače. Uz to se pokazao i iznenađujuće ekonomičnim, posebno uzevši u obzir karakteristike. U proseku ne troši više od 7 lit, odnosno zadovoljava se i sa 5,5 lit na sekundarnim putevima. Jedino u gradu, prilikom agresivnije vožnje, ili kada se vozi isključivo u prvoj i drugoj brzini (u naj većim začepljenjima), potrošnja se može približiti dvocifrenom broju.

Po pitanju ponašanja na putu opet nema nikakve zamerke, jer leon poseduje specifično ogibljenje, dosta tvrđe od golfovog. U oštrim zavojima prednji deo auta veoma malo “zaroni”, dok zadnji verno sledi zadatu putanju. Kada se baš preteruje sa brzinom, proradi ESP, u seriskoj opremi za bolje opremljene verzije, a tu su još par elektronskih sistema za kontrolu stabilnosti, kao što su EDL (elektronska blokada diferencijala) i DSR (engleska skračenica za Driver Steering Recommendation). Sistem reaguje kada oseti da je došlo do predupravljanja ili podupravljanja, i preko upravljača vrši korekciju pravca.

Tvrdi trim ogibljenja posebno osećaju putnici pozadi, mada treba reći da je testirani auto bio zadovoljavajuće udoban. Zasluga za to pripada “normalnim” gumama dimenzija 205/55 R16. Naime može se dobiti i sa predimenzioniranim 225/45 od 17 cola i sportskim ogibljenjem, što znatno kvari udobost, i povečavaju troškove. Za komplet orginalnih pneumatika treba vam dobrih 1.000 evra...

Inače opremljenost leona je bez zamerki, sve što danas poseduju savremeni automobili je u ponudi, sa ili bez doplate. Bazni riferens poseduje, barem za francusko tržiste, ABS, 6 vazdušnih jastuka, centralnu bravu sa daljinskom komandom, električne komande za prozore i spoljašnje retrovizore, sedište i upravljač podesive po visini i dubini, CD auto radio, manuelni klima uređaj, regulator brzine...

Testirani stajlans uz sve to ima još ESP, električne podizače zadnjih prozora, sistem za automatsko uključivanje svetala i brisača, automatsku klimu sa dve zone podešavanja, upravljač i ručicu menjača od koze, aluminijumske naplatke...

Šta reći na kraju, osim da novi leon ima velike šanse na uspeh, znatno veće od prethodnog. Ukoliko grubo podelimo vozače na dve kategorije, odnosno na one koji daju prednost spoljašnjem izgledu i karakteristikama, i druge koji privileguju udobnosti i kvalitet interijera, za prve je leon ko' stvoren. Orginalan i atraktivan, ima puno latinskog šarma, čime se ditancira od preterano germanski hladnog rodaka golfa. Ustalom to je i bio cilj, kako bi se izbegao kanibalizam u familiji, tj ovi maksimalno distancirali jedan od drugog. Statistike uostalom pokazuju da su kupci seata uglavnom muškarci, u proseku jedva iznad tridesete godine, dok je golf zastupljen u praktično svim kategorijama društva.