Ovo je neobjavljena pjesma napisana naposredno posle sAhrane , prije 25 godina . Bio sam stariji od njega par godina . POsle toliko vremena, sjeaćam se i njega i pjesme:
"Nebom leti crno beli devet ,
bliski , znani pobjednicki krug ,
širi ruke nasmejan ko dete ,
a suza je natopila Jug.
Tu je Dragan razigran i vedar,
priča stara jednostavna sva,
sa tri nula dobio Partizan,
sa tri nula - Mance dao dva !
Ispod Juga lik od svežeg cveta,
da podseća znance i nezance ,
tu se igr*o dečak , prvak sveta ,
dećak kog su znali . DRAGAN MANCE.
Са овом страшном вешћу ми је почео први дан у средњој школи пре 25 година. Нисам знао где сам.
Због Драгана је на хиљаде клинаца почело да пика фудбал, надајући се да ће и они након датог гола на коленима клизати ка ЈУГУ!!!
Dragan Mance je za Partizan u prvenstvu odigrao 117 utakmica i postigao 42 gola,u kup utakmicama postigao 2 gola,a u evropi 3 gola,od sezone 1980/81 kad je zaigro za Partizan,to je sto se tice zvanicnih utakmica.
U svakom slucaju legenda kluba!
R.I.P.
Mance je zavrsio zivot na tragican nacin. Medjutim, nemojmo zbog pijeteta govoriti ono sto nije. Tacno je da je bio odlicanm fudbaler i da je mozda mogao da bude jos bolji, ali nije tacno da bi mogao po igrackim ostvarenjima da se nazove legenda. Legende su npr. Bobek, Mitic, Dzajic, Moca Vukotic.
Ne secam se njegovih igara posto sam imao samo 5 godina kada je otisao...secam se samo kako mi cale donosi u kesi dres i sorc Partizana, kako sam ga onako pun klinacke srece obukao i pitao da li sam sad isti Mance...moj matori, kao sto bi to uradio i svaki drugi to ponosno potvrdi i usledilo je trcanje oko zgrade i uzvikivanje njegovog imena, jer sam bio ubedjen da sam isti on :) Cudna je stvar da neki novi klinci koji su rodjeni godinama posle njegove smrti, Mancea takodje prihvataju za svog idola, bez obzira sto nisu imali prilike da ga gledaju ili puno informisu o njemu. Nekako je ta nasledna prica i ta ljubav koju su prenosile starije generacija budila i budice i dalje taj plamen u srcu kada se pomene njegovo ime. Mnogo je dokaza koliko je on bio veliki, dan danas imamo prilike da se u njih uverimo. Posle 25 godina ljudima krecu suze kada se sete njega, posle 25 godina kada se citaju razlicita secanja ali iste emocije, bili mi matori konji ili ne, proziveli ih ili ne, suze nekako same dodju...Sto se tice naziva stadiona, mislim da Partizan ima za ovih nekoliko decenija stvarno dosta istinskih legendi, koji su svojim igrama i ponasanjem udarili temelje Partizanu. Greska bi bila preskociti jednog Bobeka, Mocu, Milutinovica...mislim da bi najpravednije bilo da se Partizanov Jug nazove njegovim imenov, a da ostali delovi dobiju nazive po isto tako velikim legendama. Mance ce tako doci na mesto koje mu najvise pripada, kod svojih Grobara...
Dragan Mance moj idol zbog koga sam poceo da treniram fudbal, svi smo u to vreme imitirali to cuveno klizanje posle postignutog gola i cepali trenerke na kolenima
Cak i nove mlade generacije ce znati ko je bio Dragan Mance. I sada i za 20 godina. Ono sto svi zanemarujemo je cinjenica da nisu samo golovi i igre ono sto Mancea cini legendom. On bi trebao da bude primjer svim klincima koji istrce na teren u dresu Partizana, bez obzira koliko su mladi, kako se bori i kako se voli svoj klub.
Neka ti je slava Dragane
Dajte ljudi ne budite smesni, stadion Partizana treba da se zove "BOBEK - MANCE" a ne samo "Dragan Mance". Zar je moguce da se tako lako odricete coveka koji nam je osnovao Partizan, najbolji strelac i igrac u istoriji kluba ?
Jedan od mojih idola pored Maradone,Gerrarda,Fernanda Torresa i R.Quaresme.
Kad sam video jedan klip o njemu na Yutube-u(mislim da se zove Dragan Mance-dokumentarni film),zaplakao sam.Sa nepune 23 godine,malo je igrača postiglo ovo što je postigao Dragan Mance!Kao što kaže jedan lik sa sajta Partizana,citiram:
\"Ako se kojim slučajem može meriti,kao što se fudbalsko znanje meri rečima:\"Igra ko Pele\",onda je merna jedinica navijačke ljubavi Mance\"!
Ime stadiona Partizana se neće promeniti u \"Stadiona Dragana Mancea\" bar u narednih 10 godina,jer upravi nije ni na kraj pameti da to urade.Nažalost,ali je tako.Jedini način da stadion dobije ime \"Stadion Dragan Mance\",bar po mom mišljenju je da mi navijači dođemo na vlast u klub,drugo rešenje nevidim.
Ko se slaže,neka klikne PREPORUČUJEM!
Kada sam saznao za tragediju imao sam 11 godina i devet meseci. Falilo je dva dana. Dosao sam iz skole i majka mi je rekla sta se dogodilo. Seo sam ispred ekrana i ceo dan sam gledao nekadasnju Radio televiziju Beograd. Ukoliko nije bio vesti o Manceu cekao sam da bude. Cak i da ponove istu vest. Sve nadajuci se da su pogresili. Ni moji otac i majka nisu gledali nista drugo da bi mene pustili da vidim. Bili su uz mene kao da sam ostao bez najrodjenijeg. Veoma sam tesko to podneo. Ipak u zivotu nikada suzu nisam pustio zbog dusevnog bola, ali ja bolujem na drugi nacin. Sutradan, u skoli niko me nije provocirao tipa "gde vam je Dragan" jer su znali koliki sam "Grobar" i pretpostavili su sta bi ih snaslo. Sreca njihova i moja.
Otiso si Dragane, ostala je tuga
ovek ce te voleti Grobari sa Juga
vozio si prebrzo, nisi imo srece
grobarska te srca zaboravit nece.
Legenda zivi.
Vec 25 godina kako te nema a mi te nismo zaboravili. Video sam predloge da se stadion zove Dragan Mance. Moja tri predloga: 1) Dragan Mance, 2) Milos Milutinovic, 3) Hram. Pozdrav svim Grobarima od Milana Djokica - Sokola iz Uzica.
Na samom potetku osamdesetih u novinama sam procitao da je u Partizan iz Galenike dosao jos jedan "decko koji obecava", cudnog prezimena koje iz prve nisam mogao ni ca zapamtim. Komentari u stilu "odlican u skoku", "izuzetna igra glavom", "gromovit sut", "istancan osecaj za gol"... i slicni nisu me ni najmanje obradovali. Kada se samo setim "talenata" koji su prodefilovali u crno-belom dresu, skepticnost i pesimizam mi dodju kao najnormalnije osobine.
Na nekoliko manjih utakmica taj Dragan Mance je zaista davao golove all a njemu nisam video centarfora koji ce zadovoljiti apetite vernog juga. U to vreme smo pored vecitog Moce imali ubojit tandem Zivkovit-Varga i nisam verovao ca njihovu slavu moze pomutiti ovaj nasmejani novajlija. Prvi put sam ga gledao na derbiju na marakani u oktobru 1981. godine. Posle tri uzastopne pobede (Velez, Buducnost i OFK Beograd), krenuli smo na marakanu da je konacno osvojimo. Sa ciganima smo se tukli bukvalno od rane zore, a taj derbi ostaje upamcen i po tome sto su se poslednji put pojavile zastave motkama. Tekma je resena vec u petom minutu, Milko je iz sumnjive pozicije postigao jedini gol, a Stojanovic je onda branio i moguce i nemogute. Jesica je zamenio Mance da bi pojacao ofanzivu ka Zvedinom golu, ali nismo imali srece. Dragan, sem jednog odlicnog suta nije mnogo pokazao, ali videlo se da ume da se postavi i dobro se kretao. Uverio nas je da ima osecaj za gol i da ce eksplodirati ako bude uporan.
I u prolecnom delu smo izgubili od cigana, ovaj put jos ubedljivije 1:4. Ponovo je skripalo a napadu, ponovo je Mance usao kao rezerva, promasio dva zicera i ponovo je jug uzdisao za neiskoristenim sansama. Nasi navijaci iz Zemuna su tvrdoglavo hvalisali visokog centarfora, a mi smo sumnjicavo vrteli glavom. Jednostavno, na vecim utakmicama nije umeo da se snadje i svi smo se pitali koliko jos treba ca tekamo da najzad proradi.
Dosla je i ta fantasticna sezona 1982/83 u koju je nas tim usao veoma ambiciozno. Na klupi "plava cigra" Milos Milutinovic, a na terenu iskusni Rojevic, Trifunovic, Stojkovic, Vukotic, Klintarski i Jesic potpomognuti talentovanim mladicima Radanovicem, Dimitrijevicem, Smajicem i Manceom, uz standardne Vargu, Zivkovica, Radovica, Stojkovica i ostale. Posle, pet godina miris titule se ponovo osetao a vazduhu. Na otvaranje sezone, Radanovic protiv Osijeka postize gol, na tribinama ludilo i pesma, euforija pocinje. Jedini konkurent, Blazevicev Dinamo biva torpedovan a sred Zagreba 4-3, Mance briljira i posle gola trci prema vernim Grobarima da podeli radost.
Maksimir u suzama, da li je Partizan sampion a sa se jesenji deo prvenstva nije ni zavrsio? Na Marakani uzimamo bod, ponovo sudijska kradja, ali fantasticni Mance posle Ziletovog dodavanja glavom dovodi jug u trans i Partizan do jesenje titule. Drugi deo sampionata, posle traljavog potetka nastavljamo gazeci sve pred sobom. Navijacki rat u Vinkovcima se nastavlja, a sada vec najbolji Jugoslovenski centarfor sve cesce trci slavljenickim sprintom prema Grobarskoj tribini. U vec legendarnoj utakmici sa Zagrebatkim Dinamom na Marakani, Mance i Trifunovic dovode Grobare do ekstaze. Posle 0:2 na poluvremenu, uz nadrealnu grmljavinu sa tribina stizemo do sampionskih 2:2. Tada sam prvi put primetio nesto iracionalno. Po skolskim klupama, po zidovima gradova, po seoskim tarabama vidjam sve cesce ispisanu rec Mance. Mnogo cesce nego Partizan ili Grobari. Mnogi navijaci sticu nadimak Mance tako da smo dosli u grotesknu situaciju da kada na utakmici viknete prezime vecito nasmejanog centarfora, okrece se desetine navijca. U Novom Sadu i danas kada pitate "Znas li Mancea"? dobijate odgovor "Kojeg"?.
A onda 04. juna 1983 godine, na nas stadion dosla je Zvezda. Bili smo naostreni kao nikada, jurili smo cigane po celom gradu. Na jugu otetih crveno belih znamenja skoro kao i na njihovoj tribini. A taj ratnicki filing imali su i igraci pa tako svi cigani ovog sveta zaobilaze ovaj datum kao da nikada nije ni postojao. A jeste! Jedan od najlepsih vidjenih voleja u istoriji fudbala zaustavlja precka. Crno beli bombarder u 35. minutu ponovo gada u precku a u nastavku akcije Varga donosi prednost 1:0, sto je bio rezultat i poluvremena. Pauza vazi samo za igrace, pesma razularenog Juga ledi krv a zilama. U nastavku nam Korolija ne svira cist penal ali na to smo vec navikli, tada nas niko nije mogao zaustaviti. Posle precke trese se i mreza - Mance, Mance, Mance... Cigani smanjuju na 2:1, all razigrani Zemunac nadmudruje Stojanovica i klizi na kolenima ka Jugu. Na kraju 3:2 i sampionski pehar moze da se puni sampanjcem.
Idol je roden, legenda zivi. Posle dugog vremena Partizan ima "devetku" za ponos, razbijaca svih bunkera i defanziva modernog fudbala. Sledeca sezona nije bila tako uspesna. Bill smo drugi a nakon poslednjeg kola protiv Zeljeznicara u Beogradu (0-1), Grobari ulaze a prostorije kluba i pevaju. Igraci su sa nama, Mance okrece turu pica, peva se "i kada ne budes prvi ti...", Grobari luduju. U kupu UEFA, te 1984. godine Dragan Mance nam je priredio jos jednu caroliju. U Londonu, protiv QPR postigao je gol o kome se jos i danas prica. Izgubili smo 6-2, a u revansu ih razneli 4-0 i prosli u drugo kolo. Ako se po necemu pamte ove utakmice to je navijanje i pomenuti gol, koji je verovatno najlepsl gol a istoriji FK Partizan. Manceovi projektili su se redjali kao na traci, a Mancea su svuda pratili poklici Grobara. Veza navijaca i njihovog bozanstva protivnika je dovodila do ocajanja. Partizan nije imao tim za vrhunska dostignuca, pa tako ni Mance nije osetio slavu najvecih fudbalskih velicina ali je u nasim okvirima bio ubedljivo najbolji centarfor. Ono sto je njega izdvajalo od drugih fudbalera bila je njegova pojava, delovao je kulturnije, oblacio se moderno, nije slusao narodnjake (voleo je Dire Straits i Rod Stewarta) i jednostavno odudarao od slike prosecnog fudbalera.
3. septembra 1985. - sok! U saobracajnoj nesreci, a svojoj 23. godini gine centarfor Partizana Dragan Mance na novosadskom putu prema Beogradu. Vest sam cuo na tv-u, setao po kraju oko sat vremena i plakao kao male dete. Telefon je zvonio celo vece, ali nisam mogao da se javljam. Prvu narednu utakmicu smo trebali da igramo u Niksicu pred TV kamerama vec 5. septembra ali je zbog tragicnog dogadaja mec odlozen. U nedelju 08.09. a Beograd je dolazila Pristina ciji celnici nisu imali razumevanja za nasu nesrecu i nisu hteli da odloze tekmu. Misli da je to bilo najpotresnije vece navijaca Partizana, minut cutanja je bio propracen sarpatom na Jugu. Pesme koje su bile spevane za tih pet teskih dana, pevane su nonstop.
Skandiranje "igrajte za Dragana" jos je vise onespokojilo igrace koji se nisu najbolje snasli pod velikim psiholoskim pritiskom. Kontre Vokrija i Batrovica i povici Siptara sa severa razgnevili su Jug koji je poceo da ih vredja. U poslednjem minutu Radanovic daje gol, prekriva lice sakama, svi smo euforicni. Kao da je sam Bog pisao scenario, jeziva mesavina razlicitih osecanja preplavila je stadion JNA- tuga, radost, inat, ocaj, totalno ludilo nas vode kod igraca i rukovodstva kluba gde se sa suzama u ocima nastavlja pevanje u slavu pokojnog Dragana Mancea.
Godine prolaze, na onaj svet se odlazi i po redu i preko reda. Keva me i danas prekoreva recima: " Sine umirali su ti i dede i babe i tetke i strine i ovi i oni ali suzu nisi pustio, a kada je poginuo onaj Mance nisi mogao da govoris. Ne umem to da objasnim ni njoj ni sebi. I danas mi pred ocima prolaze trenuci koji me vezuju za njega - momenat kada lopta ulazi u gol, onaj kratkotrajan muk stadiona pred eksploziju odusevljenja, njegov trk i klizanje prema vernom jugu. Nisam siguran da sam dozivljavao lepse trenutke. Slava mu.
Zeljko T.
SEPTEMBAR 85’,
Tek sam napunio 11 godina, drugi dan skole.
Presao sam od uciteljice kod razrednog, iz cetvrtog u peti. 11 pre podne, u kupatilu sam, spremam se za popodnevnu smenu. Zvoni telefon. Mama se javlja. Nakon par minuta ulazim u sobu. Mama sedi na mom krevetu, oci joj pune suza. Gledam u nju, vidim da nesto nije u redu. Okrenuta je ka zidu iznad kreveta, gleda u postere. Ceo zid nase jedine sobe (tada smo, u 30 m2 sestra i ja ziveli sa roditeljima) je crno beli. Poster do postera, slike, zastavice, salovi, a u sredini umesto ikone Mance na kolenima. Mama me pogleda, hoce nesto da mi kaze, ali nema snage. Prekidam muklu tisinu i pitam ko je zvao malopre dok sam bio u kupatilu. Uspela je da se sabere i kaze: “Zvao je tata sa posla… javili su na radiju da je poginuo Dragan Mance”!
Dizem glavu ka zidu. Gledam ga na kolenima, sklapam oci i ponovo ih otvaram, sve mi je zamagljeno, suze liju … Mama me tesi, ali dzabe. Okrenula je skolu i javila razrednom i direktoru da necu doci u skolu. Kada su je pitali koji je razlog mog izostanka, jednostavno je rekla : “Boze ljudi, pa poginuo je Mance!”U cetvrtak sam se od glave do pete obukao u najdraze boje i krenuo u skolu. Plakao sam i dalje. Svi drugari su me tesili. Razredni, inace Hercegovac, navijac Veleza, zagrlio me je i rekao da mogu da idem kuci i da ne dolazim u skolu pre ponedeljka. Ostao sam, jer mi je mnogo lakse bilo u drustvu, nego da po ceo dan sedim sam u sobi pored postera. Na casu geografije, videvsi me uplakanog nastavnica mi je prisla i izjavila saucesce. Usput me je pitala sta mi je bio pokojni Mance. – “ IDOL “ , odgovorio sam iz prve. I dalje ne mogu da verujem da mi je Mance toliko znacio, ali evo i danas, 15 godina kasnije, trebala su mi puna dva sata da napisem ovih nekoliko redova, jer mi suze nisu dozvolile da to ucinim brze.
Sad je pravi trenutak da neko napise peticiju ili molbu da stadion preimenuju u "Dragan Mance".Svi su za to, vec dugi niz godina. Pocivaj u miru legendo!
sjecam se imao sam 10 god kakav je to sok bio retko ce se roditi takav golgeter kao dragan bio je miljenik svih navijaca slava ti legendo a one nikad ne umiru
Neverevatno harizmatican je bio Mance. Imao je sjajan osecaj za gol. Ono sto mogu da uradim za njega cinim svih ovih godina nakon njegove smrti igrajuci mali fudbal i vicuci posle svakog gola Manceee! Nisam jedini koga tako zovu barem na fudbalu. Cuo sam za mnoge Mancee u Srbiji pa i Crnoj Gori. I to govori kakav je bio fudbaler i covek. Neka mu je vecna slava.
Još jedna legenda koja je prerano napustila ovaj svijet.
Nisam ga imao prilike gledati, ali po pričama svoga starog znam da je bio velik iako iz suprotnog tabora.
Nadam se da je gore ponosan na Ligu prvaka koju njegov Partizan igra, a htio, ne htio morao sam se sjetit ovih dana i Dražena. Samo volio bih da tamo gdje su njih dvojica ne prenose i košarkaško SP, jer veliki Petro to nije zaslužio gledat
Jedan od mojih idola pored Maradone,Gerrarda,Fernanda Torresa i R.Quaresme.
Kad sam video jedan klip o njemu na Yutube-u(mislim da se zove Dragan Mance-dokumentarni film),zaplakao sam.Sa nepune 23 godine,malo je igrača postiglo ovo što je postigao Dragan Mance!Kao što kaže jedan lik sa sajta Partizana,citiram:
"Ako se kojim slučajem može meriti,kao što se fudbalsko znanje meri rečima:"Igra ko Pele",onda je merna jedinica navijačke ljubavi Mance"!
Ime stadiona Partizana se neće promeniti u "Stadiona Dragana Mancea" bar u narednih 10 godina,jer upravi nije ni na kraj pameti da to urade.Nažalost,ali je tako.Jedini način da stadion dobije ime "Stadion Dragan Mance",bar po mom mišljenju je da mi navijači dođemo na vlast u klub,drugo rešenje nevidim.
Ko se slaže,neka klikne PREPORUČUJEM!
Kada sam saznao za tragediju imao sam 11 godina i devet meseci. Falilo je dva dana. Dosao sam iz skole i majka mi je rekla sta se dogodilo. Seo sam ispred ekrana i ceo dan sam gledao nekadasnju Radio televiziju Beograd. Ukoliko nije bio vesti o Manceu cekao sam da bude. Cak i da ponove istu vest. Sve nadajuci se da su pogresili. Ni moji otac i majka nisu gledali nista drugo da bi mene pustili da vidim. Bili su uz mene kao da sam ostao bez najrodjenijeg. Veoma sam tesko to podneo. Ipak u zivotu nikada suzu nisam pustio zbog dusevnog bola, ali ja bolujem na drugi nacin. Sutradan, u skoli niko me nije provocirao tipa "gde vam je Dragan" jer su znali koliki sam "Grobar" i pretpostavili su sta bi ih snaslo. Sreca njihova i moja.
Otiso si Dragane, ostala je tuga
ovek ce te voleti Grobari sa Juga
vozio si prebrzo, nisi imo srece
grobarska te srca zaboravit nece.
Legenda zivi.
Vec 25 godina kako te nema a mi te nismo zaboravili. Video sam predloge da se stadion zove Dragan Mance. Moja tri predloga: 1) Dragan Mance, 2) Milos Milutinovic, 3) Hram. Pozdrav svim Grobarima od Milana Djokica - Sokola iz Uzica.
Dobro pamtim taj dan. Imao sam manje od 14 godina kada je poginuo i to prihvatio nekako ravnodušno, klinački. Kako je vreme prolazilo, počeo sam da shvatam kakav je to gubitak bio. Koliko bi golova Dragan postigao za Partizan, obzirom da se tada u inostranstvo nije moglo sa manje od 28 godina?
Uz Mocu Vukotića, on je za mene najveća legenda Partizana. Danas shvatam da sam imao veliku privilegiju da ga kao klinac gledam uživo u 15-ak utakmica i pamtim njegove golove protiv Vojvodine i QPR-a u Beogradu. Ipak, gol koji je dao QPR-u u Londonu meni je jedan od najlepših koje sam ikada video.
Kao juce da bilo kad mi je cale rekao:"Sine, poginuo ti je Mance!"
25 godina je proslo, ali i sad dok kucam ovo pune su mi oci suza!Gledaju me kolege i ne veruju, mator konj a place!
Za sve one, nesto mladje, koji ga se ne secaju da bi shvatili koliki nam je idol bio, iznecu podatak da u svakom mestu u Srbiji danas postoji neki "decak"(sada kasni tridesetogodisnjak, znaci rodjen izmedju 1972-77 godine)koji nosi nadimak Mance!
A za generaciju kojoj je bio idol,i koja ga je gledala ovo je klasika...crno-beli dres Kombinat Sport, devetka na ledjima, das gol na "malice", bacas se na kolena i vices Manceeeee!!!
LEGENDA ZIVI!!!
Поштовање за јединог (уз покојног Чаву) гробара који је имао и срце и душу. Доказ и примјер да човјек може бити и велики ривал и поштован од супротне стране.
Почивај у миру.
@ "Jbt, pa hocu li ikada doziveti da osvane jednom jedan treci-septembar i da se setim Mancea, a da mi pri tom NE podju suze na oci? Dokle bre da rana bude sve dublja. A kazu, "...vreme leci sve..."! Koja budala mora da je izmislio tu recenicu?"
(GGrobar, 3. septembar 2010 09:53)
Dok sam razmisljao sta da napisem naidjem na tvoj post!Potpisujem sve sto si napisao!
Tacno si opisao kako se osecemo mi koji smo ga gledali!
Sećam se koliko sam, kao navijač Zvezde, bio šokiran tog dana. Lepo je da ste se setili Mancea, bilo bi još lepše da Partizan, na premijeri u LŠ, nekako obeleži ovu godišnjicu.
Imao sam godinu i po dana kada se to desilo, ali price i pesme o Tebi, legenda stvorena oko Tvog imena i mesto u srcu svakog navijaca naseg tima, pokazuju koliko si velik igrac bio i kakva si velicina i dan danas!
Uvek ce te voleti grobari sa juga!!!
Te 1980 godine Cabrinovic tadasnji trener Galenike dodje kod Tome Kaloperovica trenera Partizana i zatrzi pomoc u razmeni igraca.Toma ko Toma mu rece "Sta predlazes Cabro"Znas sta Tomo ti meni das Sanija(Santraca),a ti uzmi koga god hoces"Zamisli se Kaloperovic i rece mu"U redu necu ti uzimati nikoga iz prvoga tima nego ces mi dati tri klinca iz omladinskog pogona i to Zivkovica,Vargu i onog malog crnog sto nosi 7-cu na dresu mislim da se preziva nekako na M" CABRA "A Mance ,u redu pa takvih klinaca imas koliko hoces na zemunskim poljanama.Slazem se." Sve je ostalo istorija.Ispostavilo se da takvih klinaca vise nije bilo,a DRAGAN MANCE postao i ostao legenda svih ljubitelja fudbala.JEDAN JE DRAGAN MACE.
Za neupučene!
mance je iz Galenike prešao u Partizan na insistiranje trenerske i igračke legende našeg kluba, Tomislava Kaloperovića, koji ga je pošto- poto želio u svom timu. Kaloperović je preko svojih jataka predložio Galenici trampu Santrača za Mancea i Čabrinović, tadašnji trener Galenike se upecao. Santrač je prešao u Zemun, uveo Galeniku u prvu ligu, a Mance iz juniora Zemunaca u prvi tim Partizana. Vrijeme je pokazalo da je to bio STRAŠAN POSAO!
Imao sam, sedam godina kada si poginuo, legendo, zbog tvojih igara, zbog tvog srca sam poceo da navijam za Partizan, hvala ti za sve, vecna ti slava i Bog da ti dusu prosti.
Bila je privilegija gledati te kako igras, kako se radujes, kako se boris za dres Partizana! Posle tvoje smrti ostala je jedna velika praznina u nasem klubu, a i u celom nasem sportu tada! Neka ti je vecna slava i hvala ti za sve prelepe trenutke koje si nam pruzio! A nasa uprava neka razmisli o promeni imena stadiona, definitivno je Dragan taj koji je zasluzio da njegovo ime bude na nasem stadionu!!!
Jedan je Mance!!!
Sa 23 godine odigrao je 279 utakmica
i postigao 174 gola!!!
Pet sezona u Partizanu, 35 golova po sezoni!
Takav se nikad više neće pojaviti!!!
VEČNA TI SLAVA MANCE!!!
Apelujem na sve koji već godinama komentarišu ovde, da se pokrenu i neka neko nešto već jednom uradi da se ime Dragana Mancea ovekoveči u imenu stadiona Partizana ili makar južne tribine. Krajnje je vreme, sada smo najjači u zadnjih 25 godina!
Živeo Partizan!
Koliko sam samo puta posle fudbala kuci dosao krvavih koljena, oponasajuci Manceovo radovanje. Kada je poginuo, potukao sam se sa djecakom koji mi je tu vijest saopstio, jednostavno mu nisam vjerovao. Posle sam plakao kao kisa.
MANCE- Gospodar Juga za sva vremena!!!
Kada sam tog dana cuo nesrecnu vest i kao PETOGODISNjI decak plakao sa caletom celo popodne (sa njegovim posterom u rukama)- SHVATIO SAM DA CU CEO ZIVOT ZIVETI ZA CRNO -BELE BOJE !!! Ko je za,da se nas HRAM nazove po NASOJ LEGENDI NAD LEGENDAMA nek preporuci! OTISO SI DRAGANE OSTALA JE TUGA ...
Šta reći!? Nažalost, nikada nećemo znati koja je bila njegova fudbalska veličina. Po onome šta je prikazivao na terenu, bio je na dobrom putu da postane naj bolji svetski centarfor 80ih. Kada se pojavio Marko van Basten, pomislio sam EVO GA MANCE! Srećan sam, jer sam imao priliku da uživam u majstorijama nikad prežaljenog MANCEA. Tužan sam, zato što se sve ove godine od njegove smrti do danas, nije pojavio ni jedan, ali NI JEDAN igrač na ovim prostorima koji bi podsetio na igračinu kakav je bio DRAGAN MANCE. Večna mu slava i hvala za sve pružene radosti!
25 godina je proletelo a njegova dusa i dalje lebdi nad jugom..,ginuo je za sveti dres,cuveno klizajuci kolenima po travi kada postigne gol.Iako im je bio *dzelat* i navijaci Zvezde su ga postovali,sto su i pokazali kada su istakli transparent na prvom derbiju posle njegove pogibije.Mozda zato sto sam ga gledao,ipak je on meni uz svo postovanje Stefa,Moce,Milosa Milutinovica..,najveca legenda Partizana.Pocivaj u miru ikono juga...
Otiso si Dragane,ostala je tuga,uvek ce te voleti grobari sa juga.
Na kolenima klizi po travi,
podize ruke golove slavi,
on sam jurisa sam stvara sanse.
Reci mi ko to? Nas DRAGAN MANCE.
Nas Dragan Mance,zemunska skola,publiku dize kod svakog gola.
Njegova dusa lebdi nad jugom,sa nadovezom najboljim drugom.
Pocivaj i dalje u miru,Dragane.
Jbt, pa hocu li ikada doziveti da osvane jednom jedan treci-septembar i da se setim Mancea, a da mi pri tom NE podju suze na oci? Dokle bre da rana bude sve dublja. A kazu, "...vreme leci sve..."! Koja budala mora da je izmislio tu recenicu?
Nisam nikada imao rodjenog brata ali znam odlicno kako je to kada ti rodjeni brat pogine.
Dragane, jako mi nedostajes, kao uostalom i svim Grobarima koji su te sa Juga bodrili!
Volimo te!
Legendo, ponosu Grobara, dušo koja lebdiš nad Partizanovim Jugom... neka ti je vječna slava i hvala! Svojim odlaskom postao si ime, koje kad se pomene, pušta suzu iz oka savakog Grobara. Ime zbog koga sam najponosniji na svijetu, jer sam lud, jer sam blesav, jer volim Partizan kao oči svoje... jer sam GROBAR!
Grobari Trebinje
Pocivaj u miru LEGENDO.....
Siguran sam da je jednog dana doci neka uprava koja ce imati dovoljno sluha da stadion nosi njegovo ime.Stadion "Dragan Mance",ne moze bolje ni lepse.
Nisam imao prilike da ga gledam kako igra,jer sam rodjen godinu dana posle pogibije njegove.Ali otac moj,koji navija za zvezdu mi je pricao kakav je bio igrac,da je pravio dar-mar na terenu,i sta su mu skandirali navijaci zvezde...Gledao sam utakmice partizana dok je igrao,jer sam bio radoznao da li je takav bio igrac,kako su ga opisivali...Isao sam mu na grob,morao sam...par puta,mozda necu stici da odem i da mu zapalim svecu na grobu,ali cu mu upaliti u crkvi...Otiso si Dragane,uvelo je cvece,nikad vise Dragan Mance mreze tresti nece....Pocivaj u miru legendo naseg juga.
Kada sam tog dana cuo nesrecnu vest i kao PETOGODISNjI decak plakao sa caletom celo popodne (sa njegovim posterom u rukama)- SHVATIO SAM DA CU CEO ZIVOT ZIVETI ZA CRNO -BELE BOJE !!! Ko je za,da se nas HRAM nazove po NASOJ LEGENDI NAD LEGENDAMA nek preporuci! OTISO SI DRAGANE OSTALA JE TUGA ...
Jedan je Mance!!!
Sa 23 godine odigrao je 279 utakmica
i postigao 174 gola!!!
Pet sezona u Partizanu, 35 golova po sezoni!
Takav se nikad više neće pojaviti!!!
VEČNA TI SLAVA MANCE!!!
Apelujem na sve koji već godinama komentarišu ovde, da se pokrenu i neka neko nešto već jednom uradi da se ime Dragana Mancea ovekoveči u imenu stadiona Partizana ili makar južne tribine. Krajnje je vreme, sada smo najjači u zadnjih 25 godina!
Živeo Partizan!
25 godina je proletelo a njegova dusa i dalje lebdi nad jugom..,ginuo je za sveti dres,cuveno klizajuci kolenima po travi kada postigne gol.Iako im je bio *dzelat* i navijaci Zvezde su ga postovali,sto su i pokazali kada su istakli transparent na prvom derbiju posle njegove pogibije.Mozda zato sto sam ga gledao,ipak je on meni uz svo postovanje Stefa,Moce,Milosa Milutinovica..,najveca legenda Partizana.Pocivaj u miru ikono juga...
Na samom potetku osamdesetih u novinama sam procitao da je u Partizan iz Galenike dosao jos jedan "decko koji obecava", cudnog prezimena koje iz prve nisam mogao ni ca zapamtim. Komentari u stilu "odlican u skoku", "izuzetna igra glavom", "gromovit sut", "istancan osecaj za gol"... i slicni nisu me ni najmanje obradovali. Kada se samo setim "talenata" koji su prodefilovali u crno-belom dresu, skepticnost i pesimizam mi dodju kao najnormalnije osobine.
Na nekoliko manjih utakmica taj Dragan Mance je zaista davao golove all a njemu nisam video centarfora koji ce zadovoljiti apetite vernog juga. U to vreme smo pored vecitog Moce imali ubojit tandem Zivkovit-Varga i nisam verovao ca njihovu slavu moze pomutiti ovaj nasmejani novajlija. Prvi put sam ga gledao na derbiju na marakani u oktobru 1981. godine. Posle tri uzastopne pobede (Velez, Buducnost i OFK Beograd), krenuli smo na marakanu da je konacno osvojimo. Sa ciganima smo se tukli bukvalno od rane zore, a taj derbi ostaje upamcen i po tome sto su se poslednji put pojavile zastave motkama. Tekma je resena vec u petom minutu, Milko je iz sumnjive pozicije postigao jedini gol, a Stojanovic je onda branio i moguce i nemogute. Jesica je zamenio Mance da bi pojacao ofanzivu ka Zvedinom golu, ali nismo imali srece. Dragan, sem jednog odlicnog suta nije mnogo pokazao, ali videlo se da ume da se postavi i dobro se kretao. Uverio nas je da ima osecaj za gol i da ce eksplodirati ako bude uporan.
I u prolecnom delu smo izgubili od cigana, ovaj put jos ubedljivije 1:4. Ponovo je skripalo a napadu, ponovo je Mance usao kao rezerva, promasio dva zicera i ponovo je jug uzdisao za neiskoristenim sansama. Nasi navijaci iz Zemuna su tvrdoglavo hvalisali visokog centarfora, a mi smo sumnjicavo vrteli glavom. Jednostavno, na vecim utakmicama nije umeo da se snadje i svi smo se pitali koliko jos treba ca tekamo da najzad proradi.
Dosla je i ta fantasticna sezona 1982/83 u koju je nas tim usao veoma ambiciozno. Na klupi "plava cigra" Milos Milutinovic, a na terenu iskusni Rojevic, Trifunovic, Stojkovic, Vukotic, Klintarski i Jesic potpomognuti talentovanim mladicima Radanovicem, Dimitrijevicem, Smajicem i Manceom, uz standardne Vargu, Zivkovica, Radovica, Stojkovica i ostale. Posle, pet godina miris titule se ponovo osetao a vazduhu. Na otvaranje sezone, Radanovic protiv Osijeka postize gol, na tribinama ludilo i pesma, euforija pocinje. Jedini konkurent, Blazevicev Dinamo biva torpedovan a sred Zagreba 4-3, Mance briljira i posle gola trci prema vernim Grobarima da podeli radost.
Maksimir u suzama, da li je Partizan sampion a sa se jesenji deo prvenstva nije ni zavrsio? Na Marakani uzimamo bod, ponovo sudijska kradja, ali fantasticni Mance posle Ziletovog dodavanja glavom dovodi jug u trans i Partizan do jesenje titule. Drugi deo sampionata, posle traljavog potetka nastavljamo gazeci sve pred sobom. Navijacki rat u Vinkovcima se nastavlja, a sada vec najbolji Jugoslovenski centarfor sve cesce trci slavljenickim sprintom prema Grobarskoj tribini. U vec legendarnoj utakmici sa Zagrebatkim Dinamom na Marakani, Mance i Trifunovic dovode Grobare do ekstaze. Posle 0:2 na poluvremenu, uz nadrealnu grmljavinu sa tribina stizemo do sampionskih 2:2. Tada sam prvi put primetio nesto iracionalno. Po skolskim klupama, po zidovima gradova, po seoskim tarabama vidjam sve cesce ispisanu rec Mance. Mnogo cesce nego Partizan ili Grobari. Mnogi navijaci sticu nadimak Mance tako da smo dosli u grotesknu situaciju da kada na utakmici viknete prezime vecito nasmejanog centarfora, okrece se desetine navijca. U Novom Sadu i danas kada pitate "Znas li Mancea"? dobijate odgovor "Kojeg"?.
A onda 04. juna 1983 godine, na nas stadion dosla je Zvezda. Bili smo naostreni kao nikada, jurili smo cigane po celom gradu. Na jugu otetih crveno belih znamenja skoro kao i na njihovoj tribini. A taj ratnicki filing imali su i igraci pa tako svi cigani ovog sveta zaobilaze ovaj datum kao da nikada nije ni postojao. A jeste! Jedan od najlepsih vidjenih voleja u istoriji fudbala zaustavlja precka. Crno beli bombarder u 35. minutu ponovo gada u precku a u nastavku akcije Varga donosi prednost 1:0, sto je bio rezultat i poluvremena. Pauza vazi samo za igrace, pesma razularenog Juga ledi krv a zilama. U nastavku nam Korolija ne svira cist penal ali na to smo vec navikli, tada nas niko nije mogao zaustaviti. Posle precke trese se i mreza - Mance, Mance, Mance... Cigani smanjuju na 2:1, all razigrani Zemunac nadmudruje Stojanovica i klizi na kolenima ka Jugu. Na kraju 3:2 i sampionski pehar moze da se puni sampanjcem.
Idol je roden, legenda zivi. Posle dugog vremena Partizan ima "devetku" za ponos, razbijaca svih bunkera i defanziva modernog fudbala. Sledeca sezona nije bila tako uspesna. Bill smo drugi a nakon poslednjeg kola protiv Zeljeznicara u Beogradu (0-1), Grobari ulaze a prostorije kluba i pevaju. Igraci su sa nama, Mance okrece turu pica, peva se "i kada ne budes prvi ti...", Grobari luduju. U kupu UEFA, te 1984. godine Dragan Mance nam je priredio jos jednu caroliju. U Londonu, protiv QPR postigao je gol o kome se jos i danas prica. Izgubili smo 6-2, a u revansu ih razneli 4-0 i prosli u drugo kolo. Ako se po necemu pamte ove utakmice to je navijanje i pomenuti gol, koji je verovatno najlepsl gol a istoriji FK Partizan. Manceovi projektili su se redjali kao na traci, a Mancea su svuda pratili poklici Grobara. Veza navijaca i njihovog bozanstva protivnika je dovodila do ocajanja. Partizan nije imao tim za vrhunska dostignuca, pa tako ni Mance nije osetio slavu najvecih fudbalskih velicina ali je u nasim okvirima bio ubedljivo najbolji centarfor. Ono sto je njega izdvajalo od drugih fudbalera bila je njegova pojava, delovao je kulturnije, oblacio se moderno, nije slusao narodnjake (voleo je Dire Straits i Rod Stewarta) i jednostavno odudarao od slike prosecnog fudbalera.
3. septembra 1985. - sok! U saobracajnoj nesreci, a svojoj 23. godini gine centarfor Partizana Dragan Mance na novosadskom putu prema Beogradu. Vest sam cuo na tv-u, setao po kraju oko sat vremena i plakao kao male dete. Telefon je zvonio celo vece, ali nisam mogao da se javljam. Prvu narednu utakmicu smo trebali da igramo u Niksicu pred TV kamerama vec 5. septembra ali je zbog tragicnog dogadaja mec odlozen. U nedelju 08.09. a Beograd je dolazila Pristina ciji celnici nisu imali razumevanja za nasu nesrecu i nisu hteli da odloze tekmu. Misli da je to bilo najpotresnije vece navijaca Partizana, minut cutanja je bio propracen sarpatom na Jugu. Pesme koje su bile spevane za tih pet teskih dana, pevane su nonstop.
Skandiranje "igrajte za Dragana" jos je vise onespokojilo igrace koji se nisu najbolje snasli pod velikim psiholoskim pritiskom. Kontre Vokrija i Batrovica i povici Siptara sa severa razgnevili su Jug koji je poceo da ih vredja. U poslednjem minutu Radanovic daje gol, prekriva lice sakama, svi smo euforicni. Kao da je sam Bog pisao scenario, jeziva mesavina razlicitih osecanja preplavila je stadion JNA- tuga, radost, inat, ocaj, totalno ludilo nas vode kod igraca i rukovodstva kluba gde se sa suzama u ocima nastavlja pevanje u slavu pokojnog Dragana Mancea.
Godine prolaze, na onaj svet se odlazi i po redu i preko reda. Keva me i danas prekoreva recima: " Sine umirali su ti i dede i babe i tetke i strine i ovi i oni ali suzu nisi pustio, a kada je poginuo onaj Mance nisi mogao da govoris. Ne umem to da objasnim ni njoj ni sebi. I danas mi pred ocima prolaze trenuci koji me vezuju za njega - momenat kada lopta ulazi u gol, onaj kratkotrajan muk stadiona pred eksploziju odusevljenja, njegov trk i klizanje prema vernom jugu. Nisam siguran da sam dozivljavao lepse trenutke. Slava mu.
Zeljko T.
SEPTEMBAR 85’,
Tek sam napunio 11 godina, drugi dan skole.
Presao sam od uciteljice kod razrednog, iz cetvrtog u peti. 11 pre podne, u kupatilu sam, spremam se za popodnevnu smenu. Zvoni telefon. Mama se javlja. Nakon par minuta ulazim u sobu. Mama sedi na mom krevetu, oci joj pune suza. Gledam u nju, vidim da nesto nije u redu. Okrenuta je ka zidu iznad kreveta, gleda u postere. Ceo zid nase jedine sobe (tada smo, u 30 m2 sestra i ja ziveli sa roditeljima) je crno beli. Poster do postera, slike, zastavice, salovi, a u sredini umesto ikone Mance na kolenima. Mama me pogleda, hoce nesto da mi kaze, ali nema snage. Prekidam muklu tisinu i pitam ko je zvao malopre dok sam bio u kupatilu. Uspela je da se sabere i kaze: “Zvao je tata sa posla… javili su na radiju da je poginuo Dragan Mance”!
Dizem glavu ka zidu. Gledam ga na kolenima, sklapam oci i ponovo ih otvaram, sve mi je zamagljeno, suze liju … Mama me tesi, ali dzabe. Okrenula je skolu i javila razrednom i direktoru da necu doci u skolu. Kada su je pitali koji je razlog mog izostanka, jednostavno je rekla : “Boze ljudi, pa poginuo je Mance!”U cetvrtak sam se od glave do pete obukao u najdraze boje i krenuo u skolu. Plakao sam i dalje. Svi drugari su me tesili. Razredni, inace Hercegovac, navijac Veleza, zagrlio me je i rekao da mogu da idem kuci i da ne dolazim u skolu pre ponedeljka. Ostao sam, jer mi je mnogo lakse bilo u drustvu, nego da po ceo dan sedim sam u sobi pored postera. Na casu geografije, videvsi me uplakanog nastavnica mi je prisla i izjavila saucesce. Usput me je pitala sta mi je bio pokojni Mance. – “ IDOL “ , odgovorio sam iz prve. I dalje ne mogu da verujem da mi je Mance toliko znacio, ali evo i danas, 15 godina kasnije, trebala su mi puna dva sata da napisem ovih nekoliko redova, jer mi suze nisu dozvolile da to ucinim brze.
Šta reći!? Nažalost, nikada nećemo znati koja je bila njegova fudbalska veličina. Po onome šta je prikazivao na terenu, bio je na dobrom putu da postane naj bolji svetski centarfor 80ih. Kada se pojavio Marko van Basten, pomislio sam EVO GA MANCE! Srećan sam, jer sam imao priliku da uživam u majstorijama nikad prežaljenog MANCEA. Tužan sam, zato što se sve ove godine od njegove smrti do danas, nije pojavio ni jedan, ali NI JEDAN igrač na ovim prostorima koji bi podsetio na igračinu kakav je bio DRAGAN MANCE. Večna mu slava i hvala za sve pružene radosti!
Za neupučene!
mance je iz Galenike prešao u Partizan na insistiranje trenerske i igračke legende našeg kluba, Tomislava Kaloperovića, koji ga je pošto- poto želio u svom timu. Kaloperović je preko svojih jataka predložio Galenici trampu Santrača za Mancea i Čabrinović, tadašnji trener Galenike se upecao. Santrač je prešao u Zemun, uveo Galeniku u prvu ligu, a Mance iz juniora Zemunaca u prvi tim Partizana. Vrijeme je pokazalo da je to bio STRAŠAN POSAO!
Legendo, ponosu Grobara, dušo koja lebdiš nad Partizanovim Jugom... neka ti je vječna slava i hvala! Svojim odlaskom postao si ime, koje kad se pomene, pušta suzu iz oka savakog Grobara. Ime zbog koga sam najponosniji na svijetu, jer sam lud, jer sam blesav, jer volim Partizan kao oči svoje... jer sam GROBAR!
Grobari Trebinje
Pocivaj u miru LEGENDO.....
Siguran sam da je jednog dana doci neka uprava koja ce imati dovoljno sluha da stadion nosi njegovo ime.Stadion "Dragan Mance",ne moze bolje ni lepse.
Jbt, pa hocu li ikada doziveti da osvane jednom jedan treci-septembar i da se setim Mancea, a da mi pri tom NE podju suze na oci? Dokle bre da rana bude sve dublja. A kazu, "...vreme leci sve..."! Koja budala mora da je izmislio tu recenicu?
Nisam nikada imao rodjenog brata ali znam odlicno kako je to kada ti rodjeni brat pogine.
Dragane, jako mi nedostajes, kao uostalom i svim Grobarima koji su te sa Juga bodrili!
Volimo te!
Sećam se koliko sam, kao navijač Zvezde, bio šokiran tog dana. Lepo je da ste se setili Mancea, bilo bi još lepše da Partizan, na premijeri u LŠ, nekako obeleži ovu godišnjicu.
Te 1980 godine Cabrinovic tadasnji trener Galenike dodje kod Tome Kaloperovica trenera Partizana i zatrzi pomoc u razmeni igraca.Toma ko Toma mu rece "Sta predlazes Cabro"Znas sta Tomo ti meni das Sanija(Santraca),a ti uzmi koga god hoces"Zamisli se Kaloperovic i rece mu"U redu necu ti uzimati nikoga iz prvoga tima nego ces mi dati tri klinca iz omladinskog pogona i to Zivkovica,Vargu i onog malog crnog sto nosi 7-cu na dresu mislim da se preziva nekako na M" CABRA "A Mance ,u redu pa takvih klinaca imas koliko hoces na zemunskim poljanama.Slazem se." Sve je ostalo istorija.Ispostavilo se da takvih klinaca vise nije bilo,a DRAGAN MANCE postao i ostao legenda svih ljubitelja fudbala.JEDAN JE DRAGAN MACE.
Otiso si Dragane,ostala je tuga,uvek ce te voleti grobari sa juga.
Na kolenima klizi po travi,
podize ruke golove slavi,
on sam jurisa sam stvara sanse.
Reci mi ko to? Nas DRAGAN MANCE.
Nas Dragan Mance,zemunska skola,publiku dize kod svakog gola.
Njegova dusa lebdi nad jugom,sa nadovezom najboljim drugom.
Pocivaj i dalje u miru,Dragane.
Bila je privilegija gledati te kako igras, kako se radujes, kako se boris za dres Partizana! Posle tvoje smrti ostala je jedna velika praznina u nasem klubu, a i u celom nasem sportu tada! Neka ti je vecna slava i hvala ti za sve prelepe trenutke koje si nam pruzio! A nasa uprava neka razmisli o promeni imena stadiona, definitivno je Dragan taj koji je zasluzio da njegovo ime bude na nasem stadionu!!!
Koliko sam samo puta posle fudbala kuci dosao krvavih koljena, oponasajuci Manceovo radovanje. Kada je poginuo, potukao sam se sa djecakom koji mi je tu vijest saopstio, jednostavno mu nisam vjerovao. Posle sam plakao kao kisa.
MANCE- Gospodar Juga za sva vremena!!!
Ne secam se njegovih igara posto sam imao samo 5 godina kada je otisao...secam se samo kako mi cale donosi u kesi dres i sorc Partizana, kako sam ga onako pun klinacke srece obukao i pitao da li sam sad isti Mance...moj matori, kao sto bi to uradio i svaki drugi to ponosno potvrdi i usledilo je trcanje oko zgrade i uzvikivanje njegovog imena, jer sam bio ubedjen da sam isti on :) Cudna je stvar da neki novi klinci koji su rodjeni godinama posle njegove smrti, Mancea takodje prihvataju za svog idola, bez obzira sto nisu imali prilike da ga gledaju ili puno informisu o njemu. Nekako je ta nasledna prica i ta ljubav koju su prenosile starije generacija budila i budice i dalje taj plamen u srcu kada se pomene njegovo ime. Mnogo je dokaza koliko je on bio veliki, dan danas imamo prilike da se u njih uverimo. Posle 25 godina ljudima krecu suze kada se sete njega, posle 25 godina kada se citaju razlicita secanja ali iste emocije, bili mi matori konji ili ne, proziveli ih ili ne, suze nekako same dodju...Sto se tice naziva stadiona, mislim da Partizan ima za ovih nekoliko decenija stvarno dosta istinskih legendi, koji su svojim igrama i ponasanjem udarili temelje Partizanu. Greska bi bila preskociti jednog Bobeka, Mocu, Milutinovica...mislim da bi najpravednije bilo da se Partizanov Jug nazove njegovim imenov, a da ostali delovi dobiju nazive po isto tako velikim legendama. Mance ce tako doci na mesto koje mu najvise pripada, kod svojih Grobara...
Dajte ljudi ne budite smesni, stadion Partizana treba da se zove "BOBEK - MANCE" a ne samo "Dragan Mance". Zar je moguce da se tako lako odricete coveka koji nam je osnovao Partizan, najbolji strelac i igrac u istoriji kluba ?
Nisam imao prilike da ga gledam kako igra,jer sam rodjen godinu dana posle pogibije njegove.Ali otac moj,koji navija za zvezdu mi je pricao kakav je bio igrac,da je pravio dar-mar na terenu,i sta su mu skandirali navijaci zvezde...Gledao sam utakmice partizana dok je igrao,jer sam bio radoznao da li je takav bio igrac,kako su ga opisivali...Isao sam mu na grob,morao sam...par puta,mozda necu stici da odem i da mu zapalim svecu na grobu,ali cu mu upaliti u crkvi...Otiso si Dragane,uvelo je cvece,nikad vise Dragan Mance mreze tresti nece....Pocivaj u miru legendo naseg juga.
Još jedna legenda koja je prerano napustila ovaj svijet.
Nisam ga imao prilike gledati, ali po pričama svoga starog znam da je bio velik iako iz suprotnog tabora.
Nadam se da je gore ponosan na Ligu prvaka koju njegov Partizan igra, a htio, ne htio morao sam se sjetit ovih dana i Dražena. Samo volio bih da tamo gdje su njih dvojica ne prenose i košarkaško SP, jer veliki Petro to nije zaslužio gledat
Jedan od mojih idola pored Maradone,Gerrarda,Fernanda Torresa i R.Quaresme.
Kad sam video jedan klip o njemu na Yutube-u(mislim da se zove Dragan Mance-dokumentarni film),zaplakao sam.Sa nepune 23 godine,malo je igrača postiglo ovo što je postigao Dragan Mance!Kao što kaže jedan lik sa sajta Partizana,citiram:
"Ako se kojim slučajem može meriti,kao što se fudbalsko znanje meri rečima:"Igra ko Pele",onda je merna jedinica navijačke ljubavi Mance"!
Ime stadiona Partizana se neće promeniti u "Stadiona Dragana Mancea" bar u narednih 10 godina,jer upravi nije ni na kraj pameti da to urade.Nažalost,ali je tako.Jedini način da stadion dobije ime "Stadion Dragan Mance",bar po mom mišljenju je da mi navijači dođemo na vlast u klub,drugo rešenje nevidim.
Ko se slaže,neka klikne PREPORUČUJEM!
@ "Jbt, pa hocu li ikada doziveti da osvane jednom jedan treci-septembar i da se setim Mancea, a da mi pri tom NE podju suze na oci? Dokle bre da rana bude sve dublja. A kazu, "...vreme leci sve..."! Koja budala mora da je izmislio tu recenicu?"
(GGrobar, 3. septembar 2010 09:53)
Dok sam razmisljao sta da napisem naidjem na tvoj post!Potpisujem sve sto si napisao!
Tacno si opisao kako se osecemo mi koji smo ga gledali!
Jedan od mojih idola pored Maradone,Gerrarda,Fernanda Torresa i R.Quaresme.
Kad sam video jedan klip o njemu na Yutube-u(mislim da se zove Dragan Mance-dokumentarni film),zaplakao sam.Sa nepune 23 godine,malo je igrača postiglo ovo što je postigao Dragan Mance!Kao što kaže jedan lik sa sajta Partizana,citiram:
\"Ako se kojim slučajem može meriti,kao što se fudbalsko znanje meri rečima:\"Igra ko Pele\",onda je merna jedinica navijačke ljubavi Mance\"!
Ime stadiona Partizana se neće promeniti u \"Stadiona Dragana Mancea\" bar u narednih 10 godina,jer upravi nije ni na kraj pameti da to urade.Nažalost,ali je tako.Jedini način da stadion dobije ime \"Stadion Dragan Mance\",bar po mom mišljenju je da mi navijači dođemo na vlast u klub,drugo rešenje nevidim.
Ko se slaže,neka klikne PREPORUČUJEM!
Kada sam saznao za tragediju imao sam 11 godina i devet meseci. Falilo je dva dana. Dosao sam iz skole i majka mi je rekla sta se dogodilo. Seo sam ispred ekrana i ceo dan sam gledao nekadasnju Radio televiziju Beograd. Ukoliko nije bio vesti o Manceu cekao sam da bude. Cak i da ponove istu vest. Sve nadajuci se da su pogresili. Ni moji otac i majka nisu gledali nista drugo da bi mene pustili da vidim. Bili su uz mene kao da sam ostao bez najrodjenijeg. Veoma sam tesko to podneo. Ipak u zivotu nikada suzu nisam pustio zbog dusevnog bola, ali ja bolujem na drugi nacin. Sutradan, u skoli niko me nije provocirao tipa "gde vam je Dragan" jer su znali koliki sam "Grobar" i pretpostavili su sta bi ih snaslo. Sreca njihova i moja.
Otiso si Dragane, ostala je tuga
ovek ce te voleti Grobari sa Juga
vozio si prebrzo, nisi imo srece
grobarska te srca zaboravit nece.
Legenda zivi.
Vec 25 godina kako te nema a mi te nismo zaboravili. Video sam predloge da se stadion zove Dragan Mance. Moja tri predloga: 1) Dragan Mance, 2) Milos Milutinovic, 3) Hram. Pozdrav svim Grobarima od Milana Djokica - Sokola iz Uzica.
Kao juce da bilo kad mi je cale rekao:"Sine, poginuo ti je Mance!"
25 godina je proslo, ali i sad dok kucam ovo pune su mi oci suza!Gledaju me kolege i ne veruju, mator konj a place!
Za sve one, nesto mladje, koji ga se ne secaju da bi shvatili koliki nam je idol bio, iznecu podatak da u svakom mestu u Srbiji danas postoji neki "decak"(sada kasni tridesetogodisnjak, znaci rodjen izmedju 1972-77 godine)koji nosi nadimak Mance!
A za generaciju kojoj je bio idol,i koja ga je gledala ovo je klasika...crno-beli dres Kombinat Sport, devetka na ledjima, das gol na "malice", bacas se na kolena i vices Manceeeee!!!
LEGENDA ZIVI!!!
Dragan Mance moj idol zbog koga sam poceo da treniram fudbal, svi smo u to vreme imitirali to cuveno klizanje posle postignutog gola i cepali trenerke na kolenima
Cak i nove mlade generacije ce znati ko je bio Dragan Mance. I sada i za 20 godina. Ono sto svi zanemarujemo je cinjenica da nisu samo golovi i igre ono sto Mancea cini legendom. On bi trebao da bude primjer svim klincima koji istrce na teren u dresu Partizana, bez obzira koliko su mladi, kako se bori i kako se voli svoj klub.
Neka ti je slava Dragane
Imao sam, sedam godina kada si poginuo, legendo, zbog tvojih igara, zbog tvog srca sam poceo da navijam za Partizan, hvala ti za sve, vecna ti slava i Bog da ti dusu prosti.
Imao sam godinu i po dana kada se to desilo, ali price i pesme o Tebi, legenda stvorena oko Tvog imena i mesto u srcu svakog navijaca naseg tima, pokazuju koliko si velik igrac bio i kakva si velicina i dan danas!
Uvek ce te voleti grobari sa juga!!!
Са овом страшном вешћу ми је почео први дан у средњој школи пре 25 година. Нисам знао где сам.
Због Драгана је на хиљаде клинаца почело да пика фудбал, надајући се да ће и они након датог гола на коленима клизати ка ЈУГУ!!!
Sad je pravi trenutak da neko napise peticiju ili molbu da stadion preimenuju u "Dragan Mance".Svi su za to, vec dugi niz godina. Pocivaj u miru legendo!
Dragan Mance je za Partizan u prvenstvu odigrao 117 utakmica i postigao 42 gola,u kup utakmicama postigao 2 gola,a u evropi 3 gola,od sezone 1980/81 kad je zaigro za Partizan,to je sto se tice zvanicnih utakmica.
U svakom slucaju legenda kluba!
R.I.P.
Поштовање за јединог (уз покојног Чаву) гробара који је имао и срце и душу. Доказ и примјер да човјек може бити и велики ривал и поштован од супротне стране.
