Učenice masovno padale u nesvest, a bile kilometrima udaljene: "Opasnost je stigla s WhatsApp-a"

Scene iz septembra 2022. u više meksičkih škola nalikovale su scenama iz serija o neobjašnjivim misterijama: 12-godišnja tinejdžerka Esmeralda ulazi u toalet škole u Tapačuli. Iza nje ulazi njena prijateljica. Obe padaju u nesvest. U sat vremena još devet devojaka i jedan dečak kolabirali su u učionicama ili na školskom dvorištu. Još dvadeset i dva učenika prijavili su neobične simptome; mučninu i povraćanje. Bolesna deca ležala su na sve strane. Neki, poput Esmeralde, grčili su se na zemlji. Do sledećeg dana svi su se oporavili.

Nakon dve nedelje u srednjoj školi u Bočilu, oko 200 kilometara od Tapačule, onesvestilo se 68-ero dece. Veći broj osetio je mučninu i povraćanje. Četiri dana potom još jedan incident u Tapačuli, gde se onesvestilo 18 devojaka. Esmeraldi je ponovo bilo loše kad je ušla u ženski toalet, ovaj put osetila je neobičan miris, poput paljevine. Počelo je da joj se vrti, pomislila je da vidi krv. Pobegla je na otvoreno. Škola je zatvorena, počela je velika istraga.

Sledeća dva meseca Meksikanci su pratili nove misteriozne nesvestice i mučnine u šest različitih srednjih škola. Ukupno je zabieženo 227 slučajeva. Svi su se oporavili, nekoliko učenica bilo je nešto duže bolesno, najviše nekoliko nedelja. Meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador redovno je izveštavao o velikoj istrazi na konferencijama za novinare. Od septembra prošle godine do sada razvijeno je nekoliko teorija o tome šta stoji iza masovnog padanja u nesvest u meksičkim srednjim školama koje su udaljene više stotina kilometara.

Uprava škole i istražitelji u prvo su posumnjali na drogu. Napravili su detaljan pretres. Nisu našli nikakve opijate. S obzirom na to da je Esmeralda prijavila miris nalik izgorenom lišću, posumnjali su na marihuanu. Svi testovi Esmeralde na razne opijate bili su negativni. Neki studenti videli su prah boje senfa u školskom toaletu. Jedna od devojaka ispričala je kako je osećala kao da joj mravi hodaju ustima. Radi li se o kokainu, zapitali su se istražitelji. Sumnje su pale i na školske sendviče, torbe s hranom… Toksikološki nalazi nisu otkrili ništa, pa su doktori zaključili kako se radi o kolektivnom napadu panike. Na različite droge - marihuanu, kokain, razne opijate, metamfetamin, amfetamin, testiran je velik broj učenika jer roditelji nisu mogli da smisle bolje objašnjenje za medicinske probleme devojaka. Rezultati testiranja nisu utvrdili vezu između droga i misterioznih nesvestica.

Na društvenim mrežama i u medijima pojavilo se više teorija: inhaliranje dima ili nekih isparina, trovanje, retka bakterijska infekcija, a ugledni El Pais uveo je u priču "nepoznatu supstancu“ koja se "možda skriva u izvorima vode". Deo medija sumnjao je na curenje plina. S vremenom se fokus ponovo vratio na droge i zastrašujuću ulogu meksičkih narko-kartela. Hipoteza o zlodelima narko-kartela bazirala se na prvim slučajevima iz Čiapasa, kraja gde je krijumčarenje vrlo intenzivno. Potom su istražitelji i Bočila izvestili kako traže čoveka s velikom tetovažom koji je viđen u blizini škole neposredno pre incidenta. Jedan ugledni advokat sugerisao je teoriju da su nesvestica i mučnine posledica ritualne inicijacije za narko-kartel ili bande.

Devojke koje su pale u nesvest, uključivši Esmeraldu, odjednom su tretirane kao delinkventi. Teorije i glasine su se množile, čvrsti zaključci i dalje nisu stizali. Otpočelo je kolektivno ispitivanje devojaka koje su pale u nesvest. Ispitivanje je vodio psiholog, a deci su uzeti otisci prstiju. Istraživala se i moguća transmisija vazduhom. ‘Najčvršći dokaz‘ u Bočilu bila je činjenica da je četvoro bilo pozitivno na kokain, ali to nije objasnilo šta se dogodilo sa njih još 64 koji su na testiranju bili negativni.

Racionalno objašnjenje epidemiologa

Čovek koji je ponudio racionalno objašnjenje je meksički epidemiolog Carlos Alberto Pantoja Melendez, koji je prvo rušio teoriju po teoriju: uverljiva većina učenika bila je negativna na droge, nelogičnim su se pokazale ideje o streptokoki s obližnjih farmi. Nije bilo dokaza za oralni unos toksina. Jedini preostali logični zaključak bio je – masovna histerija ili masovna psihološka bolest. Carlos Alberto Pantoja godinama je skupljao dokaze masovnih psiholoških oboljenja; stvorio je bazu sa 3.500 primera, od kojih neki datiraju još iz Srednjeg veka. Napisao je 60 naučnih radova na temu masovnih histerija. Na kraju je još stručnjaka, poput Simona Veslija, potvrdilo Pantojinu tezu.

Epidemiolozi su utvrdili kako su učenici u različitim delovima Meksika imali informacije preko grupa na društvenim mrežama o prvim incidentima. Grupe su, pretpostavljate, napravljene na WhatsApp-u.