Bez dopinga se ne moze.Oni koji ne uzimaju nista ne mogu biti medu 100 prvima, to je realnost u mnogim sportskim disciplinama.Sto se tice tour de france Kantador moze da uzme zutu majicu ili mozda Kloden i verujem da ce Astana poceti da radi za njega od kad na zalost Vinokurov nema vise nade za konacnu pobedu ali svaka mu cast za izdrzljivost,fenomen nema sta
Cak ne moras ni voziti bicikl da bi se odusevljavao Tourom. Ja sam mislio da ce mi posle Lance Armstronga biti dosadno da gledam taj sport, ali sam se grdno prevario. Mozda dopingovanje i postoji (mada ih cesto proveravaju), ali ne znam koja supstanca ti moze dati onoliku snagu, kroz onakve planincine, kroz onakve vremenske uslove, medju razjarenom publikom, skvaki dan za mesec dana, da izdrzis takav presing. Bez dopinga ili sa dopingom (to je stvar i rizik bicikliste) po meni je ovo ipak naj sport u svakom pogledu. Ja u tome vidim pobedu "Just spirit and mind". A obozavam sve ostalo sto okruzje taj dogadjaj: i pejzaze i turisticke atrakcije Francuske; i komentatore na OLN kanalu (Amerika); i sinhronizaciju i koreografiju pokreta dok se niz uvija po ; i ideju o timskom radu, podstrehu i zastiti prema lideru svoje grupe; i futuristicnosti opreme; i slozenosti pravila i ferpleja iii
Nismo ni znali da je Vinokurov opet imao pad-oborio ga je jedan od gledaoca na usponu. Tunel gledaoca se svake godine sužava. Baš nema sreće, mada je stvarno imao krizu na predposlednjem usponu koji je na prevoju visok preko 2000 metara.
@ idemo
Biciklizam je apsolutno individualan sport, to nije takmičenje klubova, već sponzorskih timova, pa samo u tom smislu je ekipni sport. To je kad se veliki novac ubacio u ovaj najteži sport od svih. Takmičenje sponzora, firmi, banaka, radi reklamiranja. Ima i drugih sportova koji su naporni, kao naprimer triatlon, maraton, veslanje itd. Ova takmičenja su danas i ko zna kad ponovo, ali ovi napori koji traju dan za danom, i tako danima, umor koji se taloži dan za danom, preko tih planinskih prevoja, gde automobili prokuvaju, kada uvek imate za protivnike 150 ili više vozača. Uvek neko ima svoj dan, uvek neko ima krizu, i sve to mora da se prebrodi, sam sa sobom, individualno, sam sa svojim nogama. Bicikl kao prevozno sredstvo na ljudski pogon je osmišljen da koristi najjače mišiće na telu, a svi unutrašnji organi moraju to da podrže. Pa kad mi neki fudbalerčići kažu imali smo napornu utakmicu prekjuče, pa ne mogu danas da igram, neka gledaju malo najveće atlete-bicikliste! Sve ostalo je ipak mačiji kašalj!
Fantastična borba, pogotovu na poslednjem usponu do cilja. Rasmunsen je dokazao da treba da bude pobednik Tura. Mogli su on i Kontador da naprave i veću razliku u odnosu na Kadela Evansa, ali Kontador nije hteo da menja Rasmunsena čak četiri-pet kilometara pred ciljem. Lako mu je bilo da našprinta Rasmunsena na cilju. Ostali, naravno razočarenje ogromnim zaostatkom Vinokurova, predao se na ogromnim usponima Pirineja, i sada će da preuzme ulogu-da pomogne klubskom drugu Andreasu Klodenu. Tandem zavoja. Još Pirineji treba da kažu koliko su veliki.
Fantastična borba, pogotovu na poslednjem usponu do cilja. Rasmunsen je dokazao da treba da bude pobednik Tura. Mogli su on i Kontador da naprave i veću razliku u odnosu na Kadela Evansa, ali Kontador nije hteo da menja Rasmunsena čak četiri-pet kilometara pred ciljem. Lako mu je bilo da našprinta Rasmunsena na cilju. Ostali, naravno razočarenje ogromnim zaostatkom Vinokurova, predao se na ogromnim usponima Pirineja, i sada će da preuzme ulogu-da pomogne klubskom drugu Andreasu Klodenu. Tandem zavoja. Još Pirineji treba da kažu koliko su veliki.
Nismo ni znali da je Vinokurov opet imao pad-oborio ga je jedan od gledaoca na usponu. Tunel gledaoca se svake godine sužava. Baš nema sreće, mada je stvarno imao krizu na predposlednjem usponu koji je na prevoju visok preko 2000 metara.
@ idemo
Biciklizam je apsolutno individualan sport, to nije takmičenje klubova, već sponzorskih timova, pa samo u tom smislu je ekipni sport. To je kad se veliki novac ubacio u ovaj najteži sport od svih. Takmičenje sponzora, firmi, banaka, radi reklamiranja. Ima i drugih sportova koji su naporni, kao naprimer triatlon, maraton, veslanje itd. Ova takmičenja su danas i ko zna kad ponovo, ali ovi napori koji traju dan za danom, i tako danima, umor koji se taloži dan za danom, preko tih planinskih prevoja, gde automobili prokuvaju, kada uvek imate za protivnike 150 ili više vozača. Uvek neko ima svoj dan, uvek neko ima krizu, i sve to mora da se prebrodi, sam sa sobom, individualno, sam sa svojim nogama. Bicikl kao prevozno sredstvo na ljudski pogon je osmišljen da koristi najjače mišiće na telu, a svi unutrašnji organi moraju to da podrže. Pa kad mi neki fudbalerčići kažu imali smo napornu utakmicu prekjuče, pa ne mogu danas da igram, neka gledaju malo najveće atlete-bicikliste! Sve ostalo je ipak mačiji kašalj!
Cak ne moras ni voziti bicikl da bi se odusevljavao Tourom. Ja sam mislio da ce mi posle Lance Armstronga biti dosadno da gledam taj sport, ali sam se grdno prevario. Mozda dopingovanje i postoji (mada ih cesto proveravaju), ali ne znam koja supstanca ti moze dati onoliku snagu, kroz onakve planincine, kroz onakve vremenske uslove, medju razjarenom publikom, skvaki dan za mesec dana, da izdrzis takav presing. Bez dopinga ili sa dopingom (to je stvar i rizik bicikliste) po meni je ovo ipak naj sport u svakom pogledu. Ja u tome vidim pobedu "Just spirit and mind". A obozavam sve ostalo sto okruzje taj dogadjaj: i pejzaze i turisticke atrakcije Francuske; i komentatore na OLN kanalu (Amerika); i sinhronizaciju i koreografiju pokreta dok se niz uvija po ; i ideju o timskom radu, podstrehu i zastiti prema lideru svoje grupe; i futuristicnosti opreme; i slozenosti pravila i ferpleja iii
Bez dopinga se ne moze.Oni koji ne uzimaju nista ne mogu biti medu 100 prvima, to je realnost u mnogim sportskim disciplinama.Sto se tice tour de france Kantador moze da uzme zutu majicu ili mozda Kloden i verujem da ce Astana poceti da radi za njega od kad na zalost Vinokurov nema vise nade za konacnu pobedu ali svaka mu cast za izdrzljivost,fenomen nema sta
Fantastična borba, pogotovu na poslednjem usponu do cilja. Rasmunsen je dokazao da treba da bude pobednik Tura. Mogli su on i Kontador da naprave i veću razliku u odnosu na Kadela Evansa, ali Kontador nije hteo da menja Rasmunsena čak četiri-pet kilometara pred ciljem. Lako mu je bilo da našprinta Rasmunsena na cilju. Ostali, naravno razočarenje ogromnim zaostatkom Vinokurova, predao se na ogromnim usponima Pirineja, i sada će da preuzme ulogu-da pomogne klubskom drugu Andreasu Klodenu. Tandem zavoja. Još Pirineji treba da kažu koliko su veliki.
Nismo ni znali da je Vinokurov opet imao pad-oborio ga je jedan od gledaoca na usponu. Tunel gledaoca se svake godine sužava. Baš nema sreće, mada je stvarno imao krizu na predposlednjem usponu koji je na prevoju visok preko 2000 metara.
@ idemo
Biciklizam je apsolutno individualan sport, to nije takmičenje klubova, već sponzorskih timova, pa samo u tom smislu je ekipni sport. To je kad se veliki novac ubacio u ovaj najteži sport od svih. Takmičenje sponzora, firmi, banaka, radi reklamiranja. Ima i drugih sportova koji su naporni, kao naprimer triatlon, maraton, veslanje itd. Ova takmičenja su danas i ko zna kad ponovo, ali ovi napori koji traju dan za danom, i tako danima, umor koji se taloži dan za danom, preko tih planinskih prevoja, gde automobili prokuvaju, kada uvek imate za protivnike 150 ili više vozača. Uvek neko ima svoj dan, uvek neko ima krizu, i sve to mora da se prebrodi, sam sa sobom, individualno, sam sa svojim nogama. Bicikl kao prevozno sredstvo na ljudski pogon je osmišljen da koristi najjače mišiće na telu, a svi unutrašnji organi moraju to da podrže. Pa kad mi neki fudbalerčići kažu imali smo napornu utakmicu prekjuče, pa ne mogu danas da igram, neka gledaju malo najveće atlete-bicikliste! Sve ostalo je ipak mačiji kašalj!
Cak ne moras ni voziti bicikl da bi se odusevljavao Tourom. Ja sam mislio da ce mi posle Lance Armstronga biti dosadno da gledam taj sport, ali sam se grdno prevario. Mozda dopingovanje i postoji (mada ih cesto proveravaju), ali ne znam koja supstanca ti moze dati onoliku snagu, kroz onakve planincine, kroz onakve vremenske uslove, medju razjarenom publikom, skvaki dan za mesec dana, da izdrzis takav presing. Bez dopinga ili sa dopingom (to je stvar i rizik bicikliste) po meni je ovo ipak naj sport u svakom pogledu. Ja u tome vidim pobedu "Just spirit and mind". A obozavam sve ostalo sto okruzje taj dogadjaj: i pejzaze i turisticke atrakcije Francuske; i komentatore na OLN kanalu (Amerika); i sinhronizaciju i koreografiju pokreta dok se niz uvija po ; i ideju o timskom radu, podstrehu i zastiti prema lideru svoje grupe; i futuristicnosti opreme; i slozenosti pravila i ferpleja iii
Bez dopinga se ne moze.Oni koji ne uzimaju nista ne mogu biti medu 100 prvima, to je realnost u mnogim sportskim disciplinama.Sto se tice tour de france Kantador moze da uzme zutu majicu ili mozda Kloden i verujem da ce Astana poceti da radi za njega od kad na zalost Vinokurov nema vise nade za konacnu pobedu ali svaka mu cast za izdrzljivost,fenomen nema sta
IMAGE SOURCE
7 Komentari
Sortiraj po: