Ljudi više veruju virtuelnim influenserima; Ona peva, pleše i izgleda realno, a nije ljudsko biće

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели 로지_버추얼 인플루언서 (@rozy.gram)

Rozi je južnokorejska virtualna influenserka, digitalno prikazana osoba koja je toliko realistična da ljudi često pretpostave da je prava žena, iako nije.

"Jesi li stvarna osoba? Ili si robot?", čest je komentar ispod njenih fotografija. Naime, kompanija "Sidus studio X" smeštena u Seulu stvorila je Rozy. Kažu da je "sposobna učini sve što ljudi ne mogu u obliku najsličnijem čoveku", piše CNN.

Otkako je lansirana ova virtualna influenserka, sklopila je ugovore s brendovima i sponzorstva, šepurila se na pisti na virtualnim modnim revijama i izdala čak dva singla.

Industrija virtualnih ljudi je u procvatu, a s njom i cela nova ekonomija u kojoj uticajne osobe nikad ne stare, ne izazivaju skandale i digitalno su besprekorne, što izaziva uzbunu među ljudima u zemlji koji su opsednuti nedostižnim standardima lepote.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели 로지_버추얼 인플루언서 (@rozy.gram)

Kako funkcionišu virtualni influenseri?

CGI (Computer Generated Image) tehnologija koja stoji iza Rozi nije ništa novo. Ona je sveprisutna u današnjoj industriji zabave, gde je umetnici koriste za stvaranje realističnih neljudskih likova u filmovima, kompjuterskim igrama i muzičkim spotovima. Ali tek nedavno je korišćena za stvaranje uticajnih ljudi.

"Sidus studio X" prilikom kreiranja Rozine slike koristi tehnologiju i kreira je od glave do pete, što je idealno za savršene Instagram fotografije. Ali ponekad je samo njena glava postavljena na telo pravog modela.

Kao i njihove kolege iz stvarnog života, virtuelni influenseri stvaraju pratioce putem društvenih medija, gde objavljuju klipove iz svog "života" i komuniciraju sa svojim fanovima. Rozin profil prikazuje kako putuje u Singapur, uživa u čaši vina na krovu, a obožavaoci neprestano hvale njenu odeću.

Starijim generacijama bi interakcija sa "veštačkom osobom" mogla da bude malo čudna, ali stručnjaci kažu da su virtuelni influenseri zaista bili privlačni mlađim Korejcima koji veći deo svog života provode na mreži.

Lee Na-kioung, 23-godišnjakinja iz Inčeona, počela je da prati Rozi pre oko dve godine misleći da je ona prava osoba. Rozi ju je pratila, ponekad komentarišući njene objave, a njihovo virtuelno prijateljstvo je cvetalo i trajalo je i nakon što je Li saznala istinu.

"Komunicirali smo kao prijatelji i osećala sam se prijatno sa njom. Ne mislim o njoj kao o proizvodu veštačke inteligencije već kao o pravom prijatelju. Volim njen sadržaj. Tako je lepa", rekla je Li.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели 로지_버추얼 인플루언서 (@rozy.gram)

Profitabilan posao

Društveni mediji ne samo da omogućavaju virtuelnim influenserima da steknu veliki broj pratilaca, već i odatle dolazi novac. Rozin Instagram prepun je sponzorisanih postova na kojima reklamira negu kože i modne proizvode.

"Mnoge velike kompanije u Koreji žele da koriste Rozi kao model. Ove godine očekujemo da ćemo lako zaraditi više od dve milijarde korejskih vona (oko 1,52 miliona američkih dolara) samo od Rozi", kaže izvršni direktor "Sidus studio X" Baik Seung-iup.

Kako je Rozi postajala sve popularnija, kompanija je dobijala sve više sponzorstava od luksuznih brendova kao što su Šanel i Erme. Njeni oglasi se pojavljuju na televiziji, pa čak iu "oflajn prostorima" na bilbordima i autobuskim stanicama. Modeli su veoma traženi jer pomažu brendovima da dođu do mlađih potrošača. Pored mode i lepote, Rozini klijenti su kompanije za životno osiguranje i banke, koje se obično smatraju staromodnim, ali im se imidž promenio nakon rada sa Rozi.

Izvršni direktor takođe navodi činjenicu da je ove virtuelne zvezde lakše održavati u poređenju sa nekim od njihovih kolega iz stvarnog života. Za kreiranje slike njihovih zvezda potrebno je nekoliko sati, ponekad i nekoliko dana, a za video reklamu od dva dana do nekoliko nedelja. Ovo je daleko manje vremena i posla nego što je potrebno za rad sa stvarnim ljudima gde se nedelje i meseci troše na traženje lokacija, pripremanje osvetljenja, frizure, šminkanje, stajling, postprodukcija...

Takođe, virtuelni uticajni ljudi nikada ne ostare, nikada se ne umaraju od toga ili izazivaju kontroverzu. Južnokorejski maloprodajni brend Lotte Home Shopping stvorio je svoju virtuelnu uticajnu osobu, Lusi. I od nje ove godine očekuju veliki profit. Naime, Lotte angažuje prave ljude za televizijske reklame svojih proizvoda, koji, po njihovom mišljenju, "puno koštaju i promeniće se kada postanu popularni".

Tako su došli do Lusi, koja će zauvek imati 29 godina. "Lusi nije ograničena ni vremenom ni prostorom. Može se pojaviti bilo gde. Nema moralnih problema", kaže Lotte Home Shopping.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели 로지_버추얼 인플루언서 (@rozy.gram)

Nametanje nerealnog standarda ljepote?

Južna Koreja nije jedino mesto koje je prihvatilo virtuelne uticajne ljude. Među najpoznatijim svetskim virtuelnim influenserima su Lil Mikela, koju su stvorili suosnivači američkog tehnološkog startapa i koja ima više od tri miliona pratilaca na Instagramu i sarađuje sa brendovima kao što su Kelvin Klajn i Prada, i Lu iz Magalua, koji je kreirala brazilska maloprodajna kompanija i ima skoro šest miliona pratilaca na Instagramu.

Prema rečima profesora na Univerzitetu Inha, virtuelni influenseri u drugim zemljama imaju tendenciju da odražavaju raznolikost etničkog porekla i ideala lepote, dok su u Koreji uvek "lepi i odražavaju vrednosti zemlje". Inače, u Južnoj Koreji, koju često nazivaju prestonicom plastične hirurgije, postoji zabrinutost da bi virtuelni influenseri mogli dodatno da podstaknu nerealne standarde lepote.

Mlađi Korejci su počeli da se suprotstavljaju ovim idealima poslednjih godina, ali među njima i dalje postoji opšte uverenje da je ovo lepo. Za žene, to je obično sitna figura sa velikim očima, malim licem i bledom, čistom kožom. Ove karakteristike deli većina virtuelnih uticajnih ljudi u zemlji: Rozi ima pune usne, duge noge, ravan stomak, a Lusi ima savršenu kožu, sjajnu kosu i lepu vilicu.

Postoji zabrinutost da bi influenseri poput Rozi i Lusi mogli učiniti ionako zahtevne korejske standarde lepote još nedostižnijim i povećati potražnju za plastičnom hirurgijom ili kozmetičkim proizvodima među ženama koje žele da ih oponašaju. "Prave žene žele da postanu poput njih, a muškarci žele da se zabavljaju sa takvim ženama", kaže Li Eun-hi, univerzitetski profesor. Ali kreatori virtuelnih uticajnih odbacuju takve kritike.

Izvršni direktor Sidus studija Ks kaže da Rozi nije ono što bi neko nazvao lepom i da je kompanija namerno pokušala da izgleda jedinstveno i da se odmakne od tradicionalnih korejskih normi.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели 로지_버추얼 인플루언서 (@rozy.gram)

Da li je etično da virtualni influenseri reklamiraju proizvode?

Međutim, drugde u svetu se vodi debata o etici reklamiranja proizvoda potrošačima koji ne shvataju da ovi modeli nisu stvarni ljudi. Kompanija Meta, koja ima više od 200 virtuelnih uticaja na svojim platformama, priznaje ove rizike.

"Kao i svaka disruptivna tehnologija, mediji imaju potencijal da donesu i dobro i štetu. Pitanja predstavljanja, kulturnog prisvajanja i slobode izražavanja su sve veći problem. Da bi pomogli brendovima da se snađu u etičkim dilemama i izbegnu potencijalne opasnosti, Meta sarađuje sa partnerima na razvoj etičkog okvira koji bi vodio korišćenje virtuelnih uticajnih ljudi", kaže Meta.

Ali jedno je jasno: kako interesovanje za digitalni svet raste, u rasponu od metaverzuma i tehnologije virtuelne realnosti do digitalnih valuta, kompanije govore da su virtuelni uticajni ljudi nova budućnost. A ima mnogo planova za Lusi i Rozi. Lusi želi da se pojavi u televizijskoj drami, a Rozi će pokrenuti sopstveni brend kozmetike.

Osim toga, vlasnik kompanije odgovorne za Rozi kaže da pratioci ionako retko sreću ljude sa Instagrama u stvarnom životu, već ih vide samo na ekranu.

"Nema velike razlike između virtuelnih ljudi i poznatih ličnosti koje vole. Želimo da promenimo percepciju o tome kako ljudi misle o virtuelnim ljudima. Ne uzimamo ljudima poslove, već radimo stvari koje ljudi ne mogu, kao što je rad 24 sata dnevno na dan ili stvaranje jedinstvenog sadržaja kao što je hodanje po nebu", zaključuje Baik.