Zamenik ministra za sport Kine Ju Zaiking ’prozvao’ je olimpijsku šampionku u klizanju na kratkoj stazi Jang Žou što se prvo u Vankuveru zahvalila roditeljima.
Kako i dolikuje nasem narodu, svi su kvalifikovani da komentarisu druge.
Kako se i kaze u tekstu vesti, roditelji mlade sportistkinje su nezaposleni pa kao takvi i nisu bili u mogucnosti da bitno pomognu pripremanje sportistkinje za olimpijske igre. Sigurno ima vas koji mislite da se na olimpijadu ide taksijem ali verujte da se grdno varate. I pripreme i selekcija i oprema i svi prateci sadrzaji kostaju a to sigurno nisu mogli obezbediti nezaposleni roditelji. Verovatno je u tome caka u komentaru ministra i ja mu zbog toga ne zameram jer je covek i u pravu. Sto se tice roditelja ja mislim da bi oni trebali njoj da se zahvale.
Kada bi moje dete jednoga dana proslavilo nasu zemlju u bilo cemu voleo bih da prvo zahvali svojoj domovini jer je osecaj privrzenosti jednak u svakom pogledu.Tako bih znao da je privrzena i svojoj porodici, prijateljima, gradu... Privrzeni ljudi su privrzeni svemu a oni selektivni bi se odrekli svega u ime neke koristi.
Poremecaj svih komunistickih i postkomunistickih zemalja, da svi imaju bolesnu zelju da vaspitavaju druge.Sta koga briga da li se neko zahvaljuje roditeljima, drzavi, treneru, bogu....
Da, nije to u redu... Ali, pravo da vam kažem, meni "smrdi" i ono zahvaljivanje na amerski način - "hvala treneru, timu, mami, tati, babi, strini", sve po šablonu, a između redova - opet se prvo zahvaljuje domovini. Kako god okreneš, sportista je u većini slučajeva samo mali šraf u mašini...
Obična, u Evropi viđena, komunistička filozofija: moj narod pripada samo meni odn. partiji a partija to sam JA. Jednog dana će oni koji razvijaju Kinu imati puno razloga za glavobolju i ....
A zasto da se zahvali toj drzavi? Sto su joj roditelji nezaposleni? Sto nemaju gde da zive? Sto je morala prvo da osvoji olimpijsko zlato da bi mogla da udomi roditelje, iako bi u normalnom svetu trebalo da je obrnuto, tj. roditelji treba da udome decu? Kako me sve ovo podseca na jednu malu zemlju tu negde u blizini...
Prvo sam pomislio-pa naravno, sta ocekivati od kineske komunisticke vlasti. Nekako je ova vest potvrdila sve (najgore) sto sam i mislio o Kini.
Medjutim, kada sam prodiskutovao o tome sa svojom cimerkom koja je kineskinja iz Pekinga, objasnjeno mi je da nije sve tako crno.
Prema njoj, taj ministar pametnjakovic je sad pod ogromnim kritikama u samoj Kini....
Vredna lekcija-nasa postojeca uverenja oblikuju nasu percepciju realnosti; treba biti oprezan....
Interesantno je kako covek primecuje nesto sto se izgubilo kod Zapadnjaka a ranije je postojalo. Pogledajmo sta o tome kaze cuveni dr Spok u svojoj knjizi "Kako negovati i odgajati dete" u izdanju iz 1848. godine:
"Izgubili smo naše uverenje o svrsi ljudskog postojanja. ... U prošlosti se u mnogim
zemljama smatralo da je covekov glavni zadatak u svetu - osim što treba da
zaraduje za život - da služi Bogu, to jest da sprovodi Božje zapovesti. ... Retko je koje dete u SAD odgojeno tako da zaista veruje kako mu je cilj da služi porodici, svojoj zemlji ili Bogu. Medutim, smatram da bi mnoga naša deca rasla srecnija kad bi stekla uverenje u detinjstvu da je najvažnije za coveka da služi covecanstvu i da živi prema tom idealu. ... Postoje golemi zastrašujuci problemi u našoj zemlji i u svetu. Oslanjajuci se na inicijativu i materijalna dobra, postigli smo tehnicka cuda. Ali pošto smo zadovoljili svoje materijalne potrebe, postalo je neprijatno vidljivo da nismo napredovali u razvoju meduljudskih odnosa, u filozofskom razmatranju problema, u svetskoj sigurnosti. U SAD je procenat rastava, samoubistava i zlocina na vrhu lestvice u svetu. ... Naša jedina stvarna nada, kako ja vidim, jeste: odgojiti
decu da nisu na svetu samo zbog zadovoljavanja svojih želja vec prvenstveno zato
da pomažu drugima." (Bendžamin Spok, Kako negovati i odgajati dete, str. 6, 9.)
Samo vozi, curo i ne okreci se! Roditelji su prava podraska koja ce te uvek cekati, a drzava moze sutra da ti okrene ledja! Tako i nasa pametna Nadja Higl, ili ni ne spomene drzavu, ili je spomene poslednju.
Pa da, zahvali se "drzavi" to jest Velikom Kvazi-Komunistickom Bratu ili ode glava. Jos jedan primer da se ugledamo na "prijateljsku" zemlju koja jos nije priznala "srce" Srbije.
To je pravi komunizam, država na prvom mestu iznad svega! Budalaštinama kao što je ova izjava me Kinezi uvek iznova oduševljavaju, međutim ovo je njihov način izgradnje jake države, a u tome su mora se priznati uspeli. Pojedinac i njegove potrebe kod njih su nevažni. Čak sam čuo od nekih koji su bili tamo da se Kinezi uvrede kada im neko pokuša da da bakšiš, oni čak i na to gledaju kao na mito.
Pa da, zahvali se "drzavi" to jest Velikom Kvazi-Komunistickom Bratu ili ode glava. Jos jedan primer da se ugledamo na "prijateljsku" zemlju koja jos nije priznala "srce" Srbije.
Samo vozi, curo i ne okreci se! Roditelji su prava podraska koja ce te uvek cekati, a drzava moze sutra da ti okrene ledja! Tako i nasa pametna Nadja Higl, ili ni ne spomene drzavu, ili je spomene poslednju.
To je pravi komunizam, država na prvom mestu iznad svega! Budalaštinama kao što je ova izjava me Kinezi uvek iznova oduševljavaju, međutim ovo je njihov način izgradnje jake države, a u tome su mora se priznati uspeli. Pojedinac i njegove potrebe kod njih su nevažni. Čak sam čuo od nekih koji su bili tamo da se Kinezi uvrede kada im neko pokuša da da bakšiš, oni čak i na to gledaju kao na mito.
Prvo sam pomislio-pa naravno, sta ocekivati od kineske komunisticke vlasti. Nekako je ova vest potvrdila sve (najgore) sto sam i mislio o Kini.
Medjutim, kada sam prodiskutovao o tome sa svojom cimerkom koja je kineskinja iz Pekinga, objasnjeno mi je da nije sve tako crno.
Prema njoj, taj ministar pametnjakovic je sad pod ogromnim kritikama u samoj Kini....
Vredna lekcija-nasa postojeca uverenja oblikuju nasu percepciju realnosti; treba biti oprezan....
Poremecaj svih komunistickih i postkomunistickih zemalja, da svi imaju bolesnu zelju da vaspitavaju druge.Sta koga briga da li se neko zahvaljuje roditeljima, drzavi, treneru, bogu....
A zasto da se zahvali toj drzavi? Sto su joj roditelji nezaposleni? Sto nemaju gde da zive? Sto je morala prvo da osvoji olimpijsko zlato da bi mogla da udomi roditelje, iako bi u normalnom svetu trebalo da je obrnuto, tj. roditelji treba da udome decu? Kako me sve ovo podseca na jednu malu zemlju tu negde u blizini...
Da, nije to u redu... Ali, pravo da vam kažem, meni "smrdi" i ono zahvaljivanje na amerski način - "hvala treneru, timu, mami, tati, babi, strini", sve po šablonu, a između redova - opet se prvo zahvaljuje domovini. Kako god okreneš, sportista je u većini slučajeva samo mali šraf u mašini...
Kako i dolikuje nasem narodu, svi su kvalifikovani da komentarisu druge.
Kako se i kaze u tekstu vesti, roditelji mlade sportistkinje su nezaposleni pa kao takvi i nisu bili u mogucnosti da bitno pomognu pripremanje sportistkinje za olimpijske igre. Sigurno ima vas koji mislite da se na olimpijadu ide taksijem ali verujte da se grdno varate. I pripreme i selekcija i oprema i svi prateci sadrzaji kostaju a to sigurno nisu mogli obezbediti nezaposleni roditelji. Verovatno je u tome caka u komentaru ministra i ja mu zbog toga ne zameram jer je covek i u pravu. Sto se tice roditelja ja mislim da bi oni trebali njoj da se zahvale.
Kada bi moje dete jednoga dana proslavilo nasu zemlju u bilo cemu voleo bih da prvo zahvali svojoj domovini jer je osecaj privrzenosti jednak u svakom pogledu.Tako bih znao da je privrzena i svojoj porodici, prijateljima, gradu... Privrzeni ljudi su privrzeni svemu a oni selektivni bi se odrekli svega u ime neke koristi.
Interesantno je kako covek primecuje nesto sto se izgubilo kod Zapadnjaka a ranije je postojalo. Pogledajmo sta o tome kaze cuveni dr Spok u svojoj knjizi "Kako negovati i odgajati dete" u izdanju iz 1848. godine:
"Izgubili smo naše uverenje o svrsi ljudskog postojanja. ... U prošlosti se u mnogim
zemljama smatralo da je covekov glavni zadatak u svetu - osim što treba da
zaraduje za život - da služi Bogu, to jest da sprovodi Božje zapovesti. ... Retko je koje dete u SAD odgojeno tako da zaista veruje kako mu je cilj da služi porodici, svojoj zemlji ili Bogu. Medutim, smatram da bi mnoga naša deca rasla srecnija kad bi stekla uverenje u detinjstvu da je najvažnije za coveka da služi covecanstvu i da živi prema tom idealu. ... Postoje golemi zastrašujuci problemi u našoj zemlji i u svetu. Oslanjajuci se na inicijativu i materijalna dobra, postigli smo tehnicka cuda. Ali pošto smo zadovoljili svoje materijalne potrebe, postalo je neprijatno vidljivo da nismo napredovali u razvoju meduljudskih odnosa, u filozofskom razmatranju problema, u svetskoj sigurnosti. U SAD je procenat rastava, samoubistava i zlocina na vrhu lestvice u svetu. ... Naša jedina stvarna nada, kako ja vidim, jeste: odgojiti
decu da nisu na svetu samo zbog zadovoljavanja svojih želja vec prvenstveno zato
da pomažu drugima." (Bendžamin Spok, Kako negovati i odgajati dete, str. 6, 9.)
Obična, u Evropi viđena, komunistička filozofija: moj narod pripada samo meni odn. partiji a partija to sam JA. Jednog dana će oni koji razvijaju Kinu imati puno razloga za glavobolju i ....
Pa da, zahvali se "drzavi" to jest Velikom Kvazi-Komunistickom Bratu ili ode glava. Jos jedan primer da se ugledamo na "prijateljsku" zemlju koja jos nije priznala "srce" Srbije.
A zasto da se zahvali toj drzavi? Sto su joj roditelji nezaposleni? Sto nemaju gde da zive? Sto je morala prvo da osvoji olimpijsko zlato da bi mogla da udomi roditelje, iako bi u normalnom svetu trebalo da je obrnuto, tj. roditelji treba da udome decu? Kako me sve ovo podseca na jednu malu zemlju tu negde u blizini...
To je pravi komunizam, država na prvom mestu iznad svega! Budalaštinama kao što je ova izjava me Kinezi uvek iznova oduševljavaju, međutim ovo je njihov način izgradnje jake države, a u tome su mora se priznati uspeli. Pojedinac i njegove potrebe kod njih su nevažni. Čak sam čuo od nekih koji su bili tamo da se Kinezi uvrede kada im neko pokuša da da bakšiš, oni čak i na to gledaju kao na mito.
Samo vozi, curo i ne okreci se! Roditelji su prava podraska koja ce te uvek cekati, a drzava moze sutra da ti okrene ledja! Tako i nasa pametna Nadja Higl, ili ni ne spomene drzavu, ili je spomene poslednju.
Interesantno je kako covek primecuje nesto sto se izgubilo kod Zapadnjaka a ranije je postojalo. Pogledajmo sta o tome kaze cuveni dr Spok u svojoj knjizi "Kako negovati i odgajati dete" u izdanju iz 1848. godine:
"Izgubili smo naše uverenje o svrsi ljudskog postojanja. ... U prošlosti se u mnogim
zemljama smatralo da je covekov glavni zadatak u svetu - osim što treba da
zaraduje za život - da služi Bogu, to jest da sprovodi Božje zapovesti. ... Retko je koje dete u SAD odgojeno tako da zaista veruje kako mu je cilj da služi porodici, svojoj zemlji ili Bogu. Medutim, smatram da bi mnoga naša deca rasla srecnija kad bi stekla uverenje u detinjstvu da je najvažnije za coveka da služi covecanstvu i da živi prema tom idealu. ... Postoje golemi zastrašujuci problemi u našoj zemlji i u svetu. Oslanjajuci se na inicijativu i materijalna dobra, postigli smo tehnicka cuda. Ali pošto smo zadovoljili svoje materijalne potrebe, postalo je neprijatno vidljivo da nismo napredovali u razvoju meduljudskih odnosa, u filozofskom razmatranju problema, u svetskoj sigurnosti. U SAD je procenat rastava, samoubistava i zlocina na vrhu lestvice u svetu. ... Naša jedina stvarna nada, kako ja vidim, jeste: odgojiti
decu da nisu na svetu samo zbog zadovoljavanja svojih želja vec prvenstveno zato
da pomažu drugima." (Bendžamin Spok, Kako negovati i odgajati dete, str. 6, 9.)
Obična, u Evropi viđena, komunistička filozofija: moj narod pripada samo meni odn. partiji a partija to sam JA. Jednog dana će oni koji razvijaju Kinu imati puno razloga za glavobolju i ....
Poremecaj svih komunistickih i postkomunistickih zemalja, da svi imaju bolesnu zelju da vaspitavaju druge.Sta koga briga da li se neko zahvaljuje roditeljima, drzavi, treneru, bogu....
Kako i dolikuje nasem narodu, svi su kvalifikovani da komentarisu druge.
Kako se i kaze u tekstu vesti, roditelji mlade sportistkinje su nezaposleni pa kao takvi i nisu bili u mogucnosti da bitno pomognu pripremanje sportistkinje za olimpijske igre. Sigurno ima vas koji mislite da se na olimpijadu ide taksijem ali verujte da se grdno varate. I pripreme i selekcija i oprema i svi prateci sadrzaji kostaju a to sigurno nisu mogli obezbediti nezaposleni roditelji. Verovatno je u tome caka u komentaru ministra i ja mu zbog toga ne zameram jer je covek i u pravu. Sto se tice roditelja ja mislim da bi oni trebali njoj da se zahvale.
Kada bi moje dete jednoga dana proslavilo nasu zemlju u bilo cemu voleo bih da prvo zahvali svojoj domovini jer je osecaj privrzenosti jednak u svakom pogledu.Tako bih znao da je privrzena i svojoj porodici, prijateljima, gradu... Privrzeni ljudi su privrzeni svemu a oni selektivni bi se odrekli svega u ime neke koristi.
Prvo sam pomislio-pa naravno, sta ocekivati od kineske komunisticke vlasti. Nekako je ova vest potvrdila sve (najgore) sto sam i mislio o Kini.
Medjutim, kada sam prodiskutovao o tome sa svojom cimerkom koja je kineskinja iz Pekinga, objasnjeno mi je da nije sve tako crno.
Prema njoj, taj ministar pametnjakovic je sad pod ogromnim kritikama u samoj Kini....
Vredna lekcija-nasa postojeca uverenja oblikuju nasu percepciju realnosti; treba biti oprezan....
Da, nije to u redu... Ali, pravo da vam kažem, meni "smrdi" i ono zahvaljivanje na amerski način - "hvala treneru, timu, mami, tati, babi, strini", sve po šablonu, a između redova - opet se prvo zahvaljuje domovini. Kako god okreneš, sportista je u većini slučajeva samo mali šraf u mašini...
IMAGE SOURCE
33 Komentari
Sortiraj po: