- Vesti -

Više od 28 godina živeo pod pretnjom smrću, zašto muslimani mrze Salmana Ruždija?

Angloindijski romanopisac i esejista Salman Rušdi je samo devet dana nakon objavljivanja knjige "Satanski stihovi" 14. februara 1989. dobio pretnje smrću sa kojima je živeo preko 28 godina. Sada je na predavanju u Njujorku izboden u vrat, a razlog tome je pretpostavlja se, omraženost u muslimanskom narodu.

Izvor: B92
Podeli
Foto:EPA/JL CEREIJIDO
Foto:EPA/JL CEREIJIDO

Povezanosti, rascepi i migracije između Istoka i Zapada predstavljaju preovlađujuću temu njegovog stvaralaštva. Kako zbog svojih književnih dostignuća, tako i zbog brojnih kontroverzi i skandala koji ga prate, predstavlja jednog od najznačajnijih pisaca 20. veka.

Rođen je u muslimanskoj porodici srednje klase u Bombaju (današnji Mumbaj). Kao jedini sin uglednog poslovnog čoveka i učiteljice školovao se najpre u Bombaju, a potom u Engleskoj na Kraljevskom koledžu u Kembridžu, gde je diplomirao na odseku za istoriju 1968. godine. Za vreme rata između Indije i Pakistana, njegova porodica se seli u Pakistan. Po završetku studija jedno vreme radi na televiziji u Pakistanu, a zatim odlazi u London, gde se bavi glumom i marketingom i uporedo objavljuje svoj prvi roman Grimus (1975) koji prolazi prilično nezapaženo kod čitalačke publike i kritičara.

Godine 1988. objavljuje svoj četvrti roman, "Satanski stihovi", koji izaziva snažan talas protesta i demonstracija u muslimanskom svetu zbog, po njihovom shvatanju, uvredljivog opisa proroka Muhameda, koji je predstavljen kao običan čovek od krvi i mesa.

Iranski verski vođa Ruholah Homeini izriče 14. februara 1989. godine fatvu (smrtna presuda) za Salmana Ruždija i obećava nagradu od četiri miliona dolara za njegove ubice. Suočen sa pretnjama smrću i fatvom, Ruždi se skriva gotovo čitavu deceniju uz pomoć britanske vlade i policije, pojavljujući se samo sporadično u javnosti. 1998. godine tadašnji predsednik Irana Muhamed Hatami povukao fatvu i najavljuje uspostavljanje diplomatskih odnosa između Velike Britanije i Pakistana. Međutim i danas se mogu čuti zagovornici teze da se islamski verski zakoni ne mogu menjati i da je fatva za Salmana Rušdija i dalje na snazi. Uprkos svemu ovaj pisac ostaje sekularista i snažan kritičar islamskog fundamentalizma, neprestano ukazujući na pogubnost svake, a naročito verske isključivosti. Time u javnosti postaje svojevrstan simbol odbrane slobode govora i izražavanja.

Japanski prevodilac ove knjige Hitoši Igaraši je 1991. ubijen u atentatu. Italijanski kolega Etore Kapriolo i norveški izdavač Viliam Najgard preživeli su napade ali su bili teško povređeni.

Sloboda je postala njegova životna tema. "Mi moramo braniti našu teško izvojevanu i dragocenu slobodu", rekao je Rušdi 2015. u intervjuu za Deutschen Welle.

"Mi se za nju moramo boriti, ako to bude potrebno".

"Satanski stihovi" izazvali su veliko negodovanje muslimana širom sveta, koji su roman protumačili kao bogohulan i uvredljiv. Knjiga je zabranjena u Indiji, spaljivana na protestima u Velikoj Britaniji i izazvala je nerede u Pakistanu. U tom se delu pojavljuje lik imama, verskog fanatika i zlog ludaka, koji se nakon godina emigracije na Zapadu vraća kući s prezirom prema zapadnoj kulturi. Neki muslimani tvrdili su da Ruždi likom pokušava da diskredituje njihovog poslanika Muhameda, a drugi kako se radi o iranskom ajatolahu Ruholahu Homeinijukoji je lično izdao fetvu (verski proglas) osuđujući Ruždija i njegovo delo. Prevod fetve, čiji tekst su objavili britanski mediji, glasi:

"Mi smo od Allaha i Allahu ćemo se vratiti. (stih iz Kurana) Obaveštavam sve hrabre muslimane sveta da su autor Satanskih stihova, teksta koji je napisan, uređen, i objavljen protiv Islama, proroka Islama, i Kurana, kao i svi urednici i izdavači koji su bili svesni njegovog sadržaja, osuđeni na smrt. Pozivam sve prerušene muslimane gde god da se nalaze u svetu da ih ubu bez odlaganja, kako se više nikad niko ne bi usudio da vređa sveta verovanja muslimana. Ko kod bude ubijen izvršavajući ovaj cilj postaće mučenik, Inšallah. U međuvremenu, ako neko ima pristup autoru knjige ali nije u mogućnosti da izvrši egzekuciju, treba obavestiti druge ljude kako bi Ruždi bio kažnjen za svoja djela."

Britanski autori kao što su Baqer Moin i Kenan Malik ističu da kontroverze oko "Sotonskih stihova" nisu verski već politički motivisane, te da su počele u novembru 1988. prilikom izbora u Indiji gde su muslimanski tvrdolinijaši napali Ruždijevo delo zbog prikupljanja političkih poena.

Knjiga je ubrzo zbog izazivanja sve većih sukoba zabranjena prvo u Indiji, a potom i u nekim nemuslimanskim državama kao što su Kenija, Tanzanija, Venecuela, Tajland, Singapur i Južnoafrička Republika.

S druge strane, "Sotonski stihovi" nisu zabranjeni u Iranu koji je bio centrom medijskih kontroverzi, niti je zabranu knjige predlagao sam Homeini.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 165 idi na stranu