Jovan
pre 12 godina
Ostvareni rezultat je sasvim sigurno iznad svih očekivanja i nadanja. Siguran sam da su čak i najokoreliji terzolopoklonici bili zatečeni. Ono što je svakako dobro je to što je srpska ekipa u Malagurskoj dobila još jednog solidnog primača i izuzetnog napadača. Definitivno je korisnija na prijemu servisa, obzirom da je srpka ekipa zbog selektorske samovolje i sujete ostala najtanja baš na toj poziciji.
Rašićeva i Ćebićeva su odigrale turnir života. Obe igračice su igrale na visokom nivou gotovo sve utakmice i dobro je da nam se u postavi ustalio srednjak koji nešto može da uradi i u napadu. Ostaje nejasno prednost koju Krsmanovićeva dobija u odnosu na Veljkovićevu, ali to se može pripisati i poslovičnoj samovolji selektora a i blagonaklonosti prema slepim poslušnicima u timu.
Ono što raduje je činjenica da su se devojke maksimalno trudile i igrale iznad granica svojih mogućnosti. Osetio se timski duh i želja za pobedom, a to je svakako lep prizor i bez obzira na krajnji rezultat.
Ono što ne uliva neku nadu je činjenica da je „evolucija“ ekipe definitivno zaobišla organizaciju napada sa Ognjenovićevom na čelu. Namrgođeni selektor ni na ovom takmičenju nije probao ni jednu novu kombinaciju u napadu i ne mogu da se otmem utisku da je ekipa pod vođstvom, istina nesigurne Antonijevićeve, pokazivala više maštovitosti i raznovrsnosti. I dalje se sve svodi na napade sa spoljnih pozicija, a Brakočevićeva je često bivala pod prevelikim pritiskom. Istini za volju, da nije pružala onako solidne partije ovakav rezultat bi sasvim sigurno izostao, ali pitanje je ima li smisla toliko forsirati ključnog igrača-pogotovo u situacijama kada to baš i nije neophodno, u duelima protiv slabijih ekipa.
Rezultat jeste dobar, ali ne treba se zaluđivati da osvajanje 3-ćeg mesta na ovom takmičenju znači da su Srpkinje 3-ća ekipa na svetu. Ovo je samo jedno u nizu takmičenja gde se tempira forma, probaju različite kombinacije i igračice. Koliko zaista vredi reprezentacija Srbije videće se već na predstojećem EP, gde će doći Italijanke, Holanđanke, Nemice i revanša gladne Ruskinje.
Bez namere da ga umanjim, lično mislim da je ovaj rezultat splet sretnih okolnosti, jer je ekipa Srbije pokazala 150% svojih mogućnosti u trenucima kada su rivalke mahom bile zbunjene (obe utakmice protiv Ruskinja) i prilično ispod svojih mogućnosti (prva utakmica sa ekipom USA i ona sa Kinom). U trenucima kada su sa druge strane bile vrhunske protivnice-poraz ni jednog trenutka nije bio upitan (polufinale protiv USA).
Nije uspeh nakon 4 godine rezultatskog posta biti treći na nekom revijalnom takmičenju, već je uspeh biti najbolji kada je to najvažnije-na Olimpijadi, na Svetskom Prvenstvu i na Evropskom Prventstvu, pa tako godinama, u kontinuitetu.
55 Komentari
Sortiraj po: