- Vesti -

Mira Furlan u knjizi otkrila da je žrtva silovanja

Glumica Mira Furlan koja je preminula prošle godine u 65. godini od komplikacija prouzrokovanih virusom Zapadnog Nila, u odlomku iz knjige "Voli me više od svega na svijetu" napisala je da ju je silovala jedna javna ličnost, čiji identitet nije otkrila.

Izvor: B92
Podeli
Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Prenosimo odlomak iz knjige u celosti:

"… Jedne zimske noći tuširam se u Citeovoj zajedničkom kupatilu. Puštam da voda pada po meni nakon celog dana hodanja po ulicama i kontempliranja o mom samotnom, životu bez luke. Oči su mi zatvorene. Uživam u toploj vodi na koži.

Iznenada me neko hvata za ramena. Otvaram oči, do mene u tušu je veliki, goli muškarac. Vrištim i guram ga napolje. Pokušava da me savladati, ali moji ga krici oteraju i on me pušta. Bežim iz tuša. Trčim na ulicu pokušavajući prekriti svoje golo, mokro telo malim peškirom koji sam uspela u zadnji čas zgrabiti u tušu. Čujem kako muškarac viče za mnom: "Tu es une raciste! – rečenicu identičnu onoj koju je neki crnac vikao za mnom u Amiensu, na jednom od mojih solo putovanja po Evropi. Takođe, kao i pre, imam jak poriv da potrčim za čovekom, zaustavim ga i objasnim mu da moj beg nije rezultat mog rasizma, nego nedostatka interesa za je*anje s posve nepoznatim tipom pod tušem u zajedničkom kupatilu univerzitetskog doma.

Mira Furlan o "Lepoti poroka": "Režiseri nisu znali šta da rade sa glumicama, osim da ih skidaju"

Prilično zanimljivo, ali ovaj incident nije me posebno povredio, skršio ili ponizio. Umesto toga smatrala sam ga još jednom avanturom, još jednom opasnom situacijom koju sam vrlo spretno uspela izbeći.

Više me brinula mogućnost da će zlostavljač pogrešno razumeti moj beg kao izraz mog rasizma. Ta optužba činila mi se teže podnošljiva od samog napada. Možda zato što nikad nisam mislila da sam u stvarnoj opasnosti. Osećala sam se nepobedivo. Sve te opasne situacije bile su tek zanimljive priče, predstave ili filmovi kraj kojih sam prolazila", napisala je glumica, pa nastavila:

"Već sam se susrela s (mogućim) seksualnim nasiljem i pre. Kad sam imala šesnaest, hodala sam niz jednu zagrebačku ulicu usred dana. Dve velike ruke iznenada su provirile kroz vrata, zgrabile me sa zaprepašćujućom snagom na koju nikad ranije nisam naišla te me povukle u mračnu zgradu. Nevidljiva osoba čvrsto me je držala u mračnom prolazu. Dva tipa razgovarala su o tome šta će uraditi sledeće, spominjući prazan stan na spratu. Snaga stiska bila je za mene potpuno novo iskustvo. Jasno sam shvatila da beg nije moguć. Tada sam se isključila i izdigla se iznad scene, promatrajući je ravnodušno. Tipovi su postajali nervozni. Nisu mogli shvatiti zašto se ne borim i ne vrištim. "Pogledaj je", rekao je jedan. "Čudna je." "Previše je čudna", rekao je drugi. "Pustimo je uopšte nije zabavna". I tako su me oslobodili. Varijacija te scene dogodila se dve godine posle kad sam se s prijateljicom Katijom vraćala kući nakon noćne probe na Akademiji. Dva tipa pojavila su se nenadano i počela nas maltretirati. Katja je vrisnula i udarila jednog, psujući ih. No ja sam, zbilja čudno, prišla jednom od njih, ljubazno se nasmešila i pristojno ga zamolila da prestane. Katija se kune da je moj izbor reči bio ovakav (ja se toga ne sećam): "Molim vas, pustite nas na miru. Obećavamo da ćemo biti dobre devojke. Nikad više to nećemo uraditi." (Šta ponovo uraditi? Hodati ulicom?) I opet je reakcija bila čisti šok jer sam bila "čudna". Zlostavljači su izgubili interes, a mi smo ih se rešile.

Poslednja poruka Mire Furlan

To što sam bila "čudna", nije mi pomoglo puno godina posle, dok sam ćaskala i pila u nečijem stanu nakon predstave. Iznenada sam završila sama s čovekom kog sam jedva poznavala, čovekom iz drugoga grada, vrlo poznatom javnom ličnošću. Gde su svi ostali? Gde su nestali? Zgrabio me je snagom koja je bila zastrašujuća. Pričepio me je kolenom dok mi je obe ruke držao nad glavom. Osećala sam se potpuno bespomoćno. Rukom mi je pokrio usta da ne vrištim. Snošaj je bio gotov za nekoliko sekundi. Možda je upravo njegova brzina bila to što me spasilo od prestravljenosti zbog napada. Moj um nije to mogao da sledi. Sve je bilo gotovo pre nego što sam uopšte mogla shvatiti šta se desilo. Bila sam zapanjena i bez teksta. On je nestao sledeće sekunde. Ja sam pak trčala zagrebačkim ulicama celim putem do kuće, više šokirana drskošću nego duboko pogođena nasiljem. Na čas sam pomislila otići na policiju, ali sam odlučila da neću. Znala sam da bi policajci jedan drugom značajno namigivali misleći: "Drolja. Dobila je što je zaslužila", navodi Mira Furlan, prenosi "Blic".

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 169 idi na stranu