Turnir na kojem je svet upoznao Aleksandru

Pre tri dana stigao sam na posao u ne baš sjajnom raspoloženju, takav sam već nekih mesec dana, i znao da me očekuje veoma teška popodnevna smena.

Nikola Đukić
Podeli

Bilo je mnogo sporta koje je trebalo ispratiti, pa sam samo pokušavao da napravim plan kako to izvesti na najbolji način.

Aleksa je već bio tu i bavio se novim kiksom Mančester Junajteda i još nekim sitnim novostima.

Malo kasnije u redakciju je stigao i Ozmo sa pričom o košarkaškoj reprezentaciji koja je tog dana počela nastup na Svetskom prvenstvu u Španiji. 'Orlovi' su sigurno startovali protiv Egipta, što je bila prva dobra vest.

Zbog sitnih problema sa računarom Saša je bio malo nervozniji nego inače, pa sam ubrzo čuo rečenicu “Ne znam zašto Krunićevu ne radite u lajvu!?”. Moram da priznam da sam potpuno zaboravio da naša igračica u tom trenutku igra treće kolo US opena sa Petrom Kvitovom i morao sam da preuzmem krivicu.

On je odlučio da će raditi tekstualni prenos meča, ali je zbog nemogućnosti da otvori bilo kakav lajv strim, došao za moj kompjuter. Uzeo je miš uz “Sad ću ja da ti nađem gde ne baguje“ i ubrzo smo mogli da gledamo.

Meč je odavno počeo, a ja sam mislio da je blizu kraju i da ćemo pisati završnu vest o porazu. Ipak, završen je bio samo prvi set i on je otišao na konto Aleksandre Krunić. Već u tom trenutku je bilo poprilično iznenađenje – maltene anonimna devojka da uzme set aktuelnoj šampionki Vimbldona – malo očekivano.

Kako je drugi set kretao, u raspravu se uključivao i Aleksa. Prvo smo komentarisali zašto nigde nema prenosa, a onda počeli ozbiljnije da navijamo jer je izgubljeni brejk sa starta upravo bio vraćen. Nekako se osetilo da Aleksandra može doći do senzacije, iako sam još ranije čuo dosta dobrih stvari o njoj. Ozmu sam s vremena na vreme dobacio nešto tipa “Ema, moja drugarica koja je trenirala kao klinka sa njom, rekla mi je da je ona ubedljivo naša najtalentovanija teniserka, ali šteta što ne može da se probije. Kaže da ima sjajne voleje i da je neverovatno inteligentna“. Verovatno ni ja nisam to toliko ozbiljno shvatao.

Nisam, sve do rezultata 4:4, kada je mala devojka u crvenoj haljini nadalovskim poenom pogodila forhend paralelu za brejk šansu, a onda došla do prilike da servira za meč. U tim trenucima mogli smo normalno da pratimo meč na “Evrosportu”, pošto je Flavija Peneta završila posao protiv izvesne Gibs.

Što vole komentatori da kažu, napetost je polako rasla, a mi smo nakratko ostavili sav naš posao. Ozmo se vratio u svoju stolicu kako bi dopisao nešto u izveštaju, pre nego što mu je Aleksa rekao da ne menja naslov, kako ne bi baksuzirao.

Naslov je u tom trenutku glasio nešto tipa “Krunićeva vodi, neizvesno u 2.", ili tako nešto, a Saša Ozmo je bio čovek koga su svi krivili za neuspehe naših sportista, jer se uvek nekako to dešavalo dok on prenosi.

Svi smo stajali ispred televizora i burno proslavljali svaki poen, a brzo su stigla tri vezana. Krunićeva je u tom trenutku pokazala ono sto mi je Ema često naglašavala (veliko tenisko znanje), ali i neočekivanu psihičku stabilnost. Sve vreme je bila neverovatno smirena, bez pokazivanja emocija, bez nerviranja ili preteranog slavlja. Želela je da se fokusira na svaki sledeći poen i na kraju se to isplatilo.

Tada sam znao da je Srbija dobila još jednu devojku kojoj se treba diviti i koja u svojoj karijeri može napraviti nešto veliko. Na 40:0 propustila je prvu meč loptu, ali je već kod druge bila uspešna za veliku pobedu, najveću u karijeri! Prvi plasman u četvrto kolo Gren slema i to na kakav način. Cela redakcija je odjekivala dobrih desetak sekundi, sve dok nismo shvatili da moramo da nastavimo sa radom.

Nisam sposobna da pričam mnogo, ali prvo želim da se zahvalim svima na velikoj podršci. Nisam očekivala da ovoliko navijate za mene. Hvala mom timu što me prate i što su stalno uz mene, oni su mi pomogli da kontrolišem emocije“, rekla je Krunićeva neposredno posle istorijske pobede.

Početna nervoza potpuno je iščezla i na kraju smo smenu završili sasvim uspešno.

Krunićeva je 15. marta 1993. godine rođena u Moskvi, ali igra za Srbiju u koju se vratila posle nekoliko godina juniorske karijere u Rusiji.

Njenu igru karakteriše odličan izbor udaraca, sjajna defanziva i znatno slabiji servis. Međutim, velikom hrabrošću i ‘glavom’ to polako neutrališe.

Ona je srpskoj javnosti postala poznata odličnim partijama za FED kup reprezentaciju, pre svega u dublu, u mečevima sa Kanadom, Slovačkom i Belgijom.

Srpska igračica osvojila je osam ITF turnira iz 10 finala, ali nikako nije uspevala da se probije u prvih 100. Na turnir je došla kao 143. teniserka sveta koja je samo jednom u karijeri igrala u glavnom žrebu Gren slem turnira – prošle godine eliminisana je na startu u Njujorku.

Sada je prošla tri runde kvalifikacija, zatim je savladala Katažinu Piter, prvo veliko iznenađenje napravila je savladavši domaću nadu Medison Kiz, ali taj trijumf nije dugo važio za najveći u karijeri – pala je i Kvitova.

Zahvaljujući ogromnom uspehu, ona će od ponedeljka biti 91. igračica sveta.

Ideju za ovo što trenutno čitate, a što je na kraju deo dvodelnog mini specijala o Aleksandri u saradnji sa Sašom Ozmom, dobio sam noćas, dok sam gledao meč protiv Viktorije Azarenke. Paklen raspored – iako je preuzela žreb četvrte nositeljke, naletela je na još jednu šampionku GS i nekadašnju prvu igračicu sveta.

Uključio sam se tek u desetom gemu prvog seta (zbog ludila prelaznog roka ) i bilo je 5:4 za ‘nas’. “Ok”, rekao sam, “Dobro se drži i bar se neće ‘raspasti’ posle velike pobede”. I nije, ponovo je zablistala i došla do prvog seta. Nova velika radost za mene, verujem i za sve ostale koji su bili budni u to doba. Otvorio sam novi dokument na laptopu i počeo da kucam Dodatnu motivaciju dobio sam kada sam pročitao Vladin naslov “Krunićeva od 0:3 do prvog seta”, a onda i prvu rečenicu u kojoj se navodi da je imala čak dva brejka zaostatka!

Usput sam se dopisivao sa Ozmom i zajednički smo komentarisali koliko bi bilo dobro da je malo viša, isključivo zbog servisa, ali je ona sve svoje nedostatke nadomestila veoma inteligentnom igrom. Savršeno je birala trenutke kada če da ubrza tempo, a kada da uspori, kada da napadne ili odigra drop šot. U defanzivi je bila neprolazna, trčala je sa jedne na drugu stranu terena stižući svaku loptu, što je prosto izluđivalo već iznerviranu i prestravljenu Beloruskinju. Izgledala je kao “matora” na terenu, kao da već godinama ulazi u završnice najvećih turnira.

“Samo da ostane mirna”, stigla mi je poruka. Međutim, nije uspela, izgubila je brejk negde sredinom drugog seta, a on je Azarenki bio dovoljan da nekako isti privede kraju.

“1-1, nema veze”, rekao sam sebi, iako sam pretpostavio da ce uslediti pad. Nažalost, bio sam u pravu – već na startu novi izgubljeni servis gem i problemi. Potpuno sam bio svestan činjenice da je Krunićeva odigrala već šest mečeva do četvrte runde i da će to jednom morati da je stigne. U tom trenutku sam bio suviše ponosan na devojku koju ni ne znam da bih se nervirao. Na 2:0 za Azarenku sam odlučio da prekinem gledanje meča i odem u sobu. Već je bilo suviše kasno i bio sam umoran, ali je glavni razlog taj što ovoga puta ja nisam želeo da baksuziram.

Moj mali trik nije uspeo, probudio sam se i čuo vest o porazu, ali nisam bio toliko razočaran. Aleksandra Krunić oduševila je čitav teniski svet svojim igrama, čak je i sama izjavila da je najvaznije to sto je odlučilo iskustvo, a ne tenis.

Mnogo blizu. Pogotovo u drugom setu, imala sam puno šansi da je brejknem. Osećalo se da ima više iskustva od mene, ali drago mi je što nije presudio tenis već iskustvo. Ona je odigrala milion ovakvih mečeva, mislim da sam jako dobro odigrala, nisam očekivala da ću ovako namučiti nju, a i sebe”, navela je Aleksandra.

Na kraju, moramo se usaglasiti da je ovo bio sjajan nastup naše igračice koja je samo najavila buduće uspehe.

Još jednom – svaka čast, Aleksandra!

Analize

strana 1 od 13 idi na stranu