Konačno: Rezolucija o ustaškim zverstvima nad decom doneta u zgradi Skupštine

Po prvi put posle Drugog svetskog rata organizovana je prva Međunarodna naučna konferencija "Jasenovac – Aušvic Balkana" u znak sećanja na preživelu decu ustaških stratišta i doneta na konferenciji "Rezolucija o ustaškom infanticidu Nezavisne Države Hrvatske nad srpskom, jevrejskom i romskom decom u dečjim logrima smrti (1941-1945)" a održala se u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Predstavljena je REZOLUCIJA O USTAŠKOM GENOCIDU NEZAVISNE DRŽAVE HRVATSKE NAD SRBIMA, JEVREJIMA I ROMIMA (1941-1945) – GOJKO RONČEVIĆ MRAOVIĆ PREDSTAVLjA INICIJATIVU PREŽIVELE DECE LOGORAŠA U SVOJOJ DEVEDESETOJ GODINI.

Na Panelu eksperata i svedočenja preživele dece logoraša učesnika govorili su:

Počasni predsedavajući Konferencije, g. Gojko Rončević Mraović, preživelo dete logoraš, direktor Instituta Diana Budisavljević za istraživanje dečijih logora smrti, u ime preživelih.

-Moderator: Đek Dimić

–prof. dr Subrata Mukerdži, Univerzitet u Nju Delhiju,( Indija)

–prof. dr Dragoljub Acković, narodni poslanik, generalni sekretar Evropske romske unije

–prof. dr Gideon Grajf, ekspert za Aušvic, šef grupe GH7-Stop revizionizmu, (Izrael) koji je ujedno predstavio TRILOGIJE O USTAŠKOM GENOCIDU U NEZAVISNOJ DRŽAVI HRVATSKOJ,

–dr Johanes Solberg, teolog, ( Norveška)

-Mirko Galaso, istoričar, (Italija)

–Ljiljana Nikšić ambasador Ministarstvo Spoljnih Poslava Republike Srbije

-Mišel Glavić, "Istraživačka fondacija Diana Budisavljević” (Kanada)

-Danijela Danon, generalni sekretar Saveza jevrejskih opština Srbije, potomak rabina Danijela Isaka Danona, koji je svirepo ubijen u Jasenovcu,

-Barak Gabor, potomak Ide Gabor, koja je svirepo ubijena u Jasenovcu

-Branko Dimović Dimeski, predstavljanje projekta "33 anđela", dokumentarnog filma o srpskoj deci poslatoj iz Jasenovca na prinudni rad u nacističke logore u Norveškoj.

-Prof. dr Miladin Ševrlić

Učešće na konferenciji uzeli su i đaci gimnazije u Smederevu.

Govor Ljiljane Nikšić – Načelnik odeljenja za migracionu politiku, dijasporu i socijalne sporazume Ministarstva spoljnih poslova Srbije: U Najvišem domu srpskog naroda organizovana je prva Međunarodna konferencija nakon Drugog svetskog rata. Cilj konferencije je međunarodno priznanje genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima.

Konačno, ovakva rezolucija (16 ključnih tačaka vezanih za temu dečjih gubilišta u ustaškoj hrvatskoj državi) će biti pokrenuta i pred Ujedinjenim Nacijama, na Međunarodni dan pobede nad fašizmom 9. maja.

"Srbi do danas nisu imali odrednicu o genocidu 1941-5. za razliku od Jevreja (Holokaust), Roma (Porajmos) ili Jermena za 1915. Danas je konačno dat predlog da se uvede i naziv za srpske žrtve DAN SRBICIDA.

Izgleda da je nekome do sad odgovaralo da se i naš genocid sprovodi kroz jevrejski Holokaust.

Udroženje "Jadovo 1941" dalo je predlog za termin POKOLj (za zločine i genocid ustaša u Drugom svetskom ratu nad Srbima), ali taj termin je delimično usvojen kod istoričara”, naglašava Đorđe Bojanić.

Učesnici ove konferencije pored ljudi koji su preživeli pakao u NDH su i naučnici iz celog sveta i članovi međunarodne grupe "GH7 – Stop revizionizmu", članovi Instituta i Istraživačke fondacije Diana Budisavljević, Evropske romske unije i Fondacije za projekte o holokaustu u SAD.

"Skoro osam decenija mi Srbi nikako da se ujedinimo i složimo oko nacionalnih i rodoljubivih pitanja… kome odgovara da se ćuti i da se žrtve genocida stalno smanjuju a mi ćutimo i ćutnjom to prihvatamo. Do sada nismo imali ni svoj naziv za naše žrtve, a imali su Jevreji, Romi i Jermeni. Nemamo ni Mauzolej za naše Srpske žrtve kao što imaju Jevreji (Jad Vašem) Jermeni (na brdu Cicernakaberd u Jerevanu) dobro je što se stvari sada kreću ispravnim putem, onako kao treba.

Pravo značenje genocida nad Srbima uglavnom razumeju Srbi u BiH, Dalmaciji, Liki, Kordunu, Baniji, Sremu… Moguće da je naš problem u Srbiji u tome što i danas nismo spoznali i shvatili genocid koji su doživeli naši Srbi van današnjih granica Srbije.

Mislim da po ovom pitanju ne sme biti podela, bar da se ujedinimo oko naših žrtava koje nismo uspeli za više od sedam decenija ni da popišemo… to je strašno za sve nas.

Ima nade, svakako je dosta bolje nego što je bilo, konačno se počelo javno raspravljati i pričati o genocidu hrvata nad Srbima. Koliko nam je samo snage i decenija bilo potrebno da snimimo film o Jasenovcu i film koji je u izradi "33 Anđela" producenta Branka Dimovića Dimeskog, koji govori o stradanju Srpske dece”, naglašava Đorđe Bojanić.