Da li biste delili automobil sa drugima?

Tekst i foto: Nemanja Pantelić

Zamislite svet u kojem nema troškova održavanja, troškova registracije i nema brige oko retrovizora koji su loptom odvalili klinci iz ulice… Neki ljudi već žive ovako, oni koriste sistem deljenja automobila.

U ovom trenutku, to su mahom ljudi koji žive u zagušenim gradskim sredinama, kojima automobil treba nekoliko puta mesečno. Takođe, ljudi koji su iz svog grada došli sistemom javnog prevoza u drugi grad na nekoliko sati, i pre svog povratka žele da koriste automobil kako bi komotno i brzo obavili svoj posao.

Ovi ljudi su izračunali da im se ne isplati posedovanje automobila koji će mahom stajati na parkingu, čija će vrednost padati, a za njega će redovno morati da plaćaju poreze, registraciju, parking i održavanje.

Kao i sve drugo na svetu, ni ovaj sistem nije sasvim jednostavan i postoje pravila kojih se morate pridržavati. Ipak, ona ne sprečavaju blizu 1.100.000 ljudi da u okviru 46 aktivnih programa širom sveta svakodnevno koriste 15.603 vozila dostupna za zajedničko korišćenje. Ovo su zvanični podaci o sistemu deljenja automobila za 2013. godinu.

Ovaj trend, koji neki tvrdokorni automobilisti mogu da dožive kao nezamislivo svetogrđe i otuđenje od sopstvenog produžetka, nastavlja da raste ozbiljnim tempom.

Broj korisnika programa deljenja automobila u 2013. porastao je za 24% u SAD dok je u Kanadi taj procenat 53%. Flota automobila na severnoameričkom kontinentu je tokom 2013. godine porasla za skoro 30%.

U SAD, najvećem tržištu za ovakav program, trenutni odnos je 73 člana na jedan automobil. U Kanadi je taj odnos povoljniji – 41:1.

Èlanska kartica Car2go sistema

U Evropi ovakvi programi funkcionišu u Nemačkoj, Holandiji, Austriji, Francuskoj i Velikoj Britaniji. Ja sam imao priliku da isprobam kako funkcioniše sistem u Amsterdamu, ali članska karta vam omogućava da koristite ovaj program u svim ovim zemljama.

Program koji funkcioniše u Holandiji deo je sitema Car2Go i na raspolaganju ima 300 električnih Smartova.

Da biste mogli da koristite ove automobile potrebno je da se učlanite u sistem. Ova procedura nije previše kompikovana i 90% posla se završava preko njihovog sajta.

Potrebna vam je vozačka dozvola, račun u banci, važeći lični dokument i da se odlučite za četvorocifreni pin kod. Da bi proces bio završen, ipak se morate pojaviti u njihovim prostorijama, kada i dobijate vašu člansku karticu kojom dalje sve rešavate.

Kako izgleda kada se bira automobil: Informacije o traženom vozilu

Jedan sat vožnje košta skoro 15 evra, dok je čitav dan skoro 50 evra. Postoji i prilično niža tarifa za period tokom kojeg ste automobil parkirali kako biste završili neki posao.

Automobil možete da preuzmete ili u prostorijama kompanije ili onda kada vam je potreban prevoz, iz garaže ili sa javnog parkirališta. Postoji odlična aplikacija za mobilne uređaje putem koje možete pratiti dostupnost automobila i u samo dva klika rezervisati auto. Rezervacija je moguća i preko sajta.

Svaka rezervacija važi u narednih pola sata. Dok birate automobil dostupni su vam podaci i o tome koliko je Smart čist i koliko je još struje ostalo u njegovim baterijama.

Mapa dostupnosti vozila u centru Amsterdama

Automobil koji sam izabrao nalazio se u jednoj garaži u centru Amsterdama. U garažama, kao i na javnim parkinzima, vozila iz ovog programa imaju besplatan parking, ali dodatna prednost automobila koji su “garažirani” je da su gotovo sigurno povezani sa punjačem. To ne važi uvek za automobile koji su nasumično parkirani na ulici.

Da biste ušli u malog električnog Smarta potrebno je da vašu člansku kartu naslonite na čitač smešten na vetrobranu i da otvorite vrata. Ovaj korak ujedno i startuje merač vremena.

Jedna od grešaka koju ćemo svi praviti dok se ne naviknemo na elektromobile je da ga isključimo iz utičnice pre nego što sednemo za volan. Da biste to uradili morate ponovo da izađete iz auta i da pakujete kabl.

Novi Smartovi opremljeni su navigacionim uređajima i kako već znaju vaše ime i prezime, pristojno vas dočekaju sa personalizovanom porukom na centralnom ekranu.

Pored neobičnog načina na koji ste došli do vozila, neobičan je i način na koji se električni automobili voze.

Osim što nema apsolutno nikakve buke, mirisa ili vibracija, kada okrenete ključ u bravi smeštenoj između prednjih sedišta (karakteristično za Smart) sve što treba da uradite je da ubacite ručicu onoga što je inače menjač u položaj za vožnju unapred i da otpustite kočnicu.

Zujanje po gradu veoma je opuštajuće i nazahtevno za volanom ovakvog automobila. Do istog zaključka sam došao i kada sam vozio druge automobile koje pogoni struja, vodonik ili neki hibridni sistem.

Nema cimanja i grube promene brzina, nema straha od gašenja motora i nema buke. Sve što vam ostaje je da se fokusirate na vožnju, ali i na količinu energije u baterijama.

Električni smart je, kao i verzija sa SUS motorom, prilično startan sa semafora, relativno udoban i ektremno okretan. Skretanje uzanim gradskim raskrsnicama u ovom automobilu izgleda kao da imate samo ranac na leđima.

Ipak, očekivao sam da će taj prvobitni "šut" elektromotora biti malo jači i da će Smartić da ostavlja sve ostale u prašini, barem u prvih 10 metara vožnje.

Beogradski stil vožnje neće funkcionisati sa ovim autom, tako da ako planirate da se prebacujete iz trake u traku ispred drugih vozila, moraćete da promenite strategiju. Defanzivna vožnja je jedina opcija u ovom automobilu.

Sudeći po veoma skromnoj potrošnji energije tokom 60 km vožnje kroz Amsterdam i njegov širi centar, performanse nisu bile cilj proizvođača, već što veći domet sa jednim punjenjem baterije.

Uključenja na autoput ovim automobilom zahtevaju malo priprema jer je za ubrzanje potrebno vremena i prostora. Oko 4 km vožnje autoputem sa gasom pritisnutim do poda rezultiralo je brzinom kretanja od tačno 100km/h.

Kočenje automobilima koji su opremljeni sistemom regenerativnog kočenja pruža osećaj koristi, jer kada ovladate sistemom možete da nadoknadite deo energije koji ste potrošili na kretanje.

Kao i kod svakog pokušaja ekonomične vožnje, važno je kretanje ravnomernom brzinom, anticiipacija događaja kao i ravnomerno usporavanje i, ako je moguće, izbegavanje zaustavljanja. Pokretanje iz stanja mirovanja zahteva najviše energije, to znamo i iz onih trenutaka u kojima ležimo kod kuće i gledamo TV.

Posle pređenih 60 km, na raspolaganju mi je ostalo preko 85% kapaciteta baterije, što je prema putnom računaru iznosilo oko 90 km vožnje.

Kada završite vožnju potrebno je da karticu ponovio stavite na čitač na vetrobranu i vaša vožnja je završena. Po “post paid” sistemu, onoliko koliko ste potrošili biće skinuto sa vašeg tekućeg računa.

Prema projekcijama Evropske agencije za zaštitu čovekove sredine (EEA) očekuje se veliki rast broja ljudi koji će koristiti program deljenja automobila. Najoptimističnija projekcija najavljuje skoro 10.000.000 korisnika širom sveta do 2016.godine.

Put do tog cilja podrazumeva i integracije ovakvih programa sa kompanijama koje se bave javnim prevozom.

Takođe, od vlada razvijenih zemalja očekuje se da ponude razne beneficije članovima jer ovakvi programi smanjuju saobraćajne gužve u gradskim sredinama, oslobađaju parking mesta i smanjuju ukupan nivo zagađenja. Naravno, kako broj članova bude rastao, tako će se smanjivati i cena najma vozila.

Jasno je da ovakav sistem neće zaživeti u Srbiji veoma brzo, ali u komentarima slobodno iznesite vaše mišljenje o konceptu zajedničke upotrebe automobila i o tome da li vi vidite model koji vam može doneti korist ili uštedu?