- Vesti -

Dan Republike 1984.godine: Obrtali smo volove, pili, klicali Jugoslaviji FOTO

"Niko nije bolje opisao Dan Republike, nego "Zabranjeno pušenje" u stihovima istoimene numere: "Danas je Dan Republike, i stari je popio malo, na televiziji Lepa Brena i stari se sjeća ratnih vremena..."

Jelena JankovićIzvor: B92, Yugopapir
Podeli
Foto: Wikipedia/Kun
Foto: Wikipedia/Kun

Prožet setom, euforijom partizanskih kapa i crvenih marama, svečanostima po državnim firmama i priredbama po školama, 29.novembar je u kalendarima mnogih Jugoslovena bio praznik važniji od verskih i novogodišnjih zajedno. Masovni pokolj domaćih životinja, pune kafane i restorani sa posebnim svečanim programom, slavili su život jedne mlade, federativne tvorevine u potpunoj bezbrižnosti i sa zaraznim optimizom.

Jugoslovenke su oblačile najlepše toalete, Jugosloveni odela, na stolovima od Vardara do Triglava, pušilo se pečenje i dominirale činije sa ruskom salatom. Osećaj ušuškanosti, bratstva i jedinstva prožimao je većinu zaljubljenika u socijalističko ustrojstvo koje je obećavalo prosperitet.

A kako se zaista živelo? Kažu, sećanja su laž, medijima nije za verovati, ali statistika je neumoljiva. U čast Dana Republike 1984. godine, novinarka Gordana Zoranović je za list "Kekec" kroz brojeve opisala situaciju u tadašnjoj SFRJ.

Dan Republike 1984.godine, Slovenci najobrazovaniji, Bosanci antialkoholičari

Novembar 1984: Uskoro slavimo naš najveći praznik - Dan Republike. Nije loše iskoristiti priliku, podvući crtu i videti koliko smo se od 29. IX 1943. promenili, da li smo ostarili, da li smo se opismenili, volimo li da idemo u pozorište, bioskop... Koliko se bolje lečimo... Jednostavno da se "preslišamo" dokle smo stigli.

Za to nam hitno treba malo statistike. Postavlja se pitanje koliko joj možemo verovati i koliko ona odslikava pravo stanje stvari. Dakle, verujete li statistici? Ona govori sledeće...

- U Sloveniji je lični dohodak najveći, a broj nepismenih najmanji.

- U Bosni i Hercegovini je najmanje popijenog vina "po glavi stanovnika".

- U Srbiji ima najviše telefona.

- Makedonija ima najviše trosobnih stanova i najmlađe neveste i mladoženje.

- U Crnoj Gori je, opet po statistici, najmanje povratnika iz inostranstva i najviše popijenog mleka.

- Hrvatska se može pohvaliti sa najvećim brojem lekara specijalista na 1000 stanovnika i najviše automobila.

- Vojvodina, o tome se toliko piše, ima najmanji prirodni priraštaj i najveći broj razvoda.

- Na Kosovu je najveći rast zaposlenosti i najniži lični dohodak.

- Novu 1984. godinu dočekalo je 22,895.900 Jugoslovena, čime smo se smestili na osmo mesto u Evropi.

- Velikih promena ima u tom našem izgledu od onog prvog posleratnog popisa 1948, do ovog poslednjeg 1981. godine. Naprimer, posleratnih godina šezdeset posto stanovništva živelo je van svog rodnog mesta, a popis 1981. izvan zavičaja zatekao je više od devet miliona ljudi - po procentu nema velike razlike, ali brojčano, razlika je ogromna.

- Ni mladošću se ne možemo baš pohvaliti. "Ostarili" smo za pet godina, pa u proseku imamo po 33 godine: najstariji su u Vojvodini, najmlađi na Kosovu.

- "Brojčano smo jače" mogu slobodno da kažu žene i to za četvrt miliona, a i starije su jednu godinu od muškaraca (naravno u proseku).

- Dve trećine današnjih 6,196.000 domaćinstava u SFRJ čine četvoročlane porodice, a tročlane ih u stopu prate. Idealno bi bilo da u svakom od 5,923.895 stanova živi četvoročlana porodica. Tada stambenih problema ne bi bilo, pa onaj podatak da na svakog Jugoslovena dolazi po 17 kvadrata stambene površine ne bi bio statistička besmislica. Stvar je u tome što u mnogim stanovima stanuje po jedna osoba, koja je očigledno napravila statističko zamešateljstvo.

- Za sada je utešno što je 95 procenata svih stanova elektrificirano, više od dve trećine priključeno na vodovod, nešto manje na kanalizaciju, svaki drugi stan ima kupatilo i WC, a tek svaki dvadesetsedmi je bez instalacija.

- Od prvog popisa je povećan broj zaposlenih, ali je mnogo smanjen broj onih koji se bave poljoprivredom.

- Danas radi preko 6,5 miliona ljudi (od 1948. je otvoreno četiri miliona radnih mesta), ali posao traži 903.000 Jugoslovena - jedanaest puta više nego ranih pedesetih godina.

- Toliko je svih ovih godina rađeno na opismenjavanju, a opet ima 1,790.900 nepismenih, od toga skoro milion žena.

- Lečimo se bolje nego ranije, a statistika čak kaže da se približavamo evropskom nivou - lekar na manje od 1000 stanovnika. Najlošije stojimo sa zubarima - svaki (od onih zaposlenih) teoretski brine o tri hiljade potencijalnih ili stvarnih karijesa.

- Što se rekreacije tiče ne možemo se baš pohvaliti. Tek svaki deveti punoletni i svaki četvrti maloletni Jugosloven izabraće fizičku rekreaciju umesto kućne posete, hobija ili kafane. To naravno, važi samo za dane vikenda.

- Od 1948. pet puta se povećala poseta pozorištu, a u bioskop odlazimo, verovali ili ne, kao davne '48. godine.

- Za to je kriva televizija: 6,5 miliona Jugoslovena svakodnevno gleda TV program, a povremeno im se pridruži još oko 2,5 miliona dokonih...

Možda ćemo jednom imati podatke koliko čitamo a koliko smo čitali, koliko učimo a koliko jesmo ili nismo učili, putujemo li u beli svet, kad smo više, a kad smo sasvim retko.

Čudna je pomalo ta statistika. Ako ništa drugo, dala nam je okvire u koje možemo da se udenemo i da vidimo ko smo i gde smo - u proseku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 134 idi na stranu