Мислим да Литванци неће добро проћи. Они базирају свој оптимизам највише на улози домаћина и на прошлогодишњој бронзи, што је ипак дискутабилно, јер мислим да улога домаћина није толико пресудна у тзв. кошаркашким земљама какве су Америка, Литванија и наравно Србија, а што се тиче бронзе у Турској, ту се догодио скоро невероватан низ срећних околности по Литванце. Победили су од јаких селекција Шпанце, Аргентинце и нас, неко би рекао да су заслужили треће место играма, али не треба заборавити да су Шпанце добили након што су се ови толико опустили услед вођства од преко 20 поена разлике у трећој четвртини да од шока нису могли да се поврате, што се догађа једном у сто година; Аргентинцима су искористили неизбежни слаб дан, будући да су ови играли са три врхунска играча (Приђони, Делфино и Скола), и то не баш ни тако млада, читаво првенство, без правих замена, једном их је умор морао стићи (као и увек последњих година), и то се догодило баш против Литваније; наш меч не морам ни да описујем, нама се тад најмање играла кошарка. Епилог, Кемзура је зацементирао селекторско место победама за које је најмање заслужан, а једна нова генерација литванских играча се доказала на интернационалном плану. То је био једини прави плус из Турске, Калниетис, Поцијус, Мачјулис, а сад ће, баш због домаћег терена, та генерација у налету опет у други план због Јасикевичијуса, Каукенаса, Јасаитиса, Сонгаиле, Лавриновича. Имаће они судар две концепције ту, из којег многи проблеми могу да се изроде. Уз притисак домаћег терена и недоказаног селектора, ето могућег краха.
Мислим да Литванци неће добро проћи. Они базирају свој оптимизам највише на улози домаћина и на прошлогодишњој бронзи, што је ипак дискутабилно, јер мислим да улога домаћина није толико пресудна у тзв. кошаркашким земљама какве су Америка, Литванија и наравно Србија, а што се тиче бронзе у Турској, ту се догодио скоро невероватан низ срећних околности по Литванце. Победили су од јаких селекција Шпанце, Аргентинце и нас, неко би рекао да су заслужили треће место играма, али не треба заборавити да су Шпанце добили након што су се ови толико опустили услед вођства од преко 20 поена разлике у трећој четвртини да од шока нису могли да се поврате, што се догађа једном у сто година; Аргентинцима су искористили неизбежни слаб дан, будући да су ови играли са три врхунска играча (Приђони, Делфино и Скола), и то не баш ни тако млада, читаво првенство, без правих замена, једном их је умор морао стићи (као и увек последњих година), и то се догодило баш против Литваније; наш меч не морам ни да описујем, нама се тад најмање играла кошарка. Епилог, Кемзура је зацементирао селекторско место победама за које је најмање заслужан, а једна нова генерација литванских играча се доказала на интернационалном плану. То је био једини прави плус из Турске, Калниетис, Поцијус, Мачјулис, а сад ће, баш због домаћег терена, та генерација у налету опет у други план због Јасикевичијуса, Каукенаса, Јасаитиса, Сонгаиле, Лавриновича. Имаће они судар две концепције ту, из којег многи проблеми могу да се изроде. Уз притисак домаћег терена и недоказаног селектора, ето могућег краха.
Мислим да Литванци неће добро проћи. Они базирају свој оптимизам највише на улози домаћина и на прошлогодишњој бронзи, што је ипак дискутабилно, јер мислим да улога домаћина није толико пресудна у тзв. кошаркашким земљама какве су Америка, Литванија и наравно Србија, а што се тиче бронзе у Турској, ту се догодио скоро невероватан низ срећних околности по Литванце. Победили су од јаких селекција Шпанце, Аргентинце и нас, неко би рекао да су заслужили треће место играма, али не треба заборавити да су Шпанце добили након што су се ови толико опустили услед вођства од преко 20 поена разлике у трећој четвртини да од шока нису могли да се поврате, што се догађа једном у сто година; Аргентинцима су искористили неизбежни слаб дан, будући да су ови играли са три врхунска играча (Приђони, Делфино и Скола), и то не баш ни тако млада, читаво првенство, без правих замена, једном их је умор морао стићи (као и увек последњих година), и то се догодило баш против Литваније; наш меч не морам ни да описујем, нама се тад најмање играла кошарка. Епилог, Кемзура је зацементирао селекторско место победама за које је најмање заслужан, а једна нова генерација литванских играча се доказала на интернационалном плану. То је био једини прави плус из Турске, Калниетис, Поцијус, Мачјулис, а сад ће, баш због домаћег терена, та генерација у налету опет у други план због Јасикевичијуса, Каукенаса, Јасаитиса, Сонгаиле, Лавриновича. Имаће они судар две концепције ту, из којег многи проблеми могу да се изроде. Уз притисак домаћег терена и недоказаног селектора, ето могућег краха.
IMAGE SOURCE
4 Komentari
Sortiraj po: