- Vesti -

Vinston Čerčil: Srpski kraljević, Titov otac ili samo mali kradljivac šećera

Na današnji dan rođen je čovek kontroverzi, mitska figura 20. veka.

Jelena JankovićIzvor: B92
Podeli
Foto: Profimedia/ o. O. h. J
Foto: Profimedia/ o. O. h. J

"Egocentričan, drzak, sebičan. Bez skrupula, sa viškom samopouzdanja i manjkom kontrole" – ovako je ukratko izgledao opis Vinstona Čerčila iz pera njegovih savremenika.

Fascinirani njegovom ličnošću, a u isto vreme zastrašeni njegovom snagom, Rusi su mu nadenuli pogrdan nadimak Britanski Buldog.

Ipak, ovaj nekonvencionalni tip, često u oblaku dima cigare i sa čašom viskija u rukama, bio je esencija kontradiktornosti. Tokom celog života je odlazio u lov – u Škotsku na jelene, a u Francusku na divlje svinje. Pa ipak, bio je ljubitelj životinja. Na njegovom porodičnom imanju su živeli psi, mačke, konji, svinje, ribe i crni labudovi.

Kršten je u anglikanskoj crkvi, a veći deo života je bio angostik. U pismu koje je majci poslao 1898. godine rekao je da "ne prihvata hrišćanski, niti bilo koji drugi oblik religioznog verovanja". Ipak, tvrdio je da je više naklonjen protestantizmu nego rimokatoličkoj crkvi zato što je smatrao da je "korak bliže razumu".

Voleo je ludo i fatalno Violetu Askvit, ćerku Herberta Henrija Askvita, britanskog premijera u periodu 1908–1916. godine. Ostavio ju je pred oltarom i oženio Klementinu, za koju je Asvitova tvrdila da je “glupa kao sova”. Ipak, i pored emotivne izdaje, Vinston i Violeta su ostali doživotni priljatelji, a ona je čak i napisala dve knjige o njemu.

Vanbračni sin Milana Obrenovića

Omiljena teorija o Čerčilu među Srbima je ubedljivo ta da je on u stvari izdanak naše kraljevske loze. Da nije reč o klasičnoj mitomaniji bez uporišta u realnosti, govore i podaci o velikoj privrženosti između Milana Obrenovića i Vinstonove majke Dženi. Kako su oboje za to vreme bili slobodoumni avanturisti, lako su se sprijatelji i postali bliski. Međutim, engleski biografi demantuju ovu mogućnost, tvrdeći da Dženi nikada ne bi rizikovala svoj status u društvu i veridbu sa lordom Randolfom, zbog kratke ljubavne afere.

Foto: Profimedia/Fox Photos
Foto: Profimedia/Fox Photos

Mutavi šeprtlja

Odrastanje mladog Vinstona nije bilo aristokratski idilično. Hiperaktivan, nije baš bio razuman, imao je niz govornih mana, a i mucao je. Padao je, iz nehata se povređivao, a crni niz nesreća nije se prekinuo ni njegovim sazrevanjem.

Jednom u Njujorku 1931. godine umalo nije izgubio život u saobraćajnoj nesreći. Ipak, umesto da postane obazriv i da izbegava opasne situacije, učinio je nešto sasvim suprotno: svi ti bliski susreti sa smrću samo su ga navodili na još drastičnije izazivanje sudbine i stavljanje sebe u još veću opasnost.

Tvorac kosmopolitskih izraza

Mnogi znaju da je isključivo zahvaljujući Čerčilu izraz “kvisling”, po norveškom kolaboracionom predsedniku vlade Kvislingu, ušao u širu upotrebu, kao sinonim izdaje. Ipak, reč koja je najinteresantnija od svih koje se pripisuju Vinstonu Čerčilu jeste "samit". Doduše, ta reč je već postojala i koristila se za planinske vrhove, ali je on od nje načinio termin koji se odnosi na sastanke šefova država i vlada, zbog čega je ušla u sve svetske jezike, uključujući i srpski.

Talentovani slikar

Poznato je koliko je bio plodonosan, talentovan i nagrađivan pisac, međutim, ono što je manje poznato da ništa manje talenta nije imao ni za slikarstvo. Nakon izbijanja Prvog svetskog rata, Čerčil je 1915. godine počeo svoju slikarsku karijeru i za života naslikao oko pet stotina dela.

Voleo je atraktivne, idealizovane predele, a mnoge njegove slike s tom tematikom završavale su na razglednicama. Pablo Pikaso je o njemu rekao: "Da je taj čovek slikar po profesiji, ne bi imao problema da zaradi sebi za udoban život".

Titov otac

Otac Tadej tvorac je teorije po kojoj je Vinston Čerčil u stvari pravi otac Josipa Broza Tita. Naime on je u nekoj svojoj izjavi pomenuo da je ispovedao nekog čoveka koga je opseo "zli duh" koji je imao uvida u razne ljudske grehe. Taj demon mu je kroz usta zaposednutog ispričao da je Tito sin "Čerčila i neke jevrejske prostitutke".

"Zato je Čerčil poslao zakonitog sina Randolfa Titu – da se braća upoznaju", govorio je Tadej. Celu priču su začinile tvrdnje o masonskom angažmanu koje su pratile obojicu.

Šećer, viski i cigare važniji i od života

Ekstremna sklonost ka uživanju bio bi najkraći i najtačniji opis Vinstona Čerčila. Udoban život za njega je značio: dobre cigare i kvalitetno piće, poslužene nakon obilnog i ukusnog obroka. Toliko je voleo da puši da su mu tokom rata, kada je često leteo avionom, masku sa kiseonikom adaptirali da bi mogao da duvani kroz nju.

Što se tiče hrane, ljubav prema kvalitetnom zalogaju Čerčil je razvio još od malih nogu. Jednom je u osnovnoj školi dobio batine nakon što je uhvaćen u krađi šećera iz đačke menze. Uvek je imao zdrav apetit. Godinu dana pre njegove smrti, Klementina je zahtevala da pređe na dijetu; njegovo rešenje je bilo da krišom kupi vagu koja je prikazivala manju težinu od stvarne. Živeti sa njim sigurno nije bilo dosadno.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 192 idi na stranu