Naučnici upozoravaju: Preti nam "fosforgedon"; Šta je to?

Prekomerna upotreba fosfora iscrpljuje zalihe koje su ključne za globalnu proizvodnju hrane, doprinoseći klimatskoj krizi, piše Gardijan.

Istovremeno, proces ispiranja fosfatnih đubriva sa polja zajedno sa otpadnim vodama, koje se zatim ulivaju u reke, jezera i mora, rezultira rasprostranjenim cvetanjem algi i stvaranjem mrtvih zona u vodi koje prete ribljim fondovima, upozoravaju naučnici.

Štaviše, prekomerna upotreba ovog elementa povećava emisije metana širom planete, istovremeno doprinoseći povećanom globalnom zagrevanju i rastućoj klimatskoj krizi izazvanoj emisijom gasova staklene bašte.

"Došli smo do kritične tačke. Možda bismo mogli da se vratimo na staro, ali sada zaista moramo da se opametimo i počnemo da koristimo fosfor na mnogo mudriji način. Ako to ne učinimo, mi ćemo se suočiti sa katastrofom koju smo nazvali 'fosforgedon'“, rekao je profesor Fil Hejgart sa Univerziteta Lankaster.

Fosfor je 1669. godine otkrio nemački naučnik Henig Brant, koji ga je izolovao iz urina. Ispostavilo se da je to neophodno za život. Kosti i zubi su uglavnom napravljeni od minerala kalcijum-fosfata, jedinjenja dobijenog iz njega, a ovaj element je prisutan u našoj DNK i u ćelijskim membranama.

"Jednostavno rečeno, na Zemlji nema života bez fosfora“, objasnila je profesorka Peni Džons sa Univerziteta u Bristolu.

Fosfor pomaže usevima da rastu

Globalni značaj ovog elementa je u njegovoj upotrebi – fosfor pomaže rast useva. Svake godine u svetu se proda oko 50 miliona tona fosfatnog đubriva. Ova količina igra ključnu ulogu u ishrani osam milijardi stanovnika naše planete.

Ali veća nalazišta fosfora nalaze se u samo nekoliko zemalja: Maroko i Zapadna Sahara imaju najveće količine, Kina je drugo najveće nalazište, a Alžir treće.

Sve veći pritisak na ležišta izaziva strahove stručnjaka da bi se svet mogao suočiti sa iscrpljivanjem zaliha fosfora u roku od nekoliko godina, ostavljajući mnoge nacije da se bore da ga nabave kako bi prehranile svoje stanovništvo. Takva predviđanja zabrinjavaju mnoge analitičare, koji brinu da bi nekoliko kartela uskoro moglo da kontroliše većinu svetskih zaliha, ostavljajući Zapad veoma ranjivim na skok cena.

Rezultat bi bio sličan naftnoj krizi sedamdesetih.

Rasipanje u korišćenju fosfata na poljima

Analitičari kažu da smo rasipnici kada koristimo fosfate na poljima.

Isprano đubrivo sa njih, kao i ispuštanje otpadnih voda bogatih fosforom, rezultiraju velikim zagađenjem vode i utiču na štetno cvetanje algi.

Neki od najvećih slatkovodnih područja na svetu takođe su pogođeni ovim problemom, uključujući Bajkalsko jezero u Rusiji, jezero Viktorija u Africi i severnoameričko jezero Erie. Cvetanje u Eriju je dovelo do potpune kontaminacije vode za piće poslednjih godina.