Džoni Štulić o svojim pesmama, i o tvrdnjama da ga "prati KGB"

Branimir Džoni Štulić, tvorac Azre i najveći rok muzičar Jugoslavije, nije mogao da prećuti, pa je odgovorio na nedavnu izjavu estradnog menadžera Kikija Zurovca.

Zuravac je, naime, u jednom nedavnom intervjuu, rekao, citiramo: "Interesantno je bilo raditi sa Štulićem. Poslednji koncert je bio u Šibeniku. On je tada, inače, bio ubeđen da ga prati KGB, da ga juri sovjetska tajna služba… Na pola koncerta je tražio da ga vozim na aerodrom u Zagrebu, otišao je za Utreht i evo ga tamo i dan-danas". Na svom profilu na YouTube kanalu na kojem se sve češće oglašava, Džoni je svojevremeno napisao:

"Nije istina da me igde vozio, a kamoli na aerodrom (zadnji nastup je bio u Puli, koju nedeljuposle Šibenika). Ja sam za tu turneju ‘83. imao Breginu ekipu: Raka Marić je ugovarao svirke, a ovaj Kiki je bio u odvojenoj, kamionskoj ekipi, zadužen za svetla i utovar i istovar tehnike (bila su dvojica, plus jedan moj čovek, plus posuđeni vozač). Pred svirku sam se zagrevao igrajući fudbal na male goliće, tri protiv tri, moja ekipa (čovek na mikseru i taj sa utovara) protiv Bregine ekipe (ta dvojica i treći koji je pomagao Raki) i uvek smo ih pobeđivali, što im nije bilo pravo i bili su veoma ljuti (što je mene iznenadilo), pogotovo jer sam igrao u klompama (što bi tek bilo da nisam igrao u njima), ktome imao sam običaj prosipati štoseve za vreme igre (to je što se tiče KGB-a), jer bi se oni onda smejali i u tom času bi, naravski, stali, a mi smo im na to gol zabijali. Još uvek je zbog toga ljut i nije mi to zaboravio, pa mi se sada, kao uspešan biznismen, sveti", napisao je Štulić.

"Šta bih ja mogao pametno da kažem o svojim pesmama?"

Povodom njegovog rođendana, prisetićemo se i kako je Džoni Štulić osamdesetih pričao o nastanku svojih pesama.

"Šta bih ja mogao pametno da kažem o svojim pesmama? Ja volim da čitam i da pričam o sebi jer jedino tako mogu sebe da upoznam, ali ne znam šta mogu da kažem o pesmama. Ja ih sviram...", rekao je Džoni davne 1983. godine za časopis "Rock", prenosi "Yugopapir".

A onda je pričao o nastanku svojih hitovama, a njegov odgovor prenosimo u celosti: "Pa, recimo, "Balkan" i "A šta da radim" su moje najstarije stvari, nastale su 1974. godine pa sam ih valjda zato i stavio na prvu ploču. "Balkan" me jako podseča na "Lilly Of The West" mada je to verovatno mnogo pametniji tekst od mog.

Kad sam radio prvu verziju pesme, namerno sam išao na to da zvuči kao sevdah, to je bilo neko koketiranje sa narodnjacima.

"A šta da radim" je iz istog tog perioda kad sam svirao ispred crkve i po fakultetima, pred nekoliko prijatelja, ko naleti...

To mi je bio jedini način komunikacije sa ljudima.

Ta pesma je ano najpametnije što sam u tom trenutku osećao i što sam mogao da kažem, ali moraš od nečega da počneš.

Bolje je da sam krenuo s tim pa došao do "Fazana" nego da sam pošao od "Fazana" pa završio sa "Balkanom" ili "A šta da radim".

"Gracija" je sasvim stvarna osoba u koju sam jedno vreme bio jako zaljubljen, ali kad sam napravio tu stvar, shvatio sam da je ona ispala više kao moj neki poklon nego kao pesma o njoj.

Tako je bilo i sa "Marinom": počeo sam sa jednom Marinom, ali sam ih se setio bar deset dok nisam završio stvar.

"Odlazak u noć" je malo kompleksnija jer sam godinu dana bio u tom filmu preživljavao takve stvari, ali mi je za "Pavela", recimo, jedna mala ir Beograda ispričala sličnu priču i ja sam to stavio. To je priča o čoveku koji je bio borac u španskom gradanskom ratu, ali je posle rata morao da pobegne u Francusku zbog staljinizma; mislim da je bio Poljak. Na ovom svetu ima jako mnogo ljudi koji su Paveli'a da to ne znaju.

Tako se ponekad sudbina okrutno poigra sa ljudima....

"Tko to tamo pjeva" je jasna, nju ne moram da objainjavam... a "Fa-fa-fa" je meni ono što je Morisonu "Hello, I Love You".

Ja sam znao da moram da ímam jednu takvu pesmu i hteo sam da je napravim da bih bio što razumljiviji jer sam znao da me neče razumeti, kao što me i ne razumeju.

Za "Kurvine sinove" sam malo... ne ukrao, ali bio inspirisan Stivenom Spenderom. To je nešto izmedu dva rata...

"Krvava Meri" je jedna osoba koju sam poznavao, ali tu sam dodao još nešto. Cela ta stvar oko "Krvave Meri" je jako zanimljiva, nije baš za širu javnost....

"Užas je moja furka" je takode stara pesma: svirao sam je još u staroj Azri, u pank periodu, ne znam tačno da li 1977. ili 1978. godine.

"Ako znaš bilo što" je iz istog perioda; možda još pre, 1975-76. Nikog tu nema konkretno. Ne sećam se više kako sam napravio tu pesmu jer sam ih imao mnogo, pa sam neke prekrajao i od dve ili tri pravio jednu, pa se to sve vremenom izmešalo

Ne sećam se više ni "Filigranskih pločnika" - i u tom periodu je teško reći šta je šta.. To više nisu bili krokiji nego kompletna. stanja. Ima tu malo Kišove "Grobnice za Borisa Davidoviča", te atmosfere, ali je to malo drugačije rečeno.

"Poljska u mom srcu", e, to je 1980. To je... Sve se to zna, ne... Šta sam mislio, rekao sam u toj pesmi.

"Džoni, budi dobar" nije ništa posebno, malo zajebancije. Naravno, pre toga sam čuo "Johnny B. Goode" pa sam to naprosto spojio. Tada mi to nije bila posebno pametna pesma.

Ali, recimo, "Tople usne žene" je počela o tome kako sam ja doživeo Šumadiju jedne letnje većeri. Ona je nastajala par godina, nije napravljena u cugu."