Почивај у миру.
Dobro pamtim taj dan. Imao sam manje od 14 godina kada je poginuo i to prihvatio nekako ravnodušno, klinački. Kako je vreme prolazilo, počeo sam da shvatam kakav je to gubitak bio. Koliko bi golova Dragan postigao za Partizan, obzirom da se tada u inostranstvo nije moglo sa manje od 28 godina?
Uz Mocu Vukotića, on je za mene najveća legenda Partizana. Danas shvatam da sam imao veliku privilegiju da ga kao klinac gledam uživo u 15-ak utakmica i pamtim njegove golove protiv Vojvodine i QPR-a u Beogradu. Ipak, gol koji je dao QPR-u u Londonu meni je jedan od najlepših koje sam ikada video.
Neverevatno harizmatican je bio Mance. Imao je sjajan osecaj za gol. Ono sto mogu da uradim za njega cinim svih ovih godina nakon njegove smrti igrajuci mali fudbal i vicuci posle svakog gola Manceee! Nisam jedini koga tako zovu barem na fudbalu. Cuo sam za mnoge Mancee u Srbiji pa i Crnoj Gori. I to govori kakav je bio fudbaler i covek. Neka mu je vecna slava.
sjecam se imao sam 10 god kakav je to sok bio retko ce se roditi takav golgeter kao dragan bio je miljenik svih navijaca slava ti legendo a one nikad ne umiru
Kada sam saznao za tragediju imao sam 11 godina i devet meseci. Falilo je dva dana. Dosao sam iz skole i majka mi je rekla sta se dogodilo. Seo sam ispred ekrana i ceo dan sam gledao nekadasnju Radio televiziju Beograd. Ukoliko nije bio vesti o Manceu cekao sam da bude. Cak i da ponove istu vest. Sve nadajuci se da su pogresili. Ni moji otac i majka nisu gledali nista drugo da bi mene pustili da vidim. Bili su uz mene kao da sam ostao bez najrodjenijeg. Veoma sam tesko to podneo. Ipak u zivotu nikada suzu nisam pustio zbog dusevnog bola, ali ja bolujem na drugi nacin. Sutradan, u skoli niko me nije provocirao tipa "gde vam je Dragan" jer su znali koliki sam "Grobar" i pretpostavili su sta bi ih snaslo. Sreca njihova i moja.
Otiso si Dragane, ostala je tuga
ovek ce te voleti Grobari sa Juga
vozio si prebrzo, nisi imo srece
grobarska te srca zaboravit nece.
Legenda zivi.
Vec 25 godina kako te nema a mi te nismo zaboravili. Video sam predloge da se stadion zove Dragan Mance. Moja tri predloga: 1) Dragan Mance, 2) Milos Milutinovic, 3) Hram. Pozdrav svim Grobarima od Milana Djokica - Sokola iz Uzica.
Ovo je neobjavljena pjesma napisana naposredno posle sAhrane , prije 25 godina . Bio sam stariji od njega par godina . POsle toliko vremena, sjeaćam se i njega i pjesme:
"Nebom leti crno beli devet ,
bliski , znani pobjednicki krug ,
širi ruke nasmejan ko dete ,
a suza je natopila Jug.
Tu je Dragan razigran i vedar,
priča stara jednostavna sva,
sa tri nula dobio Partizan,
sa tri nula - Mance dao dva !
Ispod Juga lik od svežeg cveta,
da podseća znance i nezance ,
tu se igr*o dečak , prvak sveta ,
dećak kog su znali . DRAGAN MANCE.
Mance je zavrsio zivot na tragican nacin. Medjutim, nemojmo zbog pijeteta govoriti ono sto nije. Tacno je da je bio odlicanm fudbaler i da je mozda mogao da bude jos bolji, ali nije tacno da bi mogao po igrackim ostvarenjima da se nazove legenda. Legende su npr. Bobek, Mitic, Dzajic, Moca Vukotic.
Mance je zavrsio zivot na tragican nacin. Medjutim, nemojmo zbog pijeteta govoriti ono sto nije. Tacno je da je bio odlicanm fudbaler i da je mozda mogao da bude jos bolji, ali nije tacno da bi mogao po igrackim ostvarenjima da se nazove legenda. Legende su npr. Bobek, Mitic, Dzajic, Moca Vukotic.
Kada sam tog dana cuo nesrecnu vest i kao PETOGODISNjI decak plakao sa caletom celo popodne (sa njegovim posterom u rukama)- SHVATIO SAM DA CU CEO ZIVOT ZIVETI ZA CRNO -BELE BOJE !!! Ko je za,da se nas HRAM nazove po NASOJ LEGENDI NAD LEGENDAMA nek preporuci! OTISO SI DRAGANE OSTALA JE TUGA ...
Dajte ljudi ne budite smesni, stadion Partizana treba da se zove "BOBEK - MANCE" a ne samo "Dragan Mance". Zar je moguce da se tako lako odricete coveka koji nam je osnovao Partizan, najbolji strelac i igrac u istoriji kluba ?
Jedan od mojih idola pored Maradone,Gerrarda,Fernanda Torresa i R.Quaresme.
Kad sam video jedan klip o njemu na Yutube-u(mislim da se zove Dragan Mance-dokumentarni film),zaplakao sam.Sa nepune 23 godine,malo je igrača postiglo ovo što je postigao Dragan Mance!Kao što kaže jedan lik sa sajta Partizana,citiram:
\"Ako se kojim slučajem može meriti,kao što se fudbalsko znanje meri rečima:\"Igra ko Pele\",onda je merna jedinica navijačke ljubavi Mance\"!
Ime stadiona Partizana se neće promeniti u \"Stadiona Dragana Mancea\" bar u narednih 10 godina,jer upravi nije ni na kraj pameti da to urade.Nažalost,ali je tako.Jedini način da stadion dobije ime \"Stadion Dragan Mance\",bar po mom mišljenju je da mi navijači dođemo na vlast u klub,drugo rešenje nevidim.
Ko se slaže,neka klikne PREPORUČUJEM!
Pocivaj u miru LEGENDO.....
Siguran sam da je jednog dana doci neka uprava koja ce imati dovoljno sluha da stadion nosi njegovo ime.Stadion "Dragan Mance",ne moze bolje ni lepse.
Jedan od mojih idola pored Maradone,Gerrarda,Fernanda Torresa i R.Quaresme.
Kad sam video jedan klip o njemu na Yutube-u(mislim da se zove Dragan Mance-dokumentarni film),zaplakao sam.Sa nepune 23 godine,malo je igrača postiglo ovo što je postigao Dragan Mance!Kao što kaže jedan lik sa sajta Partizana,citiram:
"Ako se kojim slučajem može meriti,kao što se fudbalsko znanje meri rečima:"Igra ko Pele",onda je merna jedinica navijačke ljubavi Mance"!
Ime stadiona Partizana se neće promeniti u "Stadiona Dragana Mancea" bar u narednih 10 godina,jer upravi nije ni na kraj pameti da to urade.Nažalost,ali je tako.Jedini način da stadion dobije ime "Stadion Dragan Mance",bar po mom mišljenju je da mi navijači dođemo na vlast u klub,drugo rešenje nevidim.
Ko se slaže,neka klikne PREPORUČUJEM!
Otiso si Dragane,ostala je tuga,uvek ce te voleti grobari sa juga.
Na kolenima klizi po travi,
podize ruke golove slavi,
on sam jurisa sam stvara sanse.
Reci mi ko to? Nas DRAGAN MANCE.
Nas Dragan Mance,zemunska skola,publiku dize kod svakog gola.
Njegova dusa lebdi nad jugom,sa nadovezom najboljim drugom.
Pocivaj i dalje u miru,Dragane.
Apelujem na sve koji već godinama komentarišu ovde, da se pokrenu i neka neko nešto već jednom uradi da se ime Dragana Mancea ovekoveči u imenu stadiona Partizana ili makar južne tribine. Krajnje je vreme, sada smo najjači u zadnjih 25 godina!
Živeo Partizan!
Koliko sam samo puta posle fudbala kuci dosao krvavih koljena, oponasajuci Manceovo radovanje. Kada je poginuo, potukao sam se sa djecakom koji mi je tu vijest saopstio, jednostavno mu nisam vjerovao. Posle sam plakao kao kisa.
MANCE- Gospodar Juga za sva vremena!!!
Na samom potetku osamdesetih u novinama sam procitao da je u Partizan iz Galenike dosao jos jedan "decko koji obecava", cudnog prezimena koje iz prve nisam mogao ni ca zapamtim. Komentari u stilu "odlican u skoku", "izuzetna igra glavom", "gromovit sut", "istancan osecaj za gol"... i slicni nisu me ni najmanje obradovali. Kada se samo setim "talenata" koji su prodefilovali u crno-belom dresu, skepticnost i pesimizam mi dodju kao najnormalnije osobine.
Na nekoliko manjih utakmica taj Dragan Mance je zaista davao golove all a njemu nisam video centarfora koji ce zadovoljiti apetite vernog juga. U to vreme smo pored vecitog Moce imali ubojit tandem Zivkovit-Varga i nisam verovao ca njihovu slavu moze pomutiti ovaj nasmejani novajlija. Prvi put sam ga gledao na derbiju na marakani u oktobru 1981. godine. Posle tri uzastopne pobede (Velez, Buducnost i OFK Beograd), krenuli smo na marakanu da je konacno osvojimo. Sa ciganima smo se tukli bukvalno od rane zore, a taj derbi ostaje upamcen i po tome sto su se poslednji put pojavile zastave motkama. Tekma je resena vec u petom minutu, Milko je iz sumnjive pozicije postigao jedini gol, a Stojanovic je onda branio i moguce i nemogute. Jesica je zamenio Mance da bi pojacao ofanzivu ka Zvedinom golu, ali nismo imali srece. Dragan, sem jednog odlicnog suta nije mnogo pokazao, ali videlo se da ume da se postavi i dobro se kretao. Uverio nas je da ima osecaj za gol i da ce eksplodirati ako bude uporan.
I u prolecnom delu smo izgubili od cigana, ovaj put jos ubedljivije 1:4. Ponovo je skripalo a napadu, ponovo je Mance usao kao rezerva, promasio dva zicera i ponovo je jug uzdisao za neiskoristenim sansama. Nasi navijaci iz Zemuna su tvrdoglavo hvalisali visokog centarfora, a mi smo sumnjicavo vrteli glavom. Jednostavno, na vecim utakmicama nije umeo da se snadje i svi smo se pitali koliko jos treba ca tekamo da najzad proradi.
Dosla je i ta fantasticna sezona 1982/83 u koju je nas tim usao veoma ambiciozno. Na klupi "plava cigra" Milos Milutinovic, a na terenu iskusni Rojevic, Trifunovic, Stojkovic, Vukotic, Klintarski i Jesic potpomognuti talentovanim mladicima Radanovicem, Dimitrijevicem, Smajicem i Manceom, uz standardne Vargu, Zivkovica, Radovica, Stojkovica i ostale. Posle, pet godina miris titule se ponovo osetao a vazduhu. Na otvaranje sezone, Radanovic protiv Osijeka postize gol, na tribinama ludilo i pesma, euforija pocinje. Jedini konkurent, Blazevicev Dinamo biva torpedovan a sred Zagreba 4-3, Mance briljira i posle gola trci prema vernim Grobarima da podeli radost.
Maksimir u suzama, da li je Partizan sampion a sa se jesenji deo prvenstva nije ni zavrsio? Na Marakani uzimamo bod, ponovo sudijska kradja, ali fantasticni Mance posle Ziletovog dodavanja glavom dovodi jug u trans i Partizan do jesenje titule. Drugi deo sampionata, posle traljavog potetka nastavljamo gazeci sve pred sobom. Navijacki rat u Vinkovcima se nastavlja, a sada vec najbolji Jugoslovenski centarfor sve cesce trci slavljenickim sprintom prema Grobarskoj tribini. U vec legendarnoj utakmici sa Zagrebatkim Dinamom na Marakani, Mance i Trifunovic dovode Grobare do ekstaze. Posle 0:2 na poluvremenu, uz nadrealnu grmljavinu sa tribina stizemo do sampionskih 2:2. Tada sam prvi put primetio nesto iracionalno. Po skolskim klupama, po zidovima gradova, po seoskim tarabama vidjam sve cesce ispisanu rec Mance. Mnogo cesce nego Partizan ili Grobari. Mnogi navijaci sticu nadimak Mance tako da smo dosli u grotesknu situaciju da kada na utakmici viknete prezime vecito nasmejanog centarfora, okrece se desetine navijca. U Novom Sadu i danas kada pitate "Znas li Mancea"? dobijate odgovor "Kojeg"?.
A onda 04. juna 1983 godine, na nas stadion dosla je Zvezda. Bili smo naostreni kao nikada, jurili smo cigane po celom gradu. Na jugu otetih crveno belih znamenja skoro kao i na njihovoj tribini. A taj ratnicki filing imali su i igraci pa tako svi cigani ovog sveta zaobilaze ovaj datum kao da nikada nije ni postojao. A jeste! Jedan od najlepsih vidjenih voleja u istoriji fudbala zaustavlja precka. Crno beli bombarder u 35. minutu ponovo gada u precku a u nastavku akcije Varga donosi prednost 1:0, sto je bio rezultat i poluvremena. Pauza vazi samo za igrace, pesma razularenog Juga ledi krv a zilama. U nastavku nam Korolija ne svira cist penal ali na to smo vec navikli, tada nas niko nije mogao zaustaviti. Posle precke trese se i mreza - Mance, Mance, Mance... Cigani smanjuju na 2:1, all razigrani Zemunac nadmudruje Stojanovica i klizi na kolenima ka Jugu. Na kraju 3:2 i sampionski pehar moze da se puni sampanjcem.
Idol je roden, legenda zivi. Posle dugog vremena Partizan ima "devetku" za ponos, razbijaca svih bunkera i defanziva modernog fudbala. Sledeca sezona nije bila tako uspesna. Bill smo drugi a nakon poslednjeg kola protiv Zeljeznicara u Beogradu (0-1), Grobari ulaze a prostorije kluba i pevaju. Igraci su sa nama, Mance okrece turu pica, peva se "i kada ne budes prvi ti...", Grobari luduju. U kupu UEFA, te 1984. godine Dragan Mance nam je priredio jos jednu caroliju. U Londonu, protiv QPR postigao je gol o kome se jos i danas prica. Izgubili smo 6-2, a u revansu ih razneli 4-0 i prosli u drugo kolo. Ako se po necemu pamte ove utakmice to je navijanje i pomenuti gol, koji je verovatno najlepsl gol a istoriji FK Partizan. Manceovi projektili su se redjali kao na traci, a Mancea su svuda pratili poklici Grobara. Veza navijaca i njihovog bozanstva protivnika je dovodila do ocajanja. Partizan nije imao tim za vrhunska dostignuca, pa tako ni Mance nije osetio slavu najvecih fudbalskih velicina ali je u nasim okvirima bio ubedljivo najbolji centarfor. Ono sto je njega izdvajalo od drugih fudbalera bila je njegova pojava, delovao je kulturnije, oblacio se moderno, nije slusao narodnjake (voleo je Dire Straits i Rod Stewarta) i jednostavno odudarao od slike prosecnog fudbalera.
3. septembra 1985. - sok! U saobracajnoj nesreci, a svojoj 23. godini gine centarfor Partizana Dragan Mance na novosadskom putu prema Beogradu. Vest sam cuo na tv-u, setao po kraju oko sat vremena i plakao kao male dete. Telefon je zvonio celo vece, ali nisam mogao da se javljam. Prvu narednu utakmicu smo trebali da igramo u Niksicu pred TV kamerama vec 5. septembra ali je zbog tragicnog dogadaja mec odlozen. U nedelju 08.09. a Beograd je dolazila Pristina ciji celnici nisu imali razumevanja za nasu nesrecu i nisu hteli da odloze tekmu. Misli da je to bilo najpotresnije vece navijaca Partizana, minut cutanja je bio propracen sarpatom na Jugu. Pesme koje su bile spevane za tih pet teskih dana, pevane su nonstop.
Skandiranje "igrajte za Dragana" jos je vise onespokojilo igrace koji se nisu najbolje snasli pod velikim psiholoskim pritiskom. Kontre Vokrija i Batrovica i povici Siptara sa severa razgnevili su Jug koji je poceo da ih vredja. U poslednjem minutu Radanovic daje gol, prekriva lice sakama, svi smo euforicni. Kao da je sam Bog pisao scenario, jeziva mesavina razlicitih osecanja preplavila je stadion JNA- tuga, radost, inat, ocaj, totalno ludilo nas vode kod igraca i rukovodstva kluba gde se sa suzama u ocima nastavlja pevanje u slavu pokojnog Dragana Mancea.
Godine prolaze, na onaj svet se odlazi i po redu i preko reda. Keva me i danas prekoreva recima: " Sine umirali su ti i dede i babe i tetke i strine i ovi i oni ali suzu nisi pustio, a kada je poginuo onaj Mance nisi mogao da govoris. Ne umem to da objasnim ni njoj ni sebi. I danas mi pred ocima prolaze trenuci koji me vezuju za njega - momenat kada lopta ulazi u gol, onaj kratkotrajan muk stadiona pred eksploziju odusevljenja, njegov trk i klizanje prema vernom jugu. Nisam siguran da sam dozivljavao lepse trenutke. Slava mu.
Zeljko T.
SEPTEMBAR 85’,
Tek sam napunio 11 godina, drugi dan skole.
Presao sam od uciteljice kod razrednog, iz cetvrtog u peti. 11 pre podne, u kupatilu sam, spremam se za popodnevnu smenu. Zvoni telefon. Mama se javlja. Nakon par minuta ulazim u sobu. Mama sedi na mom krevetu, oci joj pune suza. Gledam u nju, vidim da nesto nije u redu. Okrenuta je ka zidu iznad kreveta, gleda u postere. Ceo zid nase jedine sobe (tada smo, u 30 m2 sestra i ja ziveli sa roditeljima) je crno beli. Poster do postera, slike, zastavice, salovi, a u sredini umesto ikone Mance na kolenima. Mama me pogleda, hoce nesto da mi kaze, ali nema snage. Prekidam muklu tisinu i pitam ko je zvao malopre dok sam bio u kupatilu. Uspela je da se sabere i kaze: “Zvao je tata sa posla… javili su na radiju da je poginuo Dragan Mance”!
Dizem glavu ka zidu. Gledam ga na kolenima, sklapam oci i ponovo ih otvaram, sve mi je zamagljeno, suze liju … Mama me tesi, ali dzabe. Okrenula je skolu i javila razrednom i direktoru da necu doci u skolu. Kada su je pitali koji je razlog mog izostanka, jednostavno je rekla : “Boze ljudi, pa poginuo je Mance!”U cetvrtak sam se od glave do pete obukao u najdraze boje i krenuo u skolu. Plakao sam i dalje. Svi drugari su me tesili. Razredni, inace Hercegovac, navijac Veleza, zagrlio me je i rekao da mogu da idem kuci i da ne dolazim u skolu pre ponedeljka. Ostao sam, jer mi je mnogo lakse bilo u drustvu, nego da po ceo dan sedim sam u sobi pored postera. Na casu geografije, videvsi me uplakanog nastavnica mi je prisla i izjavila saucesce. Usput me je pitala sta mi je bio pokojni Mance. – “ IDOL “ , odgovorio sam iz prve. I dalje ne mogu da verujem da mi je Mance toliko znacio, ali evo i danas, 15 godina kasnije, trebala su mi puna dva sata da napisem ovih nekoliko redova, jer mi suze nisu dozvolile da to ucinim brze.
Šta reći!? Nažalost, nikada nećemo znati koja je bila njegova fudbalska veličina. Po onome šta je prikazivao na terenu, bio je na dobrom putu da postane naj bolji svetski centarfor 80ih. Kada se pojavio Marko van Basten, pomislio sam EVO GA MANCE! Srećan sam, jer sam imao priliku da uživam u majstorijama nikad prežaljenog MANCEA. Tužan sam, zato što se sve ove godine od njegove smrti do danas, nije pojavio ni jedan, ali NI JEDAN igrač na ovim prostorima koji bi podsetio na igračinu kakav je bio DRAGAN MANCE. Večna mu slava i hvala za sve pružene radosti!
Nisam imao prilike da ga gledam kako igra,jer sam rodjen godinu dana posle pogibije njegove.Ali otac moj,koji navija za zvezdu mi je pricao kakav je bio igrac,da je pravio dar-mar na terenu,i sta su mu skandirali navijaci zvezde...Gledao sam utakmice partizana dok je igrao,jer sam bio radoznao da li je takav bio igrac,kako su ga opisivali...Isao sam mu na grob,morao sam...par puta,mozda necu stici da odem i da mu zapalim svecu na grobu,ali cu mu upaliti u crkvi...Otiso si Dragane,uvelo je cvece,nikad vise Dragan Mance mreze tresti nece....Pocivaj u miru legendo naseg juga.
Jbt, pa hocu li ikada doziveti da osvane jednom jedan treci-septembar i da se setim Mancea, a da mi pri tom NE podju suze na oci? Dokle bre da rana bude sve dublja. A kazu, "...vreme leci sve..."! Koja budala mora da je izmislio tu recenicu?
Nisam nikada imao rodjenog brata ali znam odlicno kako je to kada ti rodjeni brat pogine.
Dragane, jako mi nedostajes, kao uostalom i svim Grobarima koji su te sa Juga bodrili!
Volimo te!
Sećam se koliko sam, kao navijač Zvezde, bio šokiran tog dana. Lepo je da ste se setili Mancea, bilo bi još lepše da Partizan, na premijeri u LŠ, nekako obeleži ovu godišnjicu.
25 godina je proletelo a njegova dusa i dalje lebdi nad jugom..,ginuo je za sveti dres,cuveno klizajuci kolenima po travi kada postigne gol.Iako im je bio *dzelat* i navijaci Zvezde su ga postovali,sto su i pokazali kada su istakli transparent na prvom derbiju posle njegove pogibije.Mozda zato sto sam ga gledao,ipak je on meni uz svo postovanje Stefa,Moce,Milosa Milutinovica..,najveca legenda Partizana.Pocivaj u miru ikono juga...
Jedan je Mance!!!
Sa 23 godine odigrao je 279 utakmica
i postigao 174 gola!!!
Pet sezona u Partizanu, 35 golova po sezoni!
Takav se nikad više neće pojaviti!!!
VEČNA TI SLAVA MANCE!!!
Za neupučene!
mance je iz Galenike prešao u Partizan na insistiranje trenerske i igračke legende našeg kluba, Tomislava Kaloperovića, koji ga je pošto- poto želio u svom timu. Kaloperović je preko svojih jataka predložio Galenici trampu Santrača za Mancea i Čabrinović, tadašnji trener Galenike se upecao. Santrač je prešao u Zemun, uveo Galeniku u prvu ligu, a Mance iz juniora Zemunaca u prvi tim Partizana. Vrijeme je pokazalo da je to bio STRAŠAN POSAO!
Bila je privilegija gledati te kako igras, kako se radujes, kako se boris za dres Partizana! Posle tvoje smrti ostala je jedna velika praznina u nasem klubu, a i u celom nasem sportu tada! Neka ti je vecna slava i hvala ti za sve prelepe trenutke koje si nam pruzio! A nasa uprava neka razmisli o promeni imena stadiona, definitivno je Dragan taj koji je zasluzio da njegovo ime bude na nasem stadionu!!!
Legendo, ponosu Grobara, dušo koja lebdiš nad Partizanovim Jugom... neka ti je vječna slava i hvala! Svojim odlaskom postao si ime, koje kad se pomene, pušta suzu iz oka savakog Grobara. Ime zbog koga sam najponosniji na svijetu, jer sam lud, jer sam blesav, jer volim Partizan kao oči svoje... jer sam GROBAR!
Grobari Trebinje
Kao juce da bilo kad mi je cale rekao:"Sine, poginuo ti je Mance!"
25 godina je proslo, ali i sad dok kucam ovo pune su mi oci suza!Gledaju me kolege i ne veruju, mator konj a place!
Za sve one, nesto mladje, koji ga se ne secaju da bi shvatili koliki nam je idol bio, iznecu podatak da u svakom mestu u Srbiji danas postoji neki "decak"(sada kasni tridesetogodisnjak, znaci rodjen izmedju 1972-77 godine)koji nosi nadimak Mance!
A za generaciju kojoj je bio idol,i koja ga je gledala ovo je klasika...crno-beli dres Kombinat Sport, devetka na ledjima, das gol na "malice", bacas se na kolena i vices Manceeeee!!!
LEGENDA ZIVI!!!
Još jedna legenda koja je prerano napustila ovaj svijet.
Nisam ga imao prilike gledati, ali po pričama svoga starog znam da je bio velik iako iz suprotnog tabora.
Nadam se da je gore ponosan na Ligu prvaka koju njegov Partizan igra, a htio, ne htio morao sam se sjetit ovih dana i Dražena. Samo volio bih da tamo gdje su njih dvojica ne prenose i košarkaško SP, jer veliki Petro to nije zaslužio gledat
Kada sam saznao za tragediju imao sam 11 godina i devet meseci. Falilo je dva dana. Dosao sam iz skole i majka mi je rekla sta se dogodilo. Seo sam ispred ekrana i ceo dan sam gledao nekadasnju Radio televiziju Beograd. Ukoliko nije bio vesti o Manceu cekao sam da bude. Cak i da ponove istu vest. Sve nadajuci se da su pogresili. Ni moji otac i majka nisu gledali nista drugo da bi mene pustili da vidim. Bili su uz mene kao da sam ostao bez najrodjenijeg. Veoma sam tesko to podneo. Ipak u zivotu nikada suzu nisam pustio zbog dusevnog bola, ali ja bolujem na drugi nacin. Sutradan, u skoli niko me nije provocirao tipa "gde vam je Dragan" jer su znali koliki sam "Grobar" i pretpostavili su sta bi ih snaslo. Sreca njihova i moja.
Otiso si Dragane, ostala je tuga
ovek ce te voleti Grobari sa Juga
vozio si prebrzo, nisi imo srece
grobarska te srca zaboravit nece.
Legenda zivi.
Vec 25 godina kako te nema a mi te nismo zaboravili. Video sam predloge da se stadion zove Dragan Mance. Moja tri predloga: 1) Dragan Mance, 2) Milos Milutinovic, 3) Hram. Pozdrav svim Grobarima od Milana Djokica - Sokola iz Uzica.
Ne secam se njegovih igara posto sam imao samo 5 godina kada je otisao...secam se samo kako mi cale donosi u kesi dres i sorc Partizana, kako sam ga onako pun klinacke srece obukao i pitao da li sam sad isti Mance...moj matori, kao sto bi to uradio i svaki drugi to ponosno potvrdi i usledilo je trcanje oko zgrade i uzvikivanje njegovog imena, jer sam bio ubedjen da sam isti on :) Cudna je stvar da neki novi klinci koji su rodjeni godinama posle njegove smrti, Mancea takodje prihvataju za svog idola, bez obzira sto nisu imali prilike da ga gledaju ili puno informisu o njemu. Nekako je ta nasledna prica i ta ljubav koju su prenosile starije generacija budila i budice i dalje taj plamen u srcu kada se pomene njegovo ime. Mnogo je dokaza koliko je on bio veliki, dan danas imamo prilike da se u njih uverimo. Posle 25 godina ljudima krecu suze kada se sete njega, posle 25 godina kada se citaju razlicita secanja ali iste emocije, bili mi matori konji ili ne, proziveli ih ili ne, suze nekako same dodju...Sto se tice naziva stadiona, mislim da Partizan ima za ovih nekoliko decenija stvarno dosta istinskih legendi, koji su svojim igrama i ponasanjem udarili temelje Partizanu. Greska bi bila preskociti jednog Bobeka, Mocu, Milutinovica...mislim da bi najpravednije bilo da se Partizanov Jug nazove njegovim imenov, a da ostali delovi dobiju nazive po isto tako velikim legendama. Mance ce tako doci na mesto koje mu najvise pripada, kod svojih Grobara...
Imao sam godinu i po dana kada se to desilo, ali price i pesme o Tebi, legenda stvorena oko Tvog imena i mesto u srcu svakog navijaca naseg tima, pokazuju koliko si velik igrac bio i kakva si velicina i dan danas!
Uvek ce te voleti grobari sa juga!!!
Te 1980 godine Cabrinovic tadasnji trener Galenike dodje kod Tome Kaloperovica trenera Partizana i zatrzi pomoc u razmeni igraca.Toma ko Toma mu rece "Sta predlazes Cabro"Znas sta Tomo ti meni das Sanija(Santraca),a ti uzmi koga god hoces"Zamisli se Kaloperovic i rece mu"U redu necu ti uzimati nikoga iz prvoga tima nego ces mi dati tri klinca iz omladinskog pogona i to Zivkovica,Vargu i onog malog crnog sto nosi 7-cu na dresu mislim da se preziva nekako na M" CABRA "A Mance ,u redu pa takvih klinaca imas koliko hoces na zemunskim poljanama.Slazem se." Sve je ostalo istorija.Ispostavilo se da takvih klinaca vise nije bilo,a DRAGAN MANCE postao i ostao legenda svih ljubitelja fudbala.JEDAN JE DRAGAN MACE.
Imao sam, sedam godina kada si poginuo, legendo, zbog tvojih igara, zbog tvog srca sam poceo da navijam za Partizan, hvala ti za sve, vecna ti slava i Bog da ti dusu prosti.
Поштовање за јединог (уз покојног Чаву) гробара који је имао и срце и душу. Доказ и примјер да човјек може бити и велики ривал и поштован од супротне стране.
Почивај у миру.
Kada sam saznao za tragediju imao sam 11 godina i devet meseci. Falilo je dva dana. Dosao sam iz skole i majka mi je rekla sta se dogodilo. Seo sam ispred ekrana i ceo dan sam gledao nekadasnju Radio televiziju Beograd. Ukoliko nije bio vesti o Manceu cekao sam da bude. Cak i da ponove istu vest. Sve nadajuci se da su pogresili. Ni moji otac i majka nisu gledali nista drugo da bi mene pustili da vidim. Bili su uz mene kao da sam ostao bez najrodjenijeg. Veoma sam tesko to podneo. Ipak u zivotu nikada suzu nisam pustio zbog dusevnog bola, ali ja bolujem na drugi nacin. Sutradan, u skoli niko me nije provocirao tipa "gde vam je Dragan" jer su znali koliki sam "Grobar" i pretpostavili su sta bi ih snaslo. Sreca njihova i moja.
Otiso si Dragane, ostala je tuga
ovek ce te voleti Grobari sa Juga
vozio si prebrzo, nisi imo srece
grobarska te srca zaboravit nece.
Legenda zivi.
Vec 25 godina kako te nema a mi te nismo zaboravili. Video sam predloge da se stadion zove Dragan Mance. Moja tri predloga: 1) Dragan Mance, 2) Milos Milutinovic, 3) Hram. Pozdrav svim Grobarima od Milana Djokica - Sokola iz Uzica.
@ "Jbt, pa hocu li ikada doziveti da osvane jednom jedan treci-septembar i da se setim Mancea, a da mi pri tom NE podju suze na oci? Dokle bre da rana bude sve dublja. A kazu, "...vreme leci sve..."! Koja budala mora da je izmislio tu recenicu?"
(GGrobar, 3. septembar 2010 09:53)
Dok sam razmisljao sta da napisem naidjem na tvoj post!Potpisujem sve sto si napisao!
Tacno si opisao kako se osecemo mi koji smo ga gledali!
Dobro pamtim taj dan. Imao sam manje od 14 godina kada je poginuo i to prihvatio nekako ravnodušno, klinački. Kako je vreme prolazilo, počeo sam da shvatam kakav je to gubitak bio. Koliko bi golova Dragan postigao za Partizan, obzirom da se tada u inostranstvo nije moglo sa manje od 28 godina?
Uz Mocu Vukotića, on je za mene najveća legenda Partizana. Danas shvatam da sam imao veliku privilegiju da ga kao klinac gledam uživo u 15-ak utakmica i pamtim njegove golove protiv Vojvodine i QPR-a u Beogradu. Ipak, gol koji je dao QPR-u u Londonu meni je jedan od najlepših koje sam ikada video.
Neverevatno harizmatican je bio Mance. Imao je sjajan osecaj za gol. Ono sto mogu da uradim za njega cinim svih ovih godina nakon njegove smrti igrajuci mali fudbal i vicuci posle svakog gola Manceee! Nisam jedini koga tako zovu barem na fudbalu. Cuo sam za mnoge Mancee u Srbiji pa i Crnoj Gori. I to govori kakav je bio fudbaler i covek. Neka mu je vecna slava.
sjecam se imao sam 10 god kakav je to sok bio retko ce se roditi takav golgeter kao dragan bio je miljenik svih navijaca slava ti legendo a one nikad ne umiru
Dragan Mance moj idol zbog koga sam poceo da treniram fudbal, svi smo u to vreme imitirali to cuveno klizanje posle postignutog gola i cepali trenerke na kolenima
Dragan Mance je za Partizan u prvenstvu odigrao 117 utakmica i postigao 42 gola,u kup utakmicama postigao 2 gola,a u evropi 3 gola,od sezone 1980/81 kad je zaigro za Partizan,to je sto se tice zvanicnih utakmica.
U svakom slucaju legenda kluba!
R.I.P.
Са овом страшном вешћу ми је почео први дан у средњој школи пре 25 година. Нисам знао где сам.
Због Драгана је на хиљаде клинаца почело да пика фудбал, надајући се да ће и они након датог гола на коленима клизати ка ЈУГУ!!!
Cak i nove mlade generacije ce znati ko je bio Dragan Mance. I sada i za 20 godina. Ono sto svi zanemarujemo je cinjenica da nisu samo golovi i igre ono sto Mancea cini legendom. On bi trebao da bude primjer svim klincima koji istrce na teren u dresu Partizana, bez obzira koliko su mladi, kako se bori i kako se voli svoj klub.
Neka ti je slava Dragane
Ovo je neobjavljena pjesma napisana naposredno posle sAhrane , prije 25 godina . Bio sam stariji od njega par godina . POsle toliko vremena, sjeaćam se i njega i pjesme:
"Nebom leti crno beli devet ,
bliski , znani pobjednicki krug ,
širi ruke nasmejan ko dete ,
a suza je natopila Jug.
Tu je Dragan razigran i vedar,
priča stara jednostavna sva,
sa tri nula dobio Partizan,
sa tri nula - Mance dao dva !
Ispod Juga lik od svežeg cveta,
da podseća znance i nezance ,
tu se igr*o dečak , prvak sveta ,
dećak kog su znali . DRAGAN MANCE.
Sad je pravi trenutak da neko napise peticiju ili molbu da stadion preimenuju u "Dragan Mance".Svi su za to, vec dugi niz godina. Pocivaj u miru legendo!
IMAGE SOURCE
119 Komentari
Sortiraj po: