Otisao nam jedan od najskromnijog coveka sa velikom harizmom koji smo imali ikada na Balkanu i bivse SFRJ! Pocivajte u miru Gospodine Boskov. Saucesce porodidi.
Najtužnija moguća vest...
A opet sama pomisao na život kakav je proživeo - ispunjava nekim neverovatnim, pozitivnim osećanjem!
Bio je sve ono što čovek pomisli - kada pomisli na onu izreku: "Imao se rašta i roditi"...
Žao mi je samo što nije doživeo dan da vidi svoju Vojvodinu tamo gde ju je vodio i kao igrač, i kao trener, i kao Vojvodinaš, onaj pravi, 100%-ni...
Ali, budući da sam siguran da će uvek bdeti iznad svoga kluba - ne sumnjam da će se tako nešto i desiti, i pored svega što se sa nama sada dešava!
Hvala Vam, Veliki Gospodine Boškov - na životu koji ste živeli za našu ljubav, na svemu šta ste bili i šta ćete ZAUVEK biti u srcima pravih Vojvodinaša...
NEKA VAM JE VEČNA SLAVA, LAKA VOLJENA BEGEČKA ZEMLJA I RAJSKO NASELJE - KOJE STE SVOJIM ŽIVOTOM SIGURNO ZASLUŽILI!!!
Najiskrenije saučešće porodici Boškov...
Najbolja ilustracija toga koliko je ovaj čovek bio voljen i cenjen u Italiji, ali i Evropi, može se videti na hashtagu #Boskov na Tviteru (ko razume italijanski, a ko ne razume, dovoljno je reći da je taj hashtag juče bio prvi u trendingu na italijanskom Tviteru)
Koji maloumnici "lupaju" minuse na izjave saucesca???
Najveca legenda Fudbalskog kluba Vojvodina u njenoj 100-godisnjoj istoriji.
Covek, gospodin, fudbalski mag, vizionar, tvorac moderne Vojvodine.
Pocivaj te u miru i laka vam Vasa begecka zemlja Gospodine Boskov!
Vreme je da stadion ponese ime Vujadin Boskov.
Saucesce porodici Boskov.
Zar se ne kaze "preminuo"? Da li je moguce da u naslovu stoji "umro"????? Eh boze... A da je bio znalac - cinjenica. Vrhunski strucnjak, fin gospodin, neka mu je vecna slava. "Umro"???.... Eh svasta ce jos da se pise po ovim nasim medijima...
A veliki Francesko Toti "Hvala ti legendo na svemu sto si me naucio!!!!" :-/ otisla je jedna velika velicina od coveka i trenera, legende nikada ne umiru oni nastavljaju da zive sa nama!!! Neka ti je vecna slava i hvala!!!
A u Dnevniku 2 na RTS-u, tzv. javnom servisu, na kraju sportskog bloka mala i beznacajna vest: "I samo jos da dodamo, umro je Vujadin Boskov."
Neka ih je sramota!
Vecna vam slava i hvala najveca igracka i trenerska legendo nase Vojvodine.
Pocivajte u miru cika Vujke, vojvodinasi vas nikad nece zaboraviti.
Napustili ste nas ali legenda nastavlja da zivi. Kao sto je moj deda pricao mom ocu o vama, i moj otac meni, tako ja danas prenosim tu pricu mom sinu, a on ce svom i tako doveka... dok je god nas i nase Vojvodine.
Vujadin Boškov, veliki trener, ali prije svega veliki čovijek!
Mi iz Istre koji smo pratili talijansku ligu još onda kada je trenirao Sampdoriu, i dan danas prepričavamo njegove inteligentne i humoristične komentare...
Počivaj u miru, veliki čovječe
RIP
Pocivaj u miru legendo...
Pamtim njegove cuvene konferencije za stampu kako je kulturno vozao novinare koji su mu postavljali nezgodna pitanja. Takodje cuvenu recenicu "dobro smo igrali i mi i ovi Danci" posle meca sa Norveskom. Ima jedan mnogo lep pomen Vujadinu Boskovu u romanu Djordja Balasevica "Jedan od onih zivota"
Poslednji pozdrav NAJVECEM FUDBALSKOM TRENERU SA OVIH PROSTORA, a njegovoj porodici najiskrenije saucesce.
(VLADIMIR, 27. april 2014 20:08)
Ne znam, Vladimire, je li bio najveci fudbalski trener sa ovih prostora (Mislis na ex-Yu?), ali da je pripadao slavnoj generaciji i bio jedan od njenih rodonacelnika nasih fudbalskih ucitelja o koje se bukvalno otimala Evropa i svet, to je sigurno. Posle generacije trenera (i selektora) kojoj je pripadao Vujadin Boskov, nismo imali ni jedno fudbalsko (trenersko) ime koje je napravilo nesto u inostranstvu. Vise se niko ne "otima" o nase "ucitelje".
Sampdorija je bila jaka samo dok ju je Boskov vodio. Ni pre, ni posle njega ... ni blizu. Tu i tamo napravi neki bolji rezultat, ali nije za pamcenje kao u vreme VUJADINA BOSKOVA.
Ne znam da li ste svesni kakav je taj covek ostavio kulturni trag, daleko vise nego fudbalski, u Italiji. On je dakako, bio trener, veliki trener. Ali, bio je i omiljeni gost, a ponekad i domacin, raznih TV pricalackih programa. I tamo je ispaljivao svoje cuvene izreke. Neke od njih bi, mozda, srpskom citaocu delovale banalno, jer ih zna i od ranije (mozda cak u originalu i nisu njegove) i vezuje ih za fudbal i samo za fudbal. U Italiji su, medjutim, delovale kao bombe. Njima je veliko otkrice bilo i saznanje da je penal "kad da sudija", sto i danas ponavljaju, a njegovi bivsi djaci, poput Mancinija ili Viallija, obavezno se u takvim prilikama pozovu na Boskova. Ali, ti su "boskovizmi" (ponekad i rezultat nespretnog bukvalnog presadjivanja iz jezika u jezik, kulture u kulturu, koje je neocekivano donelo nove asocijacije i otvorilo nova znacenja, tako da bi ih bilo nemoguce prevesti "nazad") cesto izlazili iz fudbalskih okvira, dobijali univerzalna znacenja i ostajali u talijanskom jeziku, istovremeno prepoznatljivi po njemu, a i tesko razlucivi od latinskih poslovica. Savremeni Ciceron. Jako citiran i dandanas, u najnezamislivijim kontekstima. Quando il gioco si fa duro, i duri entrano a giocare. (Kad igra postane gruba, grubijani ulaze u igru.)
A kao igrac (video sam ga samo u filmskim zurnalima), centarhalf, - totalna suprotnost danasnjim. On je - driblao bez lopte! Dok je napadac pokusavao da ga predribla, on bi plesao oko njega i lopte, ne bi li je ukrao, bez dodira.
Ne videh ni jedan komentar ove tuzne vesti nekog ko Vujketa pamti i kao igraca. Ja pamtim i to uglavnom iz radio prenosa (televizija se skoro i nije "bavila" sportom ) jos jedne (nikad umrle) legende - Radivoja Markovica.
Vujke je bio vezni, ali smo svi mislili da je odbrambeni igrac. Izvanredno se dopunjavao sa Stankovicem i, iako sitan, hrabro je ulazio u duele. Kad je otisao u inostranstvo svi smo zalili. Mislili smo da vise nece igrati za reprezentaciju.
Kad je otisao u "Sampdoriju" za trenera mislili smo da je tu kraj njegove karijere, jer je "Sampdorija" bila mali i nepoznati (u Evropi) klub. Jos kad je doveo Kataneca... "E, Vujke,bas si sad zabrljao." Medutim, on od "Sampdorije" napravi respektabilni EVROPSKI klub, a od Kataneca tada najboljeg defanzivca Evrope.
Kao selektor reprezentacije, trpeo je od nas (i od stampe) "znalaca" "najlepse sporedne stvari na svetu", kritike na sav glas. Medjutim, Vujke kô Vujke: nikad da se bilo kome zbog toga pozali, nikad ruzne reci (izjave) ni o protivnicima, ni o sudijama. Uvek gospodin (sa velikim "G") i uvek u besprekornom odelu i sa kravatom. Cak i kraj aut-linije.
Odlazi polako dzentlmenska generacija fudbalera koja je svoju ljubav prema klubu i reprezentaciji dokazivala time sta i koliko se DAJE NA TERERNU, a ne kolicinom mrznje prema protivniku.
Vujke, hvala ti sto si i nas navijace "Partizana" i "C. zvezde" (jos nismo bili Delije i Grobari) ucio da cenimo i volimo sport i vitestvo.
Beara-Stankovic0-Crnkovic_Cajkiovski-Horvat-B O S K O V-Ognjanov-Mitic-
Vukas-Bobek-Zebec!!!!
Da li je IKADA nasa zemlja imala JACI tim?
GOSPODINE VUJADINE iz ulice VASE STAJICA poc ivajte u miru,ucinili ste
M N O G O i za nas JUGOSLOVENSKI a i za Evropski futbal!
Svaka VAM cas,Vasa porodica ce imati PONOSA sto je VUJKE bio VAS!!!
Prvo čega sam se sjetio je slika sa Eura 2000. Slovenija vodi 3-0. Mihajlović dobija crveni i izlazi sa terena a kamera prelazi na Boškova kako pored aut linije galami na one koji su otali u terenu. Ostalo je istorija.
Počivaj u miru
nevidjeno gotivan dekica, sećam se kad je posle neke tekme reprezentacije davajući intervju za tv počeo da vadi neke zgužvane papiriće iz svog mantila i da im pokazuje koje su taktike bile zapisane. rip
Nakacih se na net, i kao da su mi se noge odsekle kad ugledah naslov. Svestan sam i godina, i realnosti, ali me je vest zaista pogodila. Zao mi je...
Porodici, ali i srpskom fudbalu iskreno saucesce. Cuvacemo vas od zaborava, i Vas, i Mitica, Bobeka... Poslednje HVALA za sve sto ste svi vi podarili srpskom fudbalu.
Malo je i mozda glupo bilo sta reci.. Znali smo da se ovaj dan blizi i kao i svi drugi ljubitelji Vojvodine spremali smo se za njega. Dan kad je otisao nas Vujke, Vujadin pravi, prvo borac, onda mislilac i gospodin, obican covek zahvaljujuci kom mozemo zauvek ponosno i svima pricati pricu nase Stare Dame. Jer samo njegov zivotopis kao dokaz dovoljan je da svi mi, Vojvodinasi, imamo pravo i zborimo istinu kad pricamo o nasem klubu. Utkao se u istoriju fudbalske Evrope kao retko ko sa ovih prostora. Dzentlmen kakav je bio, retko ili nikad vise se nece roditi. Kao pravo posleratno dete krcio je put do Real Madrida, eej jednog Reala covece-citaoce, besprekornim poznavanjem svog zanata i manirima iskusnog i plemenitog profesionalca. Svet mu je na tome bio zahvalan i postovao je Njegovu Vojvodinu sve vise i to samo i iskljucivo zbog njega. On je na mapi fudbalskog sveta drzao Vojvodinu sve ove decenije i zbog toga mu hvala i vecna slava.
Slava mu! Poslednji put kada je reprezenacija bila pravi tim, kada smo ucestvovali na prvenstvu Evrope, bilo je upravo kada je on bio selektor. Dao je veliki doprinos nasem fudbalu.
Treneri koji su vodili dva različita kluba u finalima Kupa/Lige šampiona:
Ernst Hapel (Fejenord, Briz, HSV)
Udo Latek (Bajern, Borusija Menhengladbah)
Vujadin Boškov (Real, Sampdorija)
Luj van Gal (Ajaks, Bajern)
Otmar Hicfild (Borusija Dortmund, Bajern)
Žoze Murinjo (Porto, Inter)
Jup Hejnkes (Real, Bajern)
kao navijač sampdorie neću nikad zaboraviti 1991i naslov.Tada je slavila cijela Italija jer je"Zio" kako su ga zvali talijani bio osoba koju jednostavno voliš.pozz svim navijačima iz Istre.Zio Vujadin R.I.P.
Neka je slava gospodinu Vujadinu Boškovu! Velikom igraču i treneru! Poslednji put fudbaleri iz Srbije učestvovali su na nekom evropskom prvenstvu u fudbalu upravo kad je on bio selektor! Bio je intelektualac - diplomorani geograf! Pokoj mu duši!
Велика, вероватно и највећа легенда ФК Војводине, а уз то и господин човек. Један од старе гарде за коју је дрес клуба била светиња, и који су итекако били клубу одани. Умро на време, да не гледа даље комадање Војводине од стране безимених битанги "са стране".
tezak pozitivac i gospodin. nisam znao coveka licno, ali u ovdasnjem moru namrstenih fudbalskih sveznalica, zracio je kao vaspitan covek koji ume da sklopi recenicu i kaze nesto smisleno. polako odlaze veterani iz stare juge na cijim zaslugama jos fala bogu rade fudbalski pogoni u svim novonastalim drzavicama. dolazi era dusevadnika koji bi da ogazde za jednu sezonu.
Nažalost, nije dočekao da njegova Voša uzme prvi kup u istoriji... Bio je veliki intelektualac, veliki fudbaler, veliki trener, veliki pedagog, ali pre svega - veliki čovek. Slava mu!
Znate kako su igraci Reala poceli da nose odela? Tako sto ih je Vujadin Boskov pravo iz autobusa oterao u prodavnicu da presvuku trenerke u odela i pocnu da se oblace spram renomea kluba! Legendarna prica koju idalje prepricavaju u Madridu... Pocivaj u miru legendo ovog sporta!
Вечна слава великом играчу, изузетном човеку и највећем српском тренеру икада Вујадину Бошкову. Саучешће породици и ФК Војводина. Почивај у миру велики Вујке.
Neka je slava gospodinu Vujadinu Boškovu! Velikom igraču i treneru! Poslednji put fudbaleri iz Srbije učestvovali su na nekom evropskom prvenstvu u fudbalu upravo kad je on bio selektor! Bio je intelektualac - diplomorani geograf! Pokoj mu duši!
Znate kako su igraci Reala poceli da nose odela? Tako sto ih je Vujadin Boskov pravo iz autobusa oterao u prodavnicu da presvuku trenerke u odela i pocnu da se oblace spram renomea kluba! Legendarna prica koju idalje prepricavaju u Madridu... Pocivaj u miru legendo ovog sporta!
Вечна слава великом играчу, изузетном човеку и највећем српском тренеру икада Вујадину Бошкову. Саучешће породици и ФК Војводина. Почивај у миру велики Вујке.
Велика, вероватно и највећа легенда ФК Војводине, а уз то и господин човек. Један од старе гарде за коју је дрес клуба била светиња, и који су итекако били клубу одани. Умро на време, да не гледа даље комадање Војводине од стране безимених битанги "са стране".
Nažalost, nije dočekao da njegova Voša uzme prvi kup u istoriji... Bio je veliki intelektualac, veliki fudbaler, veliki trener, veliki pedagog, ali pre svega - veliki čovek. Slava mu!
tezak pozitivac i gospodin. nisam znao coveka licno, ali u ovdasnjem moru namrstenih fudbalskih sveznalica, zracio je kao vaspitan covek koji ume da sklopi recenicu i kaze nesto smisleno. polako odlaze veterani iz stare juge na cijim zaslugama jos fala bogu rade fudbalski pogoni u svim novonastalim drzavicama. dolazi era dusevadnika koji bi da ogazde za jednu sezonu.
Malo je i mozda glupo bilo sta reci.. Znali smo da se ovaj dan blizi i kao i svi drugi ljubitelji Vojvodine spremali smo se za njega. Dan kad je otisao nas Vujke, Vujadin pravi, prvo borac, onda mislilac i gospodin, obican covek zahvaljujuci kom mozemo zauvek ponosno i svima pricati pricu nase Stare Dame. Jer samo njegov zivotopis kao dokaz dovoljan je da svi mi, Vojvodinasi, imamo pravo i zborimo istinu kad pricamo o nasem klubu. Utkao se u istoriju fudbalske Evrope kao retko ko sa ovih prostora. Dzentlmen kakav je bio, retko ili nikad vise se nece roditi. Kao pravo posleratno dete krcio je put do Real Madrida, eej jednog Reala covece-citaoce, besprekornim poznavanjem svog zanata i manirima iskusnog i plemenitog profesionalca. Svet mu je na tome bio zahvalan i postovao je Njegovu Vojvodinu sve vise i to samo i iskljucivo zbog njega. On je na mapi fudbalskog sveta drzao Vojvodinu sve ove decenije i zbog toga mu hvala i vecna slava.
Ne videh ni jedan komentar ove tuzne vesti nekog ko Vujketa pamti i kao igraca. Ja pamtim i to uglavnom iz radio prenosa (televizija se skoro i nije "bavila" sportom ) jos jedne (nikad umrle) legende - Radivoja Markovica.
Vujke je bio vezni, ali smo svi mislili da je odbrambeni igrac. Izvanredno se dopunjavao sa Stankovicem i, iako sitan, hrabro je ulazio u duele. Kad je otisao u inostranstvo svi smo zalili. Mislili smo da vise nece igrati za reprezentaciju.
Kad je otisao u "Sampdoriju" za trenera mislili smo da je tu kraj njegove karijere, jer je "Sampdorija" bila mali i nepoznati (u Evropi) klub. Jos kad je doveo Kataneca... "E, Vujke,bas si sad zabrljao." Medutim, on od "Sampdorije" napravi respektabilni EVROPSKI klub, a od Kataneca tada najboljeg defanzivca Evrope.
Kao selektor reprezentacije, trpeo je od nas (i od stampe) "znalaca" "najlepse sporedne stvari na svetu", kritike na sav glas. Medjutim, Vujke kô Vujke: nikad da se bilo kome zbog toga pozali, nikad ruzne reci (izjave) ni o protivnicima, ni o sudijama. Uvek gospodin (sa velikim "G") i uvek u besprekornom odelu i sa kravatom. Cak i kraj aut-linije.
Odlazi polako dzentlmenska generacija fudbalera koja je svoju ljubav prema klubu i reprezentaciji dokazivala time sta i koliko se DAJE NA TERERNU, a ne kolicinom mrznje prema protivniku.
Vujke, hvala ti sto si i nas navijace "Partizana" i "C. zvezde" (jos nismo bili Delije i Grobari) ucio da cenimo i volimo sport i vitestvo.
Poslednji pozdrav NAJVECEM FUDBALSKOM TRENERU SA OVIH PROSTORA, a njegovoj porodici najiskrenije saucesce.
(VLADIMIR, 27. april 2014 20:08)
Ne znam, Vladimire, je li bio najveci fudbalski trener sa ovih prostora (Mislis na ex-Yu?), ali da je pripadao slavnoj generaciji i bio jedan od njenih rodonacelnika nasih fudbalskih ucitelja o koje se bukvalno otimala Evropa i svet, to je sigurno. Posle generacije trenera (i selektora) kojoj je pripadao Vujadin Boskov, nismo imali ni jedno fudbalsko (trenersko) ime koje je napravilo nesto u inostranstvu. Vise se niko ne "otima" o nase "ucitelje".
Sampdorija je bila jaka samo dok ju je Boskov vodio. Ni pre, ni posle njega ... ni blizu. Tu i tamo napravi neki bolji rezultat, ali nije za pamcenje kao u vreme VUJADINA BOSKOVA.
Treneri koji su vodili dva različita kluba u finalima Kupa/Lige šampiona:
Ernst Hapel (Fejenord, Briz, HSV)
Udo Latek (Bajern, Borusija Menhengladbah)
Vujadin Boškov (Real, Sampdorija)
Luj van Gal (Ajaks, Bajern)
Otmar Hicfild (Borusija Dortmund, Bajern)
Žoze Murinjo (Porto, Inter)
Jup Hejnkes (Real, Bajern)
Beara-Stankovic0-Crnkovic_Cajkiovski-Horvat-B O S K O V-Ognjanov-Mitic-
Vukas-Bobek-Zebec!!!!
Da li je IKADA nasa zemlja imala JACI tim?
GOSPODINE VUJADINE iz ulice VASE STAJICA poc ivajte u miru,ucinili ste
M N O G O i za nas JUGOSLOVENSKI a i za Evropski futbal!
Svaka VAM cas,Vasa porodica ce imati PONOSA sto je VUJKE bio VAS!!!
Najtužnija moguća vest...
A opet sama pomisao na život kakav je proživeo - ispunjava nekim neverovatnim, pozitivnim osećanjem!
Bio je sve ono što čovek pomisli - kada pomisli na onu izreku: "Imao se rašta i roditi"...
Žao mi je samo što nije doživeo dan da vidi svoju Vojvodinu tamo gde ju je vodio i kao igrač, i kao trener, i kao Vojvodinaš, onaj pravi, 100%-ni...
Ali, budući da sam siguran da će uvek bdeti iznad svoga kluba - ne sumnjam da će se tako nešto i desiti, i pored svega što se sa nama sada dešava!
Hvala Vam, Veliki Gospodine Boškov - na životu koji ste živeli za našu ljubav, na svemu šta ste bili i šta ćete ZAUVEK biti u srcima pravih Vojvodinaša...
NEKA VAM JE VEČNA SLAVA, LAKA VOLJENA BEGEČKA ZEMLJA I RAJSKO NASELJE - KOJE STE SVOJIM ŽIVOTOM SIGURNO ZASLUŽILI!!!
Najiskrenije saučešće porodici Boškov...
Slava mu! Poslednji put kada je reprezenacija bila pravi tim, kada smo ucestvovali na prvenstvu Evrope, bilo je upravo kada je on bio selektor. Dao je veliki doprinos nasem fudbalu.
Vujadin Boškov, veliki trener, ali prije svega veliki čovijek!
Mi iz Istre koji smo pratili talijansku ligu još onda kada je trenirao Sampdoriu, i dan danas prepričavamo njegove inteligentne i humoristične komentare...
Počivaj u miru, veliki čovječe
RIP
A u Dnevniku 2 na RTS-u, tzv. javnom servisu, na kraju sportskog bloka mala i beznacajna vest: "I samo jos da dodamo, umro je Vujadin Boskov."
Neka ih je sramota!
Vecna vam slava i hvala najveca igracka i trenerska legendo nase Vojvodine.
Pocivajte u miru cika Vujke, vojvodinasi vas nikad nece zaboraviti.
Napustili ste nas ali legenda nastavlja da zivi. Kao sto je moj deda pricao mom ocu o vama, i moj otac meni, tako ja danas prenosim tu pricu mom sinu, a on ce svom i tako doveka... dok je god nas i nase Vojvodine.
nevidjeno gotivan dekica, sećam se kad je posle neke tekme reprezentacije davajući intervju za tv počeo da vadi neke zgužvane papiriće iz svog mantila i da im pokazuje koje su taktike bile zapisane. rip
Nakacih se na net, i kao da su mi se noge odsekle kad ugledah naslov. Svestan sam i godina, i realnosti, ali me je vest zaista pogodila. Zao mi je...
Porodici, ali i srpskom fudbalu iskreno saucesce. Cuvacemo vas od zaborava, i Vas, i Mitica, Bobeka... Poslednje HVALA za sve sto ste svi vi podarili srpskom fudbalu.
Prvo čega sam se sjetio je slika sa Eura 2000. Slovenija vodi 3-0. Mihajlović dobija crveni i izlazi sa terena a kamera prelazi na Boškova kako pored aut linije galami na one koji su otali u terenu. Ostalo je istorija.
Počivaj u miru
kao navijač sampdorie neću nikad zaboraviti 1991i naslov.Tada je slavila cijela Italija jer je"Zio" kako su ga zvali talijani bio osoba koju jednostavno voliš.pozz svim navijačima iz Istre.Zio Vujadin R.I.P.
Koji maloumnici "lupaju" minuse na izjave saucesca???
Najveca legenda Fudbalskog kluba Vojvodina u njenoj 100-godisnjoj istoriji.
Covek, gospodin, fudbalski mag, vizionar, tvorac moderne Vojvodine.
Pocivaj te u miru i laka vam Vasa begecka zemlja Gospodine Boskov!
Vreme je da stadion ponese ime Vujadin Boskov.
Saucesce porodici Boskov.
Ne znam da li ste svesni kakav je taj covek ostavio kulturni trag, daleko vise nego fudbalski, u Italiji. On je dakako, bio trener, veliki trener. Ali, bio je i omiljeni gost, a ponekad i domacin, raznih TV pricalackih programa. I tamo je ispaljivao svoje cuvene izreke. Neke od njih bi, mozda, srpskom citaocu delovale banalno, jer ih zna i od ranije (mozda cak u originalu i nisu njegove) i vezuje ih za fudbal i samo za fudbal. U Italiji su, medjutim, delovale kao bombe. Njima je veliko otkrice bilo i saznanje da je penal "kad da sudija", sto i danas ponavljaju, a njegovi bivsi djaci, poput Mancinija ili Viallija, obavezno se u takvim prilikama pozovu na Boskova. Ali, ti su "boskovizmi" (ponekad i rezultat nespretnog bukvalnog presadjivanja iz jezika u jezik, kulture u kulturu, koje je neocekivano donelo nove asocijacije i otvorilo nova znacenja, tako da bi ih bilo nemoguce prevesti "nazad") cesto izlazili iz fudbalskih okvira, dobijali univerzalna znacenja i ostajali u talijanskom jeziku, istovremeno prepoznatljivi po njemu, a i tesko razlucivi od latinskih poslovica. Savremeni Ciceron. Jako citiran i dandanas, u najnezamislivijim kontekstima. Quando il gioco si fa duro, i duri entrano a giocare. (Kad igra postane gruba, grubijani ulaze u igru.)
A kao igrac (video sam ga samo u filmskim zurnalima), centarhalf, - totalna suprotnost danasnjim. On je - driblao bez lopte! Dok je napadac pokusavao da ga predribla, on bi plesao oko njega i lopte, ne bi li je ukrao, bez dodira.
A veliki Francesko Toti "Hvala ti legendo na svemu sto si me naucio!!!!" :-/ otisla je jedna velika velicina od coveka i trenera, legende nikada ne umiru oni nastavljaju da zive sa nama!!! Neka ti je vecna slava i hvala!!!
Pocivaj u miru legendo...
Pamtim njegove cuvene konferencije za stampu kako je kulturno vozao novinare koji su mu postavljali nezgodna pitanja. Takodje cuvenu recenicu "dobro smo igrali i mi i ovi Danci" posle meca sa Norveskom. Ima jedan mnogo lep pomen Vujadinu Boskovu u romanu Djordja Balasevica "Jedan od onih zivota"
Najbolja ilustracija toga koliko je ovaj čovek bio voljen i cenjen u Italiji, ali i Evropi, može se videti na hashtagu #Boskov na Tviteru (ko razume italijanski, a ko ne razume, dovoljno je reći da je taj hashtag juče bio prvi u trendingu na italijanskom Tviteru)
Zar se ne kaze "preminuo"? Da li je moguce da u naslovu stoji "umro"????? Eh boze... A da je bio znalac - cinjenica. Vrhunski strucnjak, fin gospodin, neka mu je vecna slava. "Umro"???.... Eh svasta ce jos da se pise po ovim nasim medijima...
Otisao nam jedan od najskromnijog coveka sa velikom harizmom koji smo imali ikada na Balkanu i bivse SFRJ! Pocivajte u miru Gospodine Boskov. Saucesce porodidi.
Zar se ne kaze "preminuo"? Da li je moguce da u naslovu stoji "umro"????? Eh boze... A da je bio znalac - cinjenica. Vrhunski strucnjak, fin gospodin, neka mu je vecna slava. "Umro"???.... Eh svasta ce jos da se pise po ovim nasim medijima...
Neka je slava gospodinu Vujadinu Boškovu! Velikom igraču i treneru! Poslednji put fudbaleri iz Srbije učestvovali su na nekom evropskom prvenstvu u fudbalu upravo kad je on bio selektor! Bio je intelektualac - diplomorani geograf! Pokoj mu duši!
Koji maloumnici "lupaju" minuse na izjave saucesca???
Najveca legenda Fudbalskog kluba Vojvodina u njenoj 100-godisnjoj istoriji.
Covek, gospodin, fudbalski mag, vizionar, tvorac moderne Vojvodine.
Pocivaj te u miru i laka vam Vasa begecka zemlja Gospodine Boskov!
Vreme je da stadion ponese ime Vujadin Boskov.
Saucesce porodici Boskov.
Велика, вероватно и највећа легенда ФК Војводине, а уз то и господин човек. Један од старе гарде за коју је дрес клуба била светиња, и који су итекако били клубу одани. Умро на време, да не гледа даље комадање Војводине од стране безимених битанги "са стране".
tezak pozitivac i gospodin. nisam znao coveka licno, ali u ovdasnjem moru namrstenih fudbalskih sveznalica, zracio je kao vaspitan covek koji ume da sklopi recenicu i kaze nesto smisleno. polako odlaze veterani iz stare juge na cijim zaslugama jos fala bogu rade fudbalski pogoni u svim novonastalim drzavicama. dolazi era dusevadnika koji bi da ogazde za jednu sezonu.
Malo je i mozda glupo bilo sta reci.. Znali smo da se ovaj dan blizi i kao i svi drugi ljubitelji Vojvodine spremali smo se za njega. Dan kad je otisao nas Vujke, Vujadin pravi, prvo borac, onda mislilac i gospodin, obican covek zahvaljujuci kom mozemo zauvek ponosno i svima pricati pricu nase Stare Dame. Jer samo njegov zivotopis kao dokaz dovoljan je da svi mi, Vojvodinasi, imamo pravo i zborimo istinu kad pricamo o nasem klubu. Utkao se u istoriju fudbalske Evrope kao retko ko sa ovih prostora. Dzentlmen kakav je bio, retko ili nikad vise se nece roditi. Kao pravo posleratno dete krcio je put do Real Madrida, eej jednog Reala covece-citaoce, besprekornim poznavanjem svog zanata i manirima iskusnog i plemenitog profesionalca. Svet mu je na tome bio zahvalan i postovao je Njegovu Vojvodinu sve vise i to samo i iskljucivo zbog njega. On je na mapi fudbalskog sveta drzao Vojvodinu sve ove decenije i zbog toga mu hvala i vecna slava.
Beara-Stankovic0-Crnkovic_Cajkiovski-Horvat-B O S K O V-Ognjanov-Mitic-
Vukas-Bobek-Zebec!!!!
Da li je IKADA nasa zemlja imala JACI tim?
GOSPODINE VUJADINE iz ulice VASE STAJICA poc ivajte u miru,ucinili ste
M N O G O i za nas JUGOSLOVENSKI a i za Evropski futbal!
Svaka VAM cas,Vasa porodica ce imati PONOSA sto je VUJKE bio VAS!!!
Prvo čega sam se sjetio je slika sa Eura 2000. Slovenija vodi 3-0. Mihajlović dobija crveni i izlazi sa terena a kamera prelazi na Boškova kako pored aut linije galami na one koji su otali u terenu. Ostalo je istorija.
Počivaj u miru
Вечна слава великом играчу, изузетном човеку и највећем српском тренеру икада Вујадину Бошкову. Саучешће породици и ФК Војводина. Почивај у миру велики Вујке.
Znate kako su igraci Reala poceli da nose odela? Tako sto ih je Vujadin Boskov pravo iz autobusa oterao u prodavnicu da presvuku trenerke u odela i pocnu da se oblace spram renomea kluba! Legendarna prica koju idalje prepricavaju u Madridu... Pocivaj u miru legendo ovog sporta!
Poslednji pozdrav NAJVECEM FUDBALSKOM TRENERU SA OVIH PROSTORA, a njegovoj porodici najiskrenije saucesce.
(VLADIMIR, 27. april 2014 20:08)
Ne znam, Vladimire, je li bio najveci fudbalski trener sa ovih prostora (Mislis na ex-Yu?), ali da je pripadao slavnoj generaciji i bio jedan od njenih rodonacelnika nasih fudbalskih ucitelja o koje se bukvalno otimala Evropa i svet, to je sigurno. Posle generacije trenera (i selektora) kojoj je pripadao Vujadin Boskov, nismo imali ni jedno fudbalsko (trenersko) ime koje je napravilo nesto u inostranstvu. Vise se niko ne "otima" o nase "ucitelje".
Sampdorija je bila jaka samo dok ju je Boskov vodio. Ni pre, ni posle njega ... ni blizu. Tu i tamo napravi neki bolji rezultat, ali nije za pamcenje kao u vreme VUJADINA BOSKOVA.
Treneri koji su vodili dva različita kluba u finalima Kupa/Lige šampiona:
Ernst Hapel (Fejenord, Briz, HSV)
Udo Latek (Bajern, Borusija Menhengladbah)
Vujadin Boškov (Real, Sampdorija)
Luj van Gal (Ajaks, Bajern)
Otmar Hicfild (Borusija Dortmund, Bajern)
Žoze Murinjo (Porto, Inter)
Jup Hejnkes (Real, Bajern)
kao navijač sampdorie neću nikad zaboraviti 1991i naslov.Tada je slavila cijela Italija jer je"Zio" kako su ga zvali talijani bio osoba koju jednostavno voliš.pozz svim navijačima iz Istre.Zio Vujadin R.I.P.
Pocivaj u miru legendo...
Pamtim njegove cuvene konferencije za stampu kako je kulturno vozao novinare koji su mu postavljali nezgodna pitanja. Takodje cuvenu recenicu "dobro smo igrali i mi i ovi Danci" posle meca sa Norveskom. Ima jedan mnogo lep pomen Vujadinu Boskovu u romanu Djordja Balasevica "Jedan od onih zivota"
Vujadin Boškov, veliki trener, ali prije svega veliki čovijek!
Mi iz Istre koji smo pratili talijansku ligu još onda kada je trenirao Sampdoriu, i dan danas prepričavamo njegove inteligentne i humoristične komentare...
Počivaj u miru, veliki čovječe
RIP
Najtužnija moguća vest...
A opet sama pomisao na život kakav je proživeo - ispunjava nekim neverovatnim, pozitivnim osećanjem!
Bio je sve ono što čovek pomisli - kada pomisli na onu izreku: "Imao se rašta i roditi"...
Žao mi je samo što nije doživeo dan da vidi svoju Vojvodinu tamo gde ju je vodio i kao igrač, i kao trener, i kao Vojvodinaš, onaj pravi, 100%-ni...
Ali, budući da sam siguran da će uvek bdeti iznad svoga kluba - ne sumnjam da će se tako nešto i desiti, i pored svega što se sa nama sada dešava!
Hvala Vam, Veliki Gospodine Boškov - na životu koji ste živeli za našu ljubav, na svemu šta ste bili i šta ćete ZAUVEK biti u srcima pravih Vojvodinaša...
NEKA VAM JE VEČNA SLAVA, LAKA VOLJENA BEGEČKA ZEMLJA I RAJSKO NASELJE - KOJE STE SVOJIM ŽIVOTOM SIGURNO ZASLUŽILI!!!
Najiskrenije saučešće porodici Boškov...
Otisao nam jedan od najskromnijog coveka sa velikom harizmom koji smo imali ikada na Balkanu i bivse SFRJ! Pocivajte u miru Gospodine Boskov. Saucesce porodidi.
Nažalost, nije dočekao da njegova Voša uzme prvi kup u istoriji... Bio je veliki intelektualac, veliki fudbaler, veliki trener, veliki pedagog, ali pre svega - veliki čovek. Slava mu!
Nakacih se na net, i kao da su mi se noge odsekle kad ugledah naslov. Svestan sam i godina, i realnosti, ali me je vest zaista pogodila. Zao mi je...
Porodici, ali i srpskom fudbalu iskreno saucesce. Cuvacemo vas od zaborava, i Vas, i Mitica, Bobeka... Poslednje HVALA za sve sto ste svi vi podarili srpskom fudbalu.
Slava mu! Poslednji put kada je reprezenacija bila pravi tim, kada smo ucestvovali na prvenstvu Evrope, bilo je upravo kada je on bio selektor. Dao je veliki doprinos nasem fudbalu.
nevidjeno gotivan dekica, sećam se kad je posle neke tekme reprezentacije davajući intervju za tv počeo da vadi neke zgužvane papiriće iz svog mantila i da im pokazuje koje su taktike bile zapisane. rip
Ne videh ni jedan komentar ove tuzne vesti nekog ko Vujketa pamti i kao igraca. Ja pamtim i to uglavnom iz radio prenosa (televizija se skoro i nije "bavila" sportom ) jos jedne (nikad umrle) legende - Radivoja Markovica.
Vujke je bio vezni, ali smo svi mislili da je odbrambeni igrac. Izvanredno se dopunjavao sa Stankovicem i, iako sitan, hrabro je ulazio u duele. Kad je otisao u inostranstvo svi smo zalili. Mislili smo da vise nece igrati za reprezentaciju.
Kad je otisao u "Sampdoriju" za trenera mislili smo da je tu kraj njegove karijere, jer je "Sampdorija" bila mali i nepoznati (u Evropi) klub. Jos kad je doveo Kataneca... "E, Vujke,bas si sad zabrljao." Medutim, on od "Sampdorije" napravi respektabilni EVROPSKI klub, a od Kataneca tada najboljeg defanzivca Evrope.
Kao selektor reprezentacije, trpeo je od nas (i od stampe) "znalaca" "najlepse sporedne stvari na svetu", kritike na sav glas. Medjutim, Vujke kô Vujke: nikad da se bilo kome zbog toga pozali, nikad ruzne reci (izjave) ni o protivnicima, ni o sudijama. Uvek gospodin (sa velikim "G") i uvek u besprekornom odelu i sa kravatom. Cak i kraj aut-linije.
Odlazi polako dzentlmenska generacija fudbalera koja je svoju ljubav prema klubu i reprezentaciji dokazivala time sta i koliko se DAJE NA TERERNU, a ne kolicinom mrznje prema protivniku.
Vujke, hvala ti sto si i nas navijace "Partizana" i "C. zvezde" (jos nismo bili Delije i Grobari) ucio da cenimo i volimo sport i vitestvo.
Ne znam da li ste svesni kakav je taj covek ostavio kulturni trag, daleko vise nego fudbalski, u Italiji. On je dakako, bio trener, veliki trener. Ali, bio je i omiljeni gost, a ponekad i domacin, raznih TV pricalackih programa. I tamo je ispaljivao svoje cuvene izreke. Neke od njih bi, mozda, srpskom citaocu delovale banalno, jer ih zna i od ranije (mozda cak u originalu i nisu njegove) i vezuje ih za fudbal i samo za fudbal. U Italiji su, medjutim, delovale kao bombe. Njima je veliko otkrice bilo i saznanje da je penal "kad da sudija", sto i danas ponavljaju, a njegovi bivsi djaci, poput Mancinija ili Viallija, obavezno se u takvim prilikama pozovu na Boskova. Ali, ti su "boskovizmi" (ponekad i rezultat nespretnog bukvalnog presadjivanja iz jezika u jezik, kulture u kulturu, koje je neocekivano donelo nove asocijacije i otvorilo nova znacenja, tako da bi ih bilo nemoguce prevesti "nazad") cesto izlazili iz fudbalskih okvira, dobijali univerzalna znacenja i ostajali u talijanskom jeziku, istovremeno prepoznatljivi po njemu, a i tesko razlucivi od latinskih poslovica. Savremeni Ciceron. Jako citiran i dandanas, u najnezamislivijim kontekstima. Quando il gioco si fa duro, i duri entrano a giocare. (Kad igra postane gruba, grubijani ulaze u igru.)
A kao igrac (video sam ga samo u filmskim zurnalima), centarhalf, - totalna suprotnost danasnjim. On je - driblao bez lopte! Dok je napadac pokusavao da ga predribla, on bi plesao oko njega i lopte, ne bi li je ukrao, bez dodira.
A u Dnevniku 2 na RTS-u, tzv. javnom servisu, na kraju sportskog bloka mala i beznacajna vest: "I samo jos da dodamo, umro je Vujadin Boskov."
Neka ih je sramota!
Vecna vam slava i hvala najveca igracka i trenerska legendo nase Vojvodine.
Pocivajte u miru cika Vujke, vojvodinasi vas nikad nece zaboraviti.
Napustili ste nas ali legenda nastavlja da zivi. Kao sto je moj deda pricao mom ocu o vama, i moj otac meni, tako ja danas prenosim tu pricu mom sinu, a on ce svom i tako doveka... dok je god nas i nase Vojvodine.
Najbolja ilustracija toga koliko je ovaj čovek bio voljen i cenjen u Italiji, ali i Evropi, može se videti na hashtagu #Boskov na Tviteru (ko razume italijanski, a ko ne razume, dovoljno je reći da je taj hashtag juče bio prvi u trendingu na italijanskom Tviteru)
A veliki Francesko Toti "Hvala ti legendo na svemu sto si me naucio!!!!" :-/ otisla je jedna velika velicina od coveka i trenera, legende nikada ne umiru oni nastavljaju da zive sa nama!!! Neka ti je vecna slava i hvala!!!
IMAGE SOURCE
125 Komentari
Sortiraj po